Slovenija-Austrija
Međunacionalne varnice
Neka od manjinskih prava ovih dana su navrat-nanos ostvarena uoči velikog datuma, ali je zadovoljstvo slovenačke manjine brzo splasnulo
Istraživanje - budućnost železnice
Preudešavanje gvozdenog konja
Samohrana majka Država ne može više hraniti svoju glomaznu kći Železnicu, tako da ova konačno mora sama da se otisne u svet, ma koliko joj to bilo teško
Pisac u diplomatiji
Andrić u Berlinu
Ivo Andrić je između dva svetska rata bio visoki službenik Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Iz rukopisa knjige Andrićeve godine u diplomatiji Miroslava Karaulca, jednog od najozbiljnijih i najpouzdanijih proučavalaca dela i života Ive Andrića, "Vreme" ekskluzivno objavljuje poslednje poglavlje ove studije koje se odnosi na najkontroverzniji deo Andrićeve diplomatske karijere – njegovo službovanje u Berlinu u periodu između 1939. do 1941. godine, u kojem se otkrivaju neki do sada nepoznati detalji iz piščeve biografije
60 godina od sloma fašizma - jedno sećanje na Oslobođenje
Za pobedu, ili „Ljes rubjat, šćepki letjat“
Za svedoka tog vremena biramo neobičnu ličnost: Đorđe Lobačev, Rus, rođen u Skadru 1909, gde mu je otac bio ruski carski vicekonzul; krstio ga vojvoda grahovski i zetski knez Dimitrije Petrović Njegoš; detinjstvo i ranu mladost proveo je u Novom Sadu; diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu; bio ilustrator "Politike", nacrtao je prvog srpskog strip junaka. Od oktobra 1944. do maja 1945. bio je prevodilac u štabu general-lajtanta Vladimira Ivanoviča Ždanova i s Crvenom armijom išao do Beča. Po zakonu iz 1946, izabrao je sovjetsko državljanstvo, a ostao da živi u Beogradu. (Jedan član PK Srbije, možda Pribićević, tada je rekao: "Mislim da onaj koji danas ne bi hteo da postane sovjetski građanin, ne bi mogao da bude ni jugoslovenski građanin.") U vreme Informbiroa prognan u Rumuniju, gde je crtao političku karikaturu u nedeljnom listu Kominforma "Za trajni mir i međunarodnu saradnju". Tek posle Staljinove smrti odlazi u Rusiju, jer ranije nije smeo, živeo je u Sankt Peterburgu, gde je nacrtao prvi sovjetski strip. Povremeno dolazi u Beograd posle 1964, gde je 1997. štampana knjiga njegovih sećanja Kad se Volga ulivala u Savu. Iz te knjige biramo nekoliko detalja – zato što opisuju kako je oslobađan deo grada u kome se nalazi naša redakcija i zato što lapidarno, a plastično i upečatljivo osvetljavaju mešavinu straha i egzaltacije, kovitlac Oslobođenja, kad "seku šumu, a iverje leti"
EU – godinu dana posle
Usporavanje evropskog voza
Mnogi će pohrliti da glasaju protiv evropskog ustava u želji da Francuska održi primat u EU-u, kakav je imala bezmalo pola veka. Oni koji će glasati "za" shvatili su da je Berlinski zid pao pre više od 15 godina, i da tek danas sagledavamo posledice tog čina. Kakav god bio ishod, Evropa će ostati tu gde jeste. Uostalom, preživljavala je tu i tamo, neko "non", "nein", "nej" i "no" mnogo puta do sada
Intervju: Hjugo Hamilton, pisac
Oslobađanje
"Mi nikada nećemo moći da zakoračimo u budućnost bez gledanja u prošlost. To je način da razumemo budućnost. To važi i za Nemce, i za Irce i za vas"
Zapošljavanje stranaca
Plata na putni nalog
"Sa kapitalom koji je neophodan za razvoj našeg društva i privrede pojavili su se i zaposleni koji su u stvari nelojalna konkurencija. Naši privrednici koji poštuju regulativu i ispunjavaju sve obaveze prema državi i zaposlenima, došli su u poziciju da strane privrednike doživljavaju kao neprijatelje", kaže Branislav Matić predsednik Granskog sindikata metalaca Nezavisnost
Ratna odšteta
Parnicom do para
Zašto i kako prema tvrdnjama Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata, Nemačka duguje Srbiji i Crnoj Gori 360 milijardi dolara
Jedno lično sećanje
U Buhenvaldu, kraj Vajmara…
Niz velikih manifestacija, koje obuhvataju celu Nemačku, podseća generaciju koja rat nije doživela pre svega na užasne zločine nacističkog režima
Obeležavanje tridesetogodišnjice smrti Ive Andrića
Prećutana godišnjica
Godišnjica je obeležena tako što je svaka od zemalja bivše Jugoslavije na svoj način pokazala naročitu vrstu ignorantskog odnosa prema jednom od najvećih pisaca ovih prostora