Rusi nastavljaju sa bombardovanjem ukrajinskih gradova i razaranjem civilne infrastrukture što je CNN nazvao „urbicidom“. Ukrajinske snage su na više lokacija pokrenule kontraofanzivu. Predsednik SAD Džo Bajden kreće na put u Evropu: u Briselu će u četvrtaka učestvovati na sastanku na vrhu NATO-a, u petak leti za Varšavu. Zapadni saveznici razmatraće dalje korake protiv Rusije i za još obimniju podršku Ukrajine
Borisa Timofejeviča Romančenka sreo sam u više navrata. Obojica smo preživeli Drugi svetski rat i koncentracioni logoru Buhenvald iz koga su nas izbavili Amerikanci, da bi njega u dubokoj starosti u jednom novom ratu juče ubila ruska raketa. Ima u tome dosta istorijske ironije
U Maripolju se vode ulične borbe. Bombardovano je predgrađe Odese. U Kijevu je projektil velike razorne moći pogodio tržni centar. Evakuacija civila iz svih ratom ugroženih gradova se nastavlja. Zelenski odbija ruske ultimatume i zabranjuje rad proruskih partija. Bajden upozorava da bi Rusija mogla da upotrebi hemijsko oružje
Zbog oklevanja da osudi rusku invaziju na Ukrajinu i uskladi politiku sa sankcijama EU protiv Rusije, Srbija se bez prave odbrane na zapadnoj međunardnoj sceni našla na meti kritika iz Podgorice i Prištine. Kako je igra sedenja na dve stolice došla do svog kraja, na potpuno nepripremremljenu naprednjačku vlast se kao na nepouzdanog saveznika podozrivo gleda i iz Brisela, Vašigtnona i Londona, i iz Moskve, Pekinga i Minska. Međunarodni položaj Srbije je znantno oslabljen, a pritisci rastu
To nije rat, kada se bombe bacaju na civile, bolnice, škole, pozorišta, to je teror. Ukrajinci su žrtve velikog i bezrazložnog zločina, kaže ukrajinski pisac i prevodilac. Posao pisanja i prevođenja knjiga zamenio je prepakivanjem humanitarne pomoći. Gledajući slike protesta podrške Rusiji u Beogradu pomislio je da srpsko društvo još jednom u svojoj istoriji pravi pogrešan izbor koji će još više stigmatizovati sliku Srbije i srpskog naroda u Evropi. Upitao se šta to neki Srbi podržavaju: bombardovanje civila, bolnica i škola
Ruske trupe ne ostvaruju gotovo nikakav napredak na terenu, ali su zato intenzivirale bombardovanje gradova. Branioci Mariupolja su odbili ruski ultimatum da polože oružje. U Kijevu se čuju eksplozije. Vozovi iz Kine sa nepoznatim teretom su krenuli za Moskvu. Upotreba ruskih supersoničnih raketa je ukazala na rupe u odbrani evropskih članica NATO-a
Kineski ugledni autori ne samo da savetuju da se Peking ne upušta ni u kakav antizapadni savez sa Moskvom i rizikuje sekundarne sankcije, već da Kina po pitanju rata u Ukrajini zarad sopstvenih interesa treba da se stavi na stranu većine sveta. Takvi tekstovi ne objavljuju se ni slučajno ni bez blagoslova partijskog i državnog vrha
Ponovo su bombardovane mete blizu Lavova. Volodimir Zelenski se obratio Bundestagu. U pozorištu u Mariupolju ima preživelih. Rusija tvrdi da je pronašla dokaze o laboratorijama za hemijsko oružje u Ukrajini i priznaje probleme sa snabdevanjem. SAD upozoravaju Kinu da se uzdrži od podrške Rusiji, a Arnold Švarceneger poziva ruske vojnike da dezertiraju
“Zna se ko izvlači pare iz budžeta, zna se ko namešta poslove, zna se kome se polažu računi, zna se ko lomi noge ako si neposlušan, ko reketira, ko gepekuje... Zna se sve. I ljudima je više preko glave da budu taoci ove ludačke i iščašene ekipe pohlepnika”
Ukrajincima je osim novih velikih količina raketa predsednik SAD Džo Bajden obećao i 100 dronova malog dometa za osmatranje terena, razno pešadijsko naoružanje i municiju. Upravo zahvaljujući donacijama u sofiticiranom oružju ukrajinske snage tako uspešno odelovaju ruskoj invaziji
U Mariupolju je pogođeno pozorište u kome su se sakrivili civili. SAD su izdvojile dodatnih 800 miliona dolara za vojnu pomoć Ukrajini, a Bajden je Putina nazvao “ratnim zločincem”. Putin je prvi put upozorio ruske oligarhe spominjući ih u kontekstu “pete kolone”. U pregovaračkom mirovnom procesu pojavila se iskra nade
U novim okolnostima bilo bi razumljivo da se Unija – a time i političko-sigurnosni Zapad – proširi tamo gde može, i to sad, dok još uvek (možda) može. To je u prirodi geopolitičkog odlučivanja. Ako se sila A ne proširi na područje X, to će pokušati da učini sila B. Evropska unija je možda mogla da dozvoli luksuz da okleva sve dok je verovala da je jedina sila na evropskom kontinentu. Ona to više nije – i verovatno joj je to sada i samoj jasno
