Najveći ep na svetu Mahabharata dobio je i svoje srpsko izdanje. U uobičajeno skraćenoj verziji i proznom prevodu dvojice beogradskih prevodilaca – Slobodana Vlaisavljevića i Gorana Andrijaševića – najznačajnije delo klasične indijske književnosti i temeljno delo svetske književnosti i kulture konačno je u reprezentativnom obliku dostupno i ovdašnjim čitaocima
Za razliku od razvijenog sveta gde je alternativni sistem lečenja civilizacijski proces, odavno priznat, poznat i cenjen, gde postoje fakulteti i škole za najrazličitije vrste i pravce alternativne ili tradicionalne medicine, kod nas je ona tek u povoju
Konačno je stavljena tačka na polemiku da li je prostor na kom se danas nalazi Tržni centar na beogradskom Trgu Republike pogodniji za galeriju ili Operu – na mestu sadašnjeg "staklenca" biće izgrađena gradska galerija
"Naše društvo ne treba kritikovati, nego treba hitno izvršiti intervencije kojima bi se taj davljenik spasao. Ne možeš ti davljenika kritikovati što je bio trapav pa pao u vodu, nego moraš pokušati da ga izvučeš i kažeš – eto, to se desilo zbog toga i toga. A ako neko ne oseća da je u davljeničkoj pozi, treba mu to pokazati, i tu je negde savremeni društveni angažman pozorišta"
Kakve veze ima debljina vrata sa srčanim oboljenjima? Kako dojenje utiče na san? Ima li hrkanje ikakav uticaj na krvni pritisak i na probleme s učenjem? Ovim i sličnim zanimljivim pitanjima bavi se medicina sna. U pitanju je nova grana medicine – u svetu već godinama popularna, u Srbiji tek u začetku
Moja se spisateljska delatnost ove godine razvila do neslućenih razmera, u nekoliko navrata zažalio sam što "Vreme" ne preštampava zvezdane trenutke drugih glasila, e, pažnji mojih prekaljenih (što će reći i umornih od mene, šta se tu može!) čitalaca preporučujem odlomke triju tekstova. Znam da ima onih koji su kao Vinaver i Teofil prokleti da čitaju sve i kojima će ovaj kolaž pasti pecivo vtoroi svezhosti, ali takvih nema više od troje ili četvoro, neću po njima da se rihtam!
Istorijski arhiv Beograda je jedna od retkih institucija koja u opštom haosu i anomiji koja nas okružuje uspešno pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme
Teško je prognozirati koliko će parlamentarni izbori u Čečeniji doprineti daljoj stabilizaciji stanja u toj republici. Za sada je sigurno da je Ramzan Kadirov povećao svoj ionako veliki uticaj i da se sada zaista može smatrati najuticajnijom ličnošću u Čečeniji. Na čiju štetu, još nije jasno, kao što se ne zna da li će on u budućnosti biti dobitak ili gubitak za Rusiju
Izložba "Svetska godina fizike 2005" otvorena je prošle nedelje u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti, kao jedna od poslednjih manifestacija kojima će se u našoj zemlji obeležiti Svetska godina fizike. Izložba u GNU-u prikazuje prostor i vreme Alberta Ajnštajna i njegove prve supruge Mileve Marić, prateći njihov razvojni put, obrazovanje, putovanja i dileme sa kojima su se suočavali. Predstavljajući i manje poznate detalje iz zajedničkog života, izložba posebno pokušava da prikaže pravo mesto i ulogu Ajnštajnove supruge u stvaranju njegovih teorija
Na početku kosovskih pregovora u zvaničnim istupima različitih međunarodnih političara ipak dominira poruka da nema unapred datog rešenja. To može biti injekcija za umirenje, ali ne treba zaboraviti da se ovaj čin balkanske drame odvija i u periodu kada se traži rešenje da se ceo region nekako upakuje u evropski paket
Drama koja je zadesila najstariju evropsku demokratsku zemlju samo je pokazala do koje mere je već više decenija vođena pogrešna politika kroz licemerje i zataškavanje istine, gde su se ređali lažna obećanja, retorika i nemarnost, umesto pravih i konkretnih poteza; radi pridobijanja izbornih glasova, zanemarivana je prava slika stanja na terenu
Stihijski razvoj visokog školstva bez nacionalne strategije, utvrđenih standarda za osnivanje novih fakulteta i univerziteta nije od juče i njemu nisu doprineli samo tranzicijski maniri novokomponovanih bogataša kojima se biznis osnivanja visokoškolskih ustanova čini unosnim ali i prestižnim
Umesto poljoprivredom, mnogi žitelji Bugarske, Rumunije, Srbije, Hrvatske, Makedonije, Albanije i Slovenije, uspešno se bave iskopavanjem antičkih predmeta. Arheolozi godinama upozoravaju, policija godinama "uporno traga", a biznis već godinama cveta bez većih problema
"Mi živimo u vremenu kada su mesijanski narativi, velike ideološke matrice, masovni pokreti potrošeni, umorni, čak dosadni. Nisam sigurna šta znači približiti se istini, ali mi se čini da sam u zbunjenosti nekako najviše svoja. Možda ne umem dobro da odgovorim, ali svakako znam da postavim odlično pitanje"
Druga po redu konferencija "Ljubav" Beogradskog psihoanalitičkog (prelaznog) društva (BPpD), održana je 3. i 4. oktobra u Beogradu. "Govorimo o ljubavi, umesto o ratovima i pregovorima kojima smo svakodnevno preplavljeni. Nije reč o tome da politika nije bitna. Ali gde smo posle svega, zar nije bar podjednako važno i političko osmišljavanje individualne egzistencije. Da li još uvek možemo i umemo da volimo, da li ćemo išta shvatiti o nama samima analizirajući samo bes, nasilje i mržnju", kažu organizatori konferencije
U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Osobu mlađu od 35 godina tražim radi izigravanja rasističkog paragrafa antipatičnog žirija
