23.septembar 2004. Tamara Skrozza

Srića

Novi Sad

22.septembar 2004. Dejan Kožul

Slučaj pretećeg pisma

Niko još nije video živog satanistu a posledice njihovog delovanja svode se na grafite i izgrede pijanih maloletnika. Ipak, policija se ozbiljno bavi pismom koje obećava "crnu misu" i – ljudske žrtve

Politički život

22.septembar 2004. Dejan Anastasijević

Sva predsednikova pisma

Pisma Borisa Tadića Bušu, "Kuriru" i Petersenu najnoviji su prilozi za obimnu istoriju udvorištva u Srbiji

Lokalni izbori - niško iznenađenje

22.septembar 2004. Zoran Kosanović

Uspešan, a tužan

Gradonačelnik Niša biće izabran u drugom krugu lokalnih, izbora a priliku da još dve nedelje ubeđuju birače da su najbolji dobili su kandidati Demokratske stranke Goran Ćirić i Nove Srbije Smiljko Kostić

Vrujci - Sabor narodnog stvaralaštva

16.septembar 2004. Dragan Todorović

Ti groićeš, a ja se rakoljim

Do’vatili se malo i veliko, harmonika usitnila, sve poskočilo, Šajkača na glavi/ ja sam Srbin pravi, sve se raspremilo, sve se raspomamilo, samo TEVE Žika sa Nadimkom dostojanstven, baš kako tradicija i običaji nalažu

Nakon terorističkog napada u Beslanu

16.septembar 2004. Marko Savić

Nova Putinova taktika

Nacionalnim problamima trebalo bi da se bavi novostvoreno Ministarstvo za pitanja regionalne i nacionalne politike. Osim toga, Putin je najavio i stvaranje novog, antikriznog sistema uprave koji će moći da se nosi s problemima terorizma i ostalih pretnji po stabilnost Rusije, zajedno sa službama bezbednosti kojima je naloženo da pojačaju saradnju, naročito na međunarodnom nivou, u borbi protiv terorizma

Skup "Psihoanaliza i savremeni svet"

16.septembar 2004. Slobodan Kostić

Razumevanje unutrašnje realnosti

Psihoanaliza je u Srbiji, čak i za većinu stručnjaka, poprilično maglovit pojam. Kao što nemamo političku kulturu dijaloga tako, nažalost, nemamo ni vredniju naučnu kulturu dijaloga

Otvoren 38. Bitef

16.septembar 2004. Ivan Medenica

Vapaj za ljubavlju

Eden je višestruko značajan za našu sredinu: pored toga što označava povratak jednog od najvećih evropskih pozorišnih umetnika u njegov izvorni kulturni „krug" (kanjiški, vojvođanski, panonski), on ukazuje i na mogućnost da Bitef teatar konačno počne, putem osmišljenih i relevantnih koprodukcija, da presađuje u našu konzervativnu pozorišnu sredinu onu teatarsku poetiku s kojom nas je Bitef festival već decenijama upoznavao