"Zapad još nije našao drugi način osim zaduživanja kako bi održao životni standard građana. Generacije privilegovanih bejbi-bumera koje se spremaju za penziju ne pristaju na bilo kakvo smanjenje sopstvenog standarda zarad budućnosti svoje dece i unuka"
Šta uraditi sa viškom vakcina i kako sprečiti ekonomsku propast postalo je, očigledno, važnije pitanje od onog "a šta ćemo sa pandemijom"
Ostrvo Premuda na severnom Jadranu. Luka Krijal, 1974. godina. Ante Garžina, penzionisani pomorac, sišao je iz sela u luku da bi se sastao sa ekipom broda "Tornado". To je čovek koji nam je obećao da će nam pokazati gde je pre 56 godina (1918) potonuo bojni brod "Sent Ištvan", poslednja reč tadašnje tehnike, ponos austrougarske flote. Sve ranije informacije – dobijene od očevidaca, ili uzete iz enciklopedija i drugih knjiga – bile su ili nedovoljno precizne, ili potpuno pogrešne
Poslednjih godina stanovnici Srbije i okolnih zemalja sanjaju o tome da postanu deo ujedinjene Evrope. Kakav je kroz istoriju bio politički i kulturni odnos Srbije i Evrope
Ovu godinu svakako je obeležilo i kancelarkino prozivanje pape Benedikta XVI nakon što je ovaj u okrilje crkve ponovo primio neke sveštenike, prethodno ekskomunicirane zbog negiranja holokausta
Godina nalik na loše novinarstvo – više prideva nego glagola. U Francuskoj postoji pokret koji se protivi dolasku Nove godine zato što će ona biti gora od prethodne. Nećete se, valjda, i vi pridružiti?
Još je prvi restoran na Slaviji, kada je počeo sa radom, bio poznat po najvišim standardima u Evropi. Ta stara dobra škola, koja uči da se radi samo dobro i do kraja, prenosila se sa generacije na generaciju
Evropska priča ovde čas previše liči na penušavu propagandu, čas na neko zamorno ideološko ispiranje mozga, a najčešće se zaboravlja da je sve počelo od Zajednice za ugalj i čelik
Država Austrija je u poslednjem trenutku nacionalizovala šestu po veličini banku u Austriji i tako je spasla bankrotstva
Za poslednjih šest godina fakulteti i instituti u Srbiji su registrovali samo 18 patenata. To je četiri puta manje od ovogodišnjeg broja patenata odobrenih fizičkim licima. Stručnjaci problem vide u nemogućnosti tehnološke primene naučnih saznanja, odnosno – zaostajanju industrije za naukom
Grupa – Nemačka, Australija, Gana – svakako nije nepremostiva, ali – valjda pod utiskom rezultata u kvalifikaciji – mnogi nas malo prerano već vide u osmini finala
Hiljade domina poređanih duž bivšeg zida. Oslikali su ih deca, umetnici, grafiti majstori. Biramo omiljene i pokušavamo da ih uporedimo sa porukama sa Zida. Negde na Zidu je svojevremeno pisalo – video sam sliku – "Jebo zid!" Naš čovek
Program za sanaciju posrnule privrede nailazi na oštru kritiku sa svih strana. Na prvi pogled, čini se da druga vlada Angele Merkel pokušava da manjim prihodima parira većim izdacima i poreskim olakšicama i da se pri tom nada skorašnjem privrednom rastu. Merkelova, pak, ne vidi drugu alternativu
U večernjim satima sa svih strana ka Istočnom Berlinu navirale su reke ljudi povijene pod teretom kesa zapadnoberlinskih robnih kuća. Svaki drugi imao je na nogama "najke", na ušima slušalice tek kupljenog vokmena, u rukama "milka" čokoladu i u očima sjaj kakav su obično imali urođenici pred koje je neko upravo prosuo šarene stakliće, đinđuve i klikere
Sukobi u kojima je fudbal samo naizgled povod traju gotovo ceo vek, ali primer Engleske, kolevke fudbala ali i huliganstva, pokazuje da se problem može rešiti
U Rumuniji i Bugarskoj lako mogu da se nabave lažni lični dokumenti. S njima brojni ilegalni migranti ulaze u zemlje zapadne Evrope. Početkom juna testirao sam svoje lažne isprave da bih utvrdio da li izmišljeni Turčin Murad Erdogan može da glasa u Rumuniji na izborima za Evropsku uniju. Otišao sam na glasačko mesto opremljen skrivenom kamerom. Niko ništa nije primetio i niko od zvaničnih kontrolora nije doveo u pitanje moj identitet
Hiljade mladih Roma koji su godinama živeli u Nemačkoj ne uspevaju da se adaptiraju posle prisilnog povratka u zemlju koja više nije njihov dom
Kako su Beograđani videli "bitku za Beograd", šta se dešavalo u njihovom gradu tih dana i kako su se obični ljudi osećali, govori za "Vreme" Miroslav Nedić (86), inženjer u penziji
