Molba saradnika "Vremena" bavarskom ministarstvu pravde da dozvoli razgovor sa gospođom Monhaupt učtivo je odbijen. U ministarstvu nam je rečeno da se "intervjui sa zatvorenicima, u principu, ne odobravaju, a pogotovo ne kada je reč o gospođi Monhaupt", jer ne žele da "ona u javnosti širi detalje iz svoje prošlosti"
I pre početka sezone bilo je jasno da će Ferari dominirati, ali da će to biti ovoliko ubedljivo, e to već nije bilo predvidivo
Neke nagrade su dodeljene, neki poslovi su dogovoreni, ali najvažnije je da je filmove na ovogodišnjem FEST-u videlo 97.000 posetilaca
"Ako knez Srbije bude našao za potrebno da u interesu svoje dinastije i svoje zemlje uzme za sebe i svoje potomke kraljevsku titulu, Austro-Ugarska će tu titulu priznati čim bude proglašena u zakonskoj formi i upotrebiće svoj uticaj da je i druge sile priznaju"
Pronađen dosije koji dopunjava priču o najslavnijoj devojčici, žrtvi holokausta, ali i o američkoj politici za vreme Drugog svetskog rata i lavirintima njene birokratije
Jedan od retkih neospornih iskaza o terorizmu jeste da teroristi nikada ne uspevaju da postignu cilj za koji se navodno bore, sem jednog. Reč je o želji, formulisanoj na razne načine, da se "raskrinka" država kao represivni aparat, tj. da stvari postanu gore no što su bile. Ni tamo gde je delovala "leva" gradska gerila stvari se nisu izmenile u pravcu u kome su teroristi to želeli, ali je zato život postao naporniji i policija sve nametljivija
"Želeo sam samo da opomenem kolege da političare ne možemo da okrivljujemo baš za sve i da mi, novinari, nismo onoliko divni i bezgrešni koliko ponekad mislimo"
Film vodećeg južnokorejskog reditelja Parka Čan-voka Ja sam kiborg i to je OK, sigurno je najbolji film prve polovine ovogodišnjeg Berlinala
Naredne sedmice počinje još jedan, trideset peti po redu, Beogradski međunarodni filmski festival, poznatiji kao FEST. Kao i prethodnih godina, "Vreme" i ovoga puta donosi izbor naslova koji će na njemu biti prikazani, a koji zaslužuju vašu pažnju
Dauning strit je napravio studiju "Britanija u svetu" koja naciji, ali i urbi et orbi, otkriva sumornu viziju sveta u sledećoj deceniji
Kada su točkovi specijalnog aviona Pitera Karingtona dodirnuli pistu surčinskog aerodroma davne 1991, niko nije pomišljao da će se poslednji izdanak na porodičnom stablu međunarodnih pregovarača za bivšu Jugoslaviju pojaviti tek nakon petnaest godina. Naravno, još tada je bilo jasno da britanski diplomata neće odvratiti južnoslovenske narode od namere da se ubijaju zbog šake zemlje, ali se i gajila neka tajna nada u razum, ekonomski interes, Zapad, čudo, proviđenje, svevišnjeg, Peruna... ili nešto treće, što vremešnom lordu ne bi donelo nastavljače. Sa perspektivom koja se otvara u suton događaja postaje jasno da je to bila samo jedna u nizu pokopanih iluzija, i da je Marti Ahtisari tek sada došao da se oprosti u ime svetskih posrednika koji su se, sa više ili manje dobre volje, starali o Balkanu. Neki su se nakon toga povukli sa javne scene, drugi više nisu među živima, treći brinu o humanitarnim problemima i dalekim narodima, ali je iza njih ostala hrpa planova i skica za rešenje balkanske krize
