Lisica i ždral
Karijerni karijerist – kraj
Kako i moj junak, i ja sam se ponadao da će tri kraća prikaza biti manje dosadna nego ako utiske iznesem džumle
Vreme uspeha! (mart 2014.)
Poslovne vesti
Intervju – Vladimir Kecmanović, pisac
Mediji lažu
Oni koji se razumeju u umetnost, zbog dosadnog i traljavog početka u kom se stilski mešaju babe i žabe, i zbog imbecilnog kraja, verovatno će o filmu Top je bio vreo da imaju lošu sliku. S pravom. Manje umetnički, a više emotivno osetljivu publiku verovatno će da dirne potresna priča. Emotivno neosetljivi će da crknu od dosade jer je reditelj, ubeđen kako tragedija i smeh ne idu zajedno, većinu crnog humora koji postoji u romanu iz ekranizacije izbacio. Oni kojih se roman i sarajevska tragedija tiču, biće ogorčeni što je u filmu "politički korektno" izbačena većina detalja koji ukazuju na odgovornost bošnjačke strane u bosanskom ratu... Beogradski poklonici kulta Mušana Topalovića Cace će, baš kao i njihove sarajevske "kolege", i pored svih ovih "korekcija", uključujući i pomenuto silovanje kraja priče i poente romana, nalaziti kako je film, ipak, "velikosrpski", što će reditelja dodatno učvrstiti u dirljivom uverenju da je "u pleksus" udario "lažne patriote", a ne braću Limijer... Ukratko, kol’ko ljudi, tol’ko ćudi...
Lisica i ždral
Karijerni karijerist, nastavak
Nedelju dana živim u strahu da ni danas neću dovršiti dobrovoljni prikaz knjige predsednika Jovića "Zašto bih ćutao"
Portret savremenika
Karl Marks, opet
Kako Englezi, za razliku od nas, nisu nikada pretendovali na status "najgostoljubivijeg naroda na svetu", Marks i London su se udobno podnosili. Zabeleženo je samo jedno učešće dr Karla Marksa na nekom javnom skupu, demonstracijama kako se danas kaže, i to baš u Hajd parku, i to baš povodom propisa londonskih vlasti da se nedeljom zatvore trgovine i – točionice pića
Lisica i ždral
Karijerni karijerist
Kad dopadoh bolesničke postelje usled virusa, naučno opisanog u "Vremenu" br. 1206, pročitah da je svetlo dana ugledala knjiga Bore Jovića, prkosnog, neću reći svađalačkog, ali ipak naprasitog naslova "Zašto bih ćutao"
Kolektivno odlučivanje
Roj u glasačkoj kutiji
Zamislimo li veliki, moćni superkompjuter u koji su uneti osnovni podaci iz biračkih spiskova kako bi, nakon sati i dana procesuiranja, izračunao raspored snaga u budućem parlamentu, mnogo pre nego što se kampanja i pokrene, to bi nas vodilo u veliku debatu o daljem smislu samog glasanja. Šta o demokratiji u osvit novih izbora možemo da naučimo iz nauke rojeva
Intervju – Lila Radonjić
Zašto smo izgubili petlju
"Došli smo u situaciju u kojoj se pribojavam jednoumlja, ili vlasti koja neće imati pravu kontrolu. Opozicija je u potpunom kolapsu i mislim da će njihova kontrola biti minimalna. Ako mediji ne budu u stanju da vrše tu kontrolu, a vidim da nisu, jer svi manje-više pokazuju želju za nekom vrstom udvorištva, stvarno možemo da se pitamo šta će biti 17. marta"
Intervju – Ljubomir Simović, akademik
Kako koji izbori, mogućnost izbora sve je manja
"Posle raspada Jugoslavije neki narodi su definisali, organizovali i stabilizovali svoje države. Mi spadamo među one koji to nisu uradili. Srbija se pretvorila u zemlju koja uvozi pasulj i beli luk, a izvozi odlikovanja. Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade. Jedino je onaj periferijski politički aktivista Mile, u međuvremenu, verovatno postao ministar, ako ne i nešto veće od toga"
Kultura sećanja
Jevanđelje po Atanasiju
Na dvestotu godišnjicu Vukove Pismenice, uporedo sa drugim jubilejima, biće mnogo podsećanja, a verovatno i tugovanja za onim delom srpske kulture koji je ostao napisan na danas nepostojećem slaveno-serbskom jeziku. Važna figura te izgubljene kulture je, bez sumnje, Atanasije Stojkovič, autor prvog romana na srpskom jeziku, kao i prve srpske enciklopedije prirode, trotomnog dela Fisika
Lični stav
Nepravedna cena obrazovanja
Negativno su pogođeni roditelji iz najnižih, nižih i najviših slojeva – oni plaćaju poreze kojima se finansira školovanje dece srednjih i viših slojeva, a njihova deca od toga nemaju ništa
Knjige
Dugi pogled unazad
Dokins odbacuje uobičajene simplifikovane vizije evolucije po kojima bi čovek tobože bio nekakav njen "cilj". Iz subjektivne perspektive slona, "cilj" evolucije je slon, tako Dokins otprilike kaže negde na početku Priča naših predaka. Dokins u ovoj knjizi želi zapravo da ispriča priče o mnogobrojnim precima ljudskog roda, precima koji, međutim, nisu bili tek karike u lancu čija je jedina svrha bila da se do čoveka dođe
Ličnost godine – Branko Kukić, izdavač, urednik, pisac
Nema razloga za optimizam
"Uzroke srpskog pada vidim u jednom nezrelom, bandoglavom i sebičnom društvu, društvu koje dva veka nije uspelo da se uspostavi i da napreduje u bilo kom pravcu. Ovde su državna rukovodstva za ova dva veka više ličila na skup ludaka, a narod je postao sitničav, neiskren, nezbrinut, pun mržnje i odsustva smisla za drugog i za drugačije, narod pod raznim varijantama bensedina. Države kao što je ova nemaju nikakvog smisla, svrhe, značaja i perspektive u svetu. To je razlog što nas ne uvažavaju i ne priznaju. Da nesreća bude veća, ovde su se bili naklatili i komunisti koji su upropastili sve čega su se dotakli. Prosto je neverovatno šta se sve ovde sručilo i survalo. Zbog toga sam ubeđen da izlaza nema, jer ovaj narod se ne obuva u istoj pameti. Ovde pamet uglavnom služi za muvanje, mračne poslove, sulude ideje, i za zajebanciju. Budući da je Srbija u odnosu na razvijeni evropski svet na samom dnu, ako bi kojim čudom i krenula u nekom dobrom pravcu, kada dođe na pristojan nivo, ko zna da li će svet postojati u ovom stanju, i da li će uopšte postojati"
Čas pozitivne geografije – Amerika
Zemlja u kojoj se mnogo i pošteno radi a dobro i slobodno živi
Godina na izmaku bila je i godina u koju je pala stotinu i trideseta godišnjica rođenja Franca Kafke. U godini pred nama, godini u kojoj će se, znamo već, mnogo pričati i pisati o stotoj godišnjici Sarajevskog atentata i početka propasti jednog sveta, pašće i devedeseta godišnjica smrti jednog od najvećih pisaca tog propalog sveta – Franca Kafke (1883–1924). Početkom godine, izdavačka kuća Laguna objaviće novo izdanje Kafkinog prvog romana Amerika, jedne od najpoznatijih evropskih literarnih vizija kontinenta daleko na zapadu
Zvezde u 2014.
Mars u kući bezumlja i tišine
"Sudeći po natalnoj karti, Vi ste intuitivni i emotivni. To ne vide svi oko vas, ali ste prijatni i simpatični. Imate stav o tome šta je dobro, a šta ne. Velikodušni ste, saosećajni ali iz potrebe da ostavite utisak nećete to uvek pokazati. Očekujete da Vam budu odani zbog vaših talenata, ali postoji veliki rizik da postanete žrtva svojih ideala"
Vreme uspeha! (decembar 2013)
Poslovne vesti
Intervju – Mrđan Bajić, vajar i profesor
Iz komunističkog u konzumeristički raj
"Moja generacija je propustila tri krucijalne šanse 1990, 2000. i 2008. godine. Najpre da spreči ogromno krvoproliće, a zatim da izvede svoju zajednicu u red organizovanih i uređenih država. Malo smo na ivici da bi nas trebalo lustrirati daljeg petljanja u politiku. Možda se i htelo, al’ se nije umelo. A ništa gore od dobronamernih, a ne previše sposobnih"
Ukrajina – Između EU i Rusije
Zašto kažeš Julija, kad groši ne da’еš
Ukrajina je obustavila pripremu Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom. EU nije odustala od zahteva da se Julija Timošenko pusti na slobodu. Iza sporova o sudbini bivše predsednice vlade teku zakulisni pregovori teški 164 milijarde dolara
TV manijak
Ravna Gora
Tema broja
Draža i četnici u pop-kulturi
Svest o istoriji i istorijskim događajima kod modernog čoveka mnogo više oblikuju mediji nego istorijska nauka. Štaviše, na tom polju istorija je globalno izgubila bitku sa medijima, filmom i književnošću. U kulturi u kojoj je dominantan filmski žanr koji se bavi Drugim svetskim ratom kolokvijalno nazvan "partizanski film", uskoro bi mogao da nastane talas kontražanra – "četnički film"
Kina – Reformske odluke Trećeg plenuma CK
Više kapitalizma, manje maoizma
Odlukama koje mnogi nazivaju "istorijskim" CK KP Kine u kineskom socijalizmu tržištu dodeljuje "odlučujuću" ulogu. Reforme obuhvataju i politiku jednog deteta, radne logore i migracije ruralnog stanovništva
Informacione tehnologije
Potraga za savršenom šifrom
"Da bi rešio problem bilo koje kriptografske zaštite, moraš pre svega biti ekspert u provaljivanju šifri", kaže profesor Hideki Imai, jedan od najpoznatijih naučnika Japana i, istovremeno, najuglednijih svetskih stručnjaka za bezbednost podataka
Nemačka iskustva – Kaznena politika i kontroverze
Dosta je bilo socijalne romantike
Država ne treba da mazi svoje mlade delinkvente, kaže za "Vreme" najoštriji nemački sudija za mlade Andreas Miler. Međutim, kriminolog Kristijan Pfajfer ove tvrdnje naziva "gomilom budalaština" i navodi da je delinkvencija u uzrastu od 14. do 21. godine rekordno niska
Maloletnička delinkvencija i kriminal u Srbiji
Karike koje su popustile
Po dostupnim podacima, za manje od godinu dana u Beogradu se dogodilo jedno ubistvo i tri ubistva u pokušaju za koja se sumnjiče maloletnici. Tu je i 16 krivičnih dela nanošenja teških telesnih povreda i 65 krivičnih dela nasilničkog ponašanja koja su počinili mlađi od 18 godina. Beogradska policija, kako su objavili neki mediji, ima statistiku da su po dosadašnjim podacima maloletnici odgovorni za 121 razbojništvo, 724 teške krađe, 683 krađe i 31 krađu automobila. Uz to, terete se za 22 krivična dela stavljanja u promet opojnih droga i 114 krivičnih dela za njihovo držanje. A to su brojke koje stalno rastu
Makedonija – Medijski tamni vilajet
Zbogom demokratijo, pokoj ti duši
Izricanje višegodišnje zatvorske kazne novinaru Tomislavu Kežarovskom izazvalo je burne proteste zbog "gušenja demokratije" i kršenja ljudskih prava