Lektira

Gorki talog detinjstva

S proleća prošle godine u Americi je objavljena knjiga Marka Tompsona Birth Certificate, s podnaslovom The Story of Danilo Kiš. "Vreme" je o njoj opširno pisalo u dva navrata (brojevi 1162 i 1179). Prevod ove knjige, najkompletnije do sada napisane biografije Danila Kiša, pod naslovom Izvod iz knjige rođenih u toku ovog meseca objaviće beogradska izdavačka kuća "Clio". Knjigu je sa engleskog preveo Muharem Bazdulj. Uz saglasnost izdavača, u ovom broju "Vremena" prenosimo jedno poglavlje iz Tompsonove knjige, u kojem autor, između ostalog, piše o svojoj poseti Kerkabarabašu, selu u kojem je porodica Kiš provela najveći deo Drugog svetskog rata

Strip

Talenti tvorca

Postoji izreka koja se, u slučaju umetnika, ne može uzeti kao kompliment, nego pre kao poraz: pametniji je od svog talenta. Brajan Boland je u ovoj knjizi superiorno odoleo tom izazovu

Alternativna istorija rokenrola u Jugoslaviji

Izmišljena tradicija

U kojoj pesmi je Brus Springstin opevao Dorćol, kako je Pink Flojd pravio muziku za nesnimljeni partizanski film Puriše Đorđevića o oslobađanju Beograda, kada je Džo Stramer bio na Kadinjači, šta je jedna Ciganka rekla Džimu Morisonu na beogradskoj železničkoj stanici i ko je sve trebalo da svira na "Titovoj rokenrol reviji", ako i nisu pitanja na koja se može pouzdano odgovoriti, ona, što bi rekao Tomas Braun, ipak nisu izvan svake mogućnosti odgonetanja

Izložba

Slikari u ratu

"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"

Radio-reporter

Navigator

Kad poruke utihnu

Intervju – Dušan Janjić, sociolog

Cilj je održiv opstanak

"Za tri godine ne bi smelo više da bude ljudi sa statusom interno raseljenih lica, oni moraju da budu ili integrisani kroz posao ili obezbeđeni kroz socijalnu i penzionu zaštitu ili da budu podržani da ta prava ostvare na Kosovu"

Studija

Politika i prava raseljenih

"Da pitanje Kosova nikada nije bilo pitanje položaja srpske zajednice na Kosovu, i pitanje njenih pripadajućih prava, govori položaj u kojem su se Srbi sa Kosova našli u raseljeništvu"

Intervju – Svetlana Velimirović, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije

Za povratak je ključna pravna zaštita

"U dokumentima koja su okvir za rešavanje pitanja interno raseljenih jasno je rečeno da je jedan od ključnih principa da se odluka o integraciji ili preseljenju na neko drugo mesto, zato što nije postojala mogućnost povratka, nikako ne sme smatrati odricanjem od povratka jednog dana, kada se za to budu stvorili uslovi. To je ključno, ljudima se mora stvoriti mogućnost. Tek kada bude stvorena ta mogućnost, i oni mogu ravnopravno da odlučuju o varijanti A ili B, možemo govoriti o tome da neko ne želi da se vrati"

Kolektivni centri

Zaboravljeni ljudi

"Glavni utisak o stanovnicima kolektivnih centara je da su potpuno zaboravljeni ljudi, koje niko ne posećuje, koji žive u stravičnim uslovima i dobijaju negde jedan obrok, a negde tri, i to je sve"

Intervju – Davor Rako, Služba za pravnu zaštitu UNHCR

Ističe vreme za trajna rešenja

"Mi smo državi ponudili pomoć u pripremi sveobuhvatne strategije povratka i integracije. Kada se napravi ta strategija, možemo da idemo i kod međunarodnih donatora, a poslednji je trenutak, jer postoje mnogo teže situacije danas u svetu na koje se fokusiraju međunarodni donatori – Sudan, Sirija, Libija, Centralnoafrička Republika, Avganistan"

Kancelarija za KiM

Povratak kao prioritet

Na osnovu najave Kancelarije za KiM da će uskoro objaviti sveobuhvatan plan povratka raseljenih lica na Kosovo, zatražili smo od Kancelarije podrobnije objašnjenje o najavljenom planu, šta on sadrži, koliko se oslanja na već ranije proklamovane planove povratka prognanih, odnosno da li je reč o novom kursu promišljanja njihovog povratka. Odgovarajući na ta pitanja, Kancelarija za KiM je specijalno za "Vreme" izdala saopštenje kao svojevrstan uvod u novo strateško rešavanje povratka interno raseljenih lica

Interno raseljena lica

Radikalni zaokret ili nastavak agonije

Plebiscitarna diktatura

Kraj početka ili početak kraja?

Čini mi se da se ljudi više foliraju, što iz straha, resentimana ili interesa, nego što Vučiću istinski veruju. Jer niko neće za sebe reći: "Ovo čudo će izgleda potrajati, a ja sam jedan bedni kalkulant, kukavica i oportunista, pa zato ćutim i trpim ovu laž, prevaru i iživljavanje."

Sto dana posle

Samo buka i bes

Narod kao nekakvu Vladinu reformu više doživljava vatromet smenjivanja direktora po javnim preduzećima ili u vrhu policije, nego što misli da će neko stvarno likvidirati oko 650 preduzeća u društvenoj svojini pa tako "isterati na ulicu desetine hiljada radnika"

Kako izmeriti Vučića i društvo

Dve godine i sto dana

Ušli smo u veliko finale proslave sto dana ove vlade s jasnom namerom da nas "prevedu žedne preko vode" i da im zaboravimo prethodne dve godine u kojima se gradio "kult vođe" i sad ga imamo sasvim novog, novopečenog, nevinog i nedodirljivog, nepobedivog, barem u šahu otkad je Šešelj otišao u Hag

Portret savremenika – Majkl Kirbi

Šta je diplomata želeo da kaže

Američki ambasador potpuno je dosledan od početka krize u Ukrajini. Danas, posle teze o teritorijalnom integritetu, Vučićevog podugačkog opravdavanja i veoma čudnog američkog izvinjenja, čini se da je došlo vreme da Srbija konačno prelomi kome će se okrenuti, a da je glavni nosilac te poruke upravo Majkl Kirbi

Lektira

Izveštaji iz čudnolikog sveta

U izdanju "Geopoetike" nedavno je objavljena obimna, zanimljiva i temeljno pisana studija Ivane Đurić Paunović posvećena delu američkog pisca Pola Ostera, pod naslovom Čudnoliki svet – Američki hronotopi Pola Ostera. Ivana Đurić Paunović se u svojoj knjizi bavi fenomenom Oster, kao i opsesivnim temama i motivima ovog i kod nas popularnog i rado čitanog pisca, među kojima su Amerika, Bruklin, nasleđe, samoća, slučajnost, otac, film, soba, nestajanje, rukopisi i granica. Uz dozvolu autorke u ovom broju "Vremena" prenosimo odlomak iz ove studije

Pomorske nesreće

Poslednje putovanje Kosta konkordije

Megakruzer od 570 miliona dolara, čija je izgradnja trajala deset meseci, nasukan je zbog čiste razonode; dve i po godine vađen je iz mora, uspravljan i odvučen na rezalište, što je koštalo milijardu i po dolara, a trebaće još 22 meseca za njegovo demontiranje, sečenje i reciklažu

Pozorište

Poetika distopije

Među vrhuncima Bečkog pozorišnog festivala, održanog prošlog meseca, bile su dve predstave koje povezuje pitanje o perspektivi ljudskog u posthumanističko vreme

Koncert

Crni princ i žabe

Musicology, Kalemegdan, Beograd, 24-27. VII 2014.

Izložba crteža i grafika Mihaila Petrova

Prostori promene

Mihailo Petrov bio je pesnik, slikar, grafičar, zenitista, dadaista, socijalrealista, teoretičar, kritičar i profesor i – začetnik moderne srpske grafike. Neki od njegovih radova mogu se videti na upravo otvorenoj izložbi u beogradskoj Galeriji SANU

Povodom nagrade »Aleksandar Lifka«

Pet uloga Mire Banjac

Već nekoliko generacija širom bivše SFRJ zna gotovo sve replike iz filmova koji slede. To su najcitiraniji naslovi u kojima je igrala Mira Banjac, ovogodišnja dobitnica nagrade "Aleksandar Lifka" kojom Festival evropskog filma na Paliću nagrađuje filmske stvaraoce za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji

21. Palićki filmski festival

Bog u Pešti, Čehov u stepi…

U jednoj, reklo bi se, "prosečnoj" godini, na Paliću je ipak prikazano i nekoliko vrhunskih, vanserijskih filmova

Nuspojave

Građani sela Luganska

Ako "evropljaninu Vučiću" iko baca klipove u točkove evroprogresa, onda su to samo ljudi koji su deo njegovog sistema vlasti

In memoriam

Mirjana Kalezić

(1949–2014)

Intervju – Goran Ješić, potpredsednik Demokratske stranke

Ne vidim da se snalazimo kao opozicija

Čvrsto verujem da je najveći problem ovog društva korupcija u svim porama, nepotizam, partokratija. Nije Aleksandar Vučić naš najveći problem, on je posledica. Dok ove stvari ne promenimo, nećemo moći da opstanemo, ko god bio na vlasti. U ovom trenutku, kada Vučić ima apsolutnu podršku da menja Srbiju, a Pajtić ima podršku da menja stranku, najbolje bi bilo da svako radi svoj posao. Naravno, DS mora da gaji i kritiku vlasti, ali ne saopštenjima