Skupština o budžetu
Do vađenja u sledećem rebalansu
U svetu opsesija depresijom, kod nas više flegmatično nego dramatično – otvorena, nežučna, ali kritička skupštinska diskusija o rebalansu budžeta
Ženeva, UN protiv rasizma
Ko je kome rasista
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad uspeo je da antirasistički skup pretvori u pozornicu za sopstvenu antiizraelsku predstavu, a stotinak zemalja će uprkos tome u petak staviti potpis na neki politički nadasve korektan papir koji osuđuje rasizam i mržnju protiv stranaca
Dosije "Vremena"
Ofšor destinacije
Prilog poznavanju prirode i društva o poreskim rajevima i zonama "biznisa za nerezidente"
Mera u poređenju
"Evropska scena"; VREME 953
G20, mere za prevazilaženje krize
Finansijski stimulans i kontrola
Na kraju skupa G20 svi su izražavali veliko zadovoljstvo i jedinstvo. Tačno je da su dogovorene mere daleko konkretnije nego što je to uobičajeno kada veliki broj država treba da postigne konsenzus oko gorućih pitanja. Ali, na koji način će se izboriti sa krizom, o tome će ipak odlučivati svaka nacionalna vlada za sebe
Kriza
Vladin paket i socijalni pakt
Nije osnovno pitanje da li je Vlada "našla" nedostajuću milijardu, nego ima li Srbija rešenje za krizu
Portret savremenika – Angela Merkel
Kolova devojčica
Ćerka paroha, a fizičarka, funkcionerka komunističke omladine, a potom ministarka iz redova demohrišćana, Merkelova nikada nije otkrivala karte. U CDU-u ju je protežirao lično "kancelar ujedinitelj" Helmut Kol. Došla je direktno na partijski vrh preskačući hijerarhiju, da bi potom praktično izmislila skupove partijske baze koji su joj bezdušno davali podršku
Sanader u Beogradu
Koliko košta šlajfna prevoda
Ako su, kao što godinama tvrdi hrvatska strana (u poslednje vreme sve više i srpska), srpski i hrvatski potpuno različiti jezici, u čemu je onda usluga – kad svu dokumentaciju za pristupanje EU koju Zagreb nudi Beogradu, sada valja prevesti sa hrvatskog na srpski – pitali su neki hrvatski mediji, povodom činjenice da se Beograd zahvaljivao na daru, a Zagreb zadovoljno primao zahvalnice
Pet godina od albanskog nasilja na Kosovu
Etničko čistilište
U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999–2009) (V)
Bestijalnost i humanost
Jedan rat na granici između prava i morala