Političari u biznis klasi. O uticaju krupnog kapitala na globalizaciju, ili o ograničavanju učešća narodnih masa u političkim odlukama i prenošenju odlučivanja u ruke korporativnih elita, to jest o tome da vlade i ekonomije svih nacija moraju da zadovoljavaju potrebe multinacionalnih banaka i korporacija, zašto i postoje Trilateralna komisija, Bilderberg grupa, Brojgel grupa, Pineli grupa ili Savet za međunarodne odnose
Bilo kakvu medijsku analizu teško je danas zamisliti bez reči tabloid, tabloidizacija ili tabloidno. Iako na naslovnim stranicama objavljuju psovke, ljude nazivaju pogrdnim imenima, najavljuju hapšenja i unapred presuđuju, iako se već neko vreme percipiraju kao partijska glasila i sredstva obračuna između različitih interesnih grupa, tabloidi su istovremeno među najtiražnijim izdanjima u Srbiji
Nedeljnik „Vreme" je u okviru projekta „Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti" organizovao panel „Izbeglice i krov nad glavom – problemi i perspektive"
Šta je to u duhu, karakteru i prirodi srpskog premijera da se svako malo sašaptava sa narodom, posredstvom loših, ako ne i najgorih u našoj profesiji, te da žalobnim glasom proizvodi efekat žrtve i demonstrira razne oblike skrušenog paćeništva; samo što nije legao na eksere da tu odrema onih sat, dva koliko, navodno, spava
Uveren sam da cenj. publika više ljubi tekstove o skandalima iz čarobnog sveta domaće politike, ne gori ona baš od želje da se suočava sa vlastitim predrasudama, ali ne mogu ni ja doveka da joj povlađujem i da joj izlazim u susret
Kako se neslavno raspao veštački konsenzus da živimo u postideološkom društvu u kojem ničiji "pogled na svet" više nije važan
Posle niza neuspešnih pokušaja da formira skupštinsku većinu i čitavog niza čudnih događaja koji uključuju privođenja, ucene, nepristojne ponude i trodnevni boravak odbornika u karantinu, sin predsednika Srbije uspeo je da postane gradonačelnik Kragujevca. Od brojnih teorija o tome šta će mu to u životu, najbliža pameti je ona po kojoj je Radomiru Nikoliću Kragujevac dat na tacni zarad mira na relaciji Tomislav Nikolić – Aleksandar Vučić
Sa ministrom pravde kome je važnije za vreme čije vlasti je neki zakon donet, nego to kakav on u suštini jeste, koji se postavlja kao vojnik partije i koji misli da je i za podnošenje ostavke potrebna skupštinska većina, teško se može naći zajednički jezik
Iz svega do sada proizlazi da je cela priča o ugrožavanju ljudskih prava, posla advokata, na brzinu ustanovljene notarske službe – tek inat jednog mlađahnog ministra. Advokati su u ovom trenutku praktično jedini branioci građana, njihovih ljudskih prava i države kao takve
Poslednji ministar odbrane SFRJ i načelnik Generalštaba JNA od 1988. do 1992. godine umro je u Moskvi 2. novembra 2014.
Transkript polučasovnog razgovora predsednika Vlade Srbije sa publikom u sali Londonske škole ekonomije i političkih nauka (London’s school of Economics – LSE), u kojem je obuhvaćeno mnogo tema: od medijskih sloboda, cenzure, pitanja restitucije, energetske sigurnosti, smederevske Železare, domaćeg avio-prevoznika, sve do odnosa sa Albanijom, Rusijom i Evropskom unijom, a premijer je ekskluzivno objavio i da novinar Predrag Sarapa prelazi na – Pink televiziju
Prošle nedelje premijeru je imao i novi kablovski kanal N1. U pitanju je verovatno najveća američka medijska investicija sa ciljem regionalnog povezivanja. Drugi jasan faktor u programu N1 je prisutnost NATO koncepta u regiji
Četvrtasto mesto, antologija priča o čitanju novina; priredio Srđan V. Tešin; Arhipelag, Beograd 2014.
Bilo su potrebne decenije da bude prepoznat kao neosporni britanski genije sa akustičnom gitarom, ali danas je Nik Drejk deo tajnog rokenrol hola slavnih, što mu priznaju i Robert Smit i Bred Pit. Četrdeset godina posle odlaska u potpunu tišinu, ovaj umalo za sva vremena zaboravljeni autor danas je važniji nego ikad
Kod Izdavača godine, gde devojče povezano u bijelo maramče, gde sve u baldahin i sitnu providnu čipku, sa ekran iza se, i žuto cveće preda se, stade, u celini i celosti i kao kad zvezde padaju, govori direktor, pride glavni urednik, imena Dragoljub!
"Zapad voli sve da deli na crno i belo, na dobre momke i zlikovce. Mislim da situacija na Balkanu nije tako jednostavna. Teško je boriti se protiv predrasuda koje vladaju ne samo o Srbiji nego, recimo, i o Siriji"
Izložba posvećena velikanu evropskog stripa Žaku Tardiju i promocija albuma Linije fronta u Francuskom institutu u Beogradu predstavlja zajedničko francusko-srpsko obeležavanje stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata
Aleksandar Tijanić i Srđa Popović umrli su pre tačno godinu dana, u rasponu od jedva dvadeset četiri časa. Ova dva čoveka obeležila su, na različite načine, noviju istoriju Jugoslavije i Srbije, a njihov je odlazak u savremenoj srpskoj javnosti stvorio neuporedivu prazninu. Najbolja ilustracija te praznine jest nivo izgubljenosti i dezorijentisanosti na opozicionoj i aktivističkoj drugosrbijanskoj sceni, odnosno u medijskoj sferi
"U procesu smo ozbiljne transformacije naših medija, odnosno njihovog preoblikovanja u stanje u kome će moći da budu otvoreni za preuzimanje od velikih svetskih medijskih konglomerata"
Naučno ima da obradim sve narode sa kojima sam u danima datim mi na zemlji imao posla, a koji nisu imali ludu sreću i počast da budu Srbi: sledeći biće Nemci, pa Amerikanci, biće i Rusi. Nakonec: zašto se ciklus ne bi završio poglavljem "Srbi i ja"?
Tamo gde se zabranjuje nezabranjivo, nužno se i dopušta nedopustivo
(Stevan Dojčinović: "Šarić: Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu"; Samizdat B92, Beograd 2014)
I posle vanrednih parlamentarnih izbora "novi hladni rat" oko Ukrajine se nastavlja. Neizvesno je koje će sledeće poteze da povuče veliki istočni ukrajinski poverilac, nervozan zbog naftnog rata, a koje zapadni sponzori "Majdanske revolucije", koji više obećavaju nego što daju. Ko će i sa kime da obrazuje vladu u Kijevu čini se kao sporedno pitanje, dok Moskva optužuje Vašington da veštački obara cenu nafte na svetskom tržištu ne bi li uništio rusku privredu
Ovo što vlada želi da uradi kroz oktobarski rebalans se ni po čemu suštinski ne razlikuje od onoga što smo već radili četiri puta pre toga. Smanjenje plata i penzija da bismo u budžetu uštedeli 400 miliona evra dovešće do još nižih prihoda, pa ćemo sledeće godine morati ponovo da dižemo poreze, smanjujemo plate i penzije, i dodatno se zadužujemo. Ili sve to zajedno
