Intervju – Dmitar Tasić, istoričar
Prećutkivanje i otvorene laži
"Sigurno je da treba da se napiše mnogo knjiga i naučnih radova ne bi li se stekla što preciznija slika o jugoslovenskoj državi. Ali već sada možemo slobodno da kažemo da su obe Jugoslavije bile emancipatorske i modernističke za narode koji su je sačinjavali. To je neosporno. A protiv politički motivisanog revizionizma u nauci može da se bori samo iskrenošću, profesionalizmom i objektivnim istraživanjem"
Navigator
Kud plovi ova vest
Intervju – Vesna Pešić
Neoradikalsko davljenje Srbije
"Što se Nebojša Stefanović toliko uznemirio na reč glupost i najgluplji kad je njegov šef rekao za ove što su rušili u Savamali da su ‘kompletni idioti’? Pa na KTV Šešelj je u svom poznatom stilu izjavio da je Stefanović kreten, imam sačuvan snimak. Predsednik države naziva novinare ološem, ove druge žutim lopovima, javni govor je toliko radikalski ogrubeo da upotreba reči glupost, i to u kontekstu suspendovanja države, zvuči skoro nežno"
Dosije »Vremena« – Jezik u Evropskoj uniji
Engleski bez Engleza
I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo
Baština
Šta će biti ako padne kiša
Zašto su arheološka istraživanja lokaliteta Belo brdo kod Vinče već drugu godinu na pauzi, kome to odgovara i o ostalom na tu temu, a povodom izložbe koja prikazuje šta je sve tamo vredno i važno urađeno
Intervju – beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar
Svaki strah je loš savetnik
Vratimo u čitav društveni život pravu vrednost antropologije, a posebno filozofije i istorije. U čitavoj našoj široj regiji bolujemo od parcijalne, selektivne istoriografije. Svetije su nam granice prošlih konflikata od perspektiva budućeg jedinstva, sinergije i nade. Stranačka politika ima prevlast nad politikom, to jest brigom za opšte dobro. Toj shemi podvrgavaju se i mnogi mediji
Inicijative
Brža, jača i bolja knjiga utisaka
Tačno pre šest godina i jedan dan od izlaska ovog broja "Vremena" – 27. jula 2012. – formirana je vlada Ivice Dačića sa naprednjačkom većinom i Aleksandrom Vučićem kao prvim potpredsednikom, poznatijim kao PPV. Od tada u Srbiji više ništa nije isto – da ne kažemo nešto drugo. Uglavnom, u čast ovog jubileja, a povedeni primerom otvaranja renoviranih Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, te planovima za pretvaranje zgrade železničke stanice u Beogradu u muzej istorije Srbije, pokrećemo inicijativu da najveći deo ovog prostora zauzme stalna postavka naprednjačkih dostignuća. To što se pravimo da izložba postoji i o njoj tako pišemo, samo je još jedan od klasičnih i široko prihvaćenih manira aktuelne vlasti
Legenda
Mali puž u belom odelu
Sociološka studija o Šabanu Bajramoviću u formi priče o životu ovog muzičara, ali i o nama
Dokumenti
Naša životna priča
Glasom pisana istorija Dragoslava Simića, knjiga njegovih transkribovanih radijskih emisija u kojima poznati i nepoznati, pričajući o sebi, svedoče o prošlom veku kakvog ne znamo
Populaciona i demografska politika – Nestaje li Srbija
Kuda odlaze studenti
Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Kabinet Ministarstva bez portfelja zaduženog za populacionu i demografsku politiku u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoj i RZZ-om, svaki treći student planira da ode u inostranstvo: u Nemačku 24%, SAD 11,2%, Švajcarsku 10,7%, Austriju 8,7% i Norvešku 6,3%
Lični stav
O narodu ostarele dece
Tužno je živeti u svetu praznih i razočaranih staraca. Možda nam je, ipak, taj svet još uvek dalek i stran. Možda se dečaci samo igraju. Odlučili su da se preruše u starce, stavili su masku, sedu kosu i brkove, navukli tup i prazan izraz lica
Intervju – Aleksandar Kostić, eksperimentalni psiholog i dopisni član SANU
Govor kao sredstvo predviđanja
"Praćenje promena učestalosti pojedinih pojmova može da posluži kao nagoveštaj budućih događaja. Da smo, na primer, pratili učestalost toponima "Kosovo" od 1990. godine u nekoliko vodećih svetskih dnevnih novina, videli bismo da od 1996. godine njegova učestalost naglo raste"
Donatorstvo
Ljudi žele da budu deo nečeg dobrog
Koji su motivi privrednika da ulažu u kulturu, kakva je njihova materijalna korist od toga, zašto ulaganje nije popularno, da li je poreski zakon na strani darodavaca? Odgovori koji slede uzeti su iz prakse dva pozitivna primera
Zapad i trgovinski rat
Tramp na rampi
Džon Konibir, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Ajovi i autor knjige Trgovački ratovi, kaže da Tramp verovatno misli da mu veličina tržišta SAD daje puno moći u pregovorima u bilo kom trgovinskom sporu. Iako to može biti tačno u odnosima sa mnogo manjim, slabijim zemljama, to nije slučaj sa trgovinskim partnerima jednake veličine ili čak većim, kao što su Evropska unija ili Kina. "Ako nema velike razlike u ekonomskoj snazi, obe strane gube", ocenjuje Konibir
Izbori u Demokratskoj stranci
Put u savez
Izborom Zorana Lutovca za predsednika stranke i njegovim jasnim opredeljenjem ka opozicionom udruživanju pojavio se tračak nade u moguće uspostavljanje neke nove, buduće političke ravnoteže
Čovek
Neodgovoriva pitanja
Psihologija dobrote i Psihologija patnje Salmana Ahtara o gotovo neistraženim emotivnim stanjima prisutnim u svakom od nas
Tribina – »1918–2018. – Mir, demokratija i ljudska prava. Šta smo naučili?«
Odjeci Prvog svetskog rata
Rastuća nejednakost u svetu, slabljenje socijalne države, jačanje krajnje desnice i antisistemskih pokreta, separatistički pokreti, Bregzit, finansijska kriza, Donald Tramp, izlazak SAD iz Atomskog sporazuma sa Iranom, Severna Koreja, politička kriza u Italiji, rat u Siriji, zahuktavanje krize na Bliskom istoku – čini se da je svet na prekretnici, kao što je bio na prekretnici početkom 20. veka. Da li smo sto godina po završetku Prvog svetskog rata nešto naučili
Panel-diskusija Fondacije "Fridrih Ebert"
Da li ponovo mesečarimo
Nakon gotovo trideset godina od raspada komunističkih režima i ujedinjenja Evrope zasnovanog na demokratiji, proces evropskih integracija, pa i sâm mir, ponovo su ugroženi. Mnoge sadašnje tenzije i ratovi podsećaju na sukobe za koje se očekivalo da će biti razrešeni mirovnim sporazumima potpisanim nakon 1918. godine. Sve što je tada ostalo nerešeno sada je na šokantan način postalo aktuelno
Poruka
Zato što – da herojima!
I zato što su mladim ljudima potrebne vera u bolje sutra, inspiracija i nada, zato što onaj ko zna da razume prošlost, razume i sadašnjost, zato i predstava Smrt fašizmu: O Ribarima i Slobodi
Zoom
Osiromašen život: Komisija za uranijum i drugi razlozi oboljevanja, uključujući tu i Kosovo
Ne znam samo kako će razdvojiti žrtve osiromašenog uranijuma od žrtava osiromašenog društva u kome je stres, kao jedan od važnih faktora rizika prilikom kancerogenih oboljenja, posledica bede i beznađa širokih slojeva stanovništva
Na licu mesta – Banja Luka
Slučaj koji je sve razgolitio
"Pravda za Davida" potpuno je novo i drugačije kolektivno ponašanje i teško je predvideti kako će se stvari dalje odvijati. Na velikom protestu, koji je održan 21. aprila ove godine, bilo je prisutno više građana nego zajedno na mitingu i kontramitingu, koji su pre dvije godine upriličili vlast i opozicija u Banjaluci. Tu su građani iz cele BiH zatražili da se sem pravde za Davida, razreše i sva do sada nerazjašnjena ubistva. Na okupljanjima na banjalučkom trgu izbrisane su sve etničke i verske podele među ljudima, što vladajućim etnonacionalistima predstavlja ozbiljan kamen u cipeli koji ih žulja
Zoom
Ekonomija vrbovog klina – Vujovićeva ostavka i pitanja za budućnost
Siniša Mali je očigledno vešt s parama, o čemu postoje mnogobrojni dokazi, mada bi Mali voleo da ih je manje, odnosno da je manje tih dokaza stiglo do javnosti
Koncert
Šta ako mašinama uradimo ono što su one uradile nama?
Povodom koncerta njujorškog sastava The Nerve, koji je potčinio tehnologiju u korist stvaralaštva (25. april, Dom omladine Beograda)
Portret savremenika – Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac
Nosilac ordena za govor mržnje
Politički intonirana ili ne, presuda Šešelju će staviti makar jednu tačku u njegovoj bogatoj biografiji. Mehanizam za međunarodne krivične sudove izrekao je 11. aprila presudu po kojoj je Vojislav Šešelj ratni zločinac osuđen na 10 godina zatvora. Tačka. Da li će to biti tačka i na njegovu poslaničku karijeru u srpskom parlamentu, u ovom trenutku nije izgledno, zato što ga bez svake sumnje državni vrh podržava i ostaje nem na nove ispade i pretnje
Intervju – Nenad Milanović, IT stručnjak
Srpska pomoć nemačkoj privredi
"Ono zbog čega se mi bunimo je sledeće: došao je neko ko radi, u suštini, istu stvar kao i mi, i vi to hoćete da subvencionišete. Umesto da subvencionišete srpske proizvode u Srbiji koji bi mogli da imaju nesrazmeran prihod u odnosu na troškove, vi ste odlučili da efektivno subvencionišete proizvode tuđe države"