Doktor nauka, angažovani intelektualac, dramatičar, publicista, sve je to Ljosa i još mnogo toga, ali je pre i iznad svega – romansijer. Sve one emfatične partiture Milana Kundere o romanu kao istraživanju postojanja i najvažnijoj umetnosti modernih vremena zvuče otkrivalački i istinito kad čitamo najbolje romane našeg doba, među koje bez sumnje spada većina Ljosinih
Dobro osmišljena regionalna politika obezbeđuje Srbiji suficit diplomatskog prostora, a čitavom regionu potencijalno obezbeđuje stabilnost, koja je opet preduslov ekonomskog razvoja
Šta je, u stvari, strateški cilj Srbije? To se, izgleda, menja kako se koji političar dočepa mikrofona. Ova mlada, japijevska generacija državnih činovnika deluje kao da nikad nije nijedan posao napravila, zaradila svoj prvi dinar, a kamoli milion
Izložba umetničke zbirke Svetozara Vukmanovića Tempa i Milice Sarić Vukmanović u galeriji SANU prvo je predstavljanje Legata Vukmanovićevih u Beogradu. Reč je o reprezentativnoj zbirci jugoslovenske moderne umetnosti, kao i delima Renoara, Šagala, Pikasa, Rivere, Dalija i drugih, koja su slavni revolucionar i njegova supruga skupljali godinama
Milo Đukanović je odan porodici iz koje je potekao, pa je njegov uspon pratilo i napredovanje bližnjih. Da li je to izraz njihovih sposobnosti, kako tvrdi premijer Crne Gore, ili činjenice da imaju baš njega za brata, ujaka ili oca
U kom delu pakla bi mogao završiti britanski fizičar Stiven Hoking? Da li će ga poslati u onaj kopernikanski kutak, gde će mu društvo praviti zanimljiva skupina sa Galileom Galileijem i Đordanom Brunom ili je svojim proglašavanjem Boga za "nepotrebnog" Hoking već otišao nekoliko krugova predaleko
Ukoliko Srbija želi da sustigne razvijene evropske zemlje, za to su joj neophodni obrazovani kadrovi, a za njih je potreban efikasan i kvalitetan obrazovni, posebno visokoškolski sistem. O tome dokle je stigla reforma visokog školstva, ima li u tom sistemu mesta i za privatne pored državnih univerziteta, kakav je kvalitet znanja stečen na srpskim fakultetima, na konferenciji "Kvalitet studija na privatnim i državnim fakultetima", u organizaciji Biznis info grupe i nedeljnika "Vreme", govorili su između ostalih ministar prosvete Žarko Obradović, rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević i predstavnici privatnih univerziteta
Ono što bismo danas nazvali Muhamedovom "ideologijom" nije baš bilo po volji mekanskoj aristokratiji (što se lepo vidi iz Kurana) i tu dolazimo na jednu od odlika koje ga čine i našim savremenikom. Celo Muhamedovo učenje insistira na milosrđu (merhamet; zekat) i solidarnosti sa siromašnima. Ono je podsećanje na zaboravljene plemenske običaje, što bogataše kako tada tako i sada ume da zaboli
Dilema se ne svodi na pitanje "ući u NATO ili ne". Sećanje na 1995. i 1999. godinu u Srbiji je suviše snažno da bi odgovor na to pitanje mogao biti potvrdan i to ne razumeju samo ostrašćeni krugovi na Zapadu
"Ne mislim da kultura spaja ljude. To je floskula koju su izmislili političari zato što ne znaju šta bi drugo ljude spajalo, pa onda jedan drugom uvale neku knjigu: Tadić pokloni Josipoviću Leksikon YU mitologije, a Josipović Tadiću nešto slično, pa onda svi vele da kultura spaja ljude. To je manipulacija kulturom i piscima. Zašto nogomet ne spaja muškarce"
Ako jedno društvo sebi dozvoli da stigne dotle da se pristojnijeg, kritičnijeg, ponekad i obrazovanijeg sveta može sresti među "političkim delatnicima", negoli na katedrama univerziteta ili u kojekakvim, trebalo bi, "stručnim" udruženjima, onda je to društvo vrlo verovatno na dobrom i sigurnom putu samouništenja
"Zakon omogućava da svako ko ispuni najminimalnije uslove, znači da ima sedište, da ima 500 evra za otvaranje firme i da ima prijatelja koji je završio fakultet pa je kvalifikovan da bude urednik, može da otvori izdavačku kuću"
Nemačka je za Srbiju najvažniji trgovinski partner u EU; Srbija za Nemačku nije važna kao Poljska, ili Rusija i Ukrajina, ali je na terenu ona za Srbiju višestruko zainteresovanija od Anglosaksonaca. Najteži spor je oko Kosova, ali glavni problem je to što Srbija nema šta da vozi do Ulma na Dunavu
Koliko se moždani "centri" za govor razlikuju kod onih ljudi koji istovremeno govore kineski i francuski, a koliko kod onih koji govore srpski i hrvatski? I šta još krije arhitektura mozga
Ovo je svojevrsna megažanr knjiga – i autobiografija, i esej, i roman. U formalnom smislu je kolaž: barokno bogata proza protkana stihovima i dijalozima. Ona je i životopis i povest sveta kroz svetska fudbalska prvenstva. Prvo poglavlje zove se Naš je život Švajcarska; to je Božo Koprivica, ta istovremena aluzija na Emili Dikinson i na svetsko fudbalsko prvenstvo 1954. godine
Do ovog leta, na arheološkoj mapi Srbije nije postojao lokalitet iz starijeg kamenog doba. A onda je obznanjeno senzacionalno otkriće. U dve pećine u Sićevačkoj klisuri pronađeni su ostaci neandertalskog staništa, ali i ostaci ljudskog pretka za koga se pretpostavlja da je hodao ovim prostorima pre nekoliko stotina hiljada godina, a možda i pre čitavih milion godina! Otkriveni su slučajno. Neko je, naime, prekopao lokalitet u pećini tražeći mitski ćup sa zlatom, ali u izbačenoj zemlji arheolozi su kasnije otkrili nešto mnogo značajnije: ostatak donje vilice hominida, najstariji do sada pronađeni trag o ljudskom prisustvu na ovom tlu
U slučaju kvara pritisnuti dugme i mirno sačekati
čuvara lifta
"Tamo gde je nebo palo dole"; VREME 1023
Industrijska arheologija je relativno mlada naučna disciplina. U svetu se razvija od polovine prošlog veka, a u Srbiji tek poslednjih nekoliko godina. Zahvaljujući aktuelnoj postavci i publikacijama Muzeja nauke i tehnike, postala je dostupna i takozvanoj široj javnosti
Najekstremniji slučajevi su igranje igrica 30 sati u kontinuitetu, gospođa od 69 godina potpuno "navučena" na četovanje, a sretali smo se i sa ljudima u stadijumu klasične apstinencijalne krize – preznojavanje, vrtoglavica, mučnina, simulira se kucanje na tastaturi i rad mišom, objašnjava defektolog Milan Radovanović
Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik "Pečata" ("Pečat")
Tragom senzacionalističke vesti da se na planini Radan, na jugu Srbije, pojavila "gravitaciona anomalija", ekipa "Vremena" i Društva za promociju i popularizaciju nauke obišla je lokaciju na asfaltnom putu u selu Ivanje gde se ugašeni automobili kreću "uzbrdo". Nekoliko jednostavnih fizičkih testova i merenja visine i nagiba terena GPS-om, pokazali su da nema nikakve gravitacione anomalije, već da je tu reč o nečem drugom, malo težem
