Dokument

Na putu milosti

Spasena od zaborava knjiga Milutina A. Popovića Zatvorenice, a sa njom i 35 životnih priča ženskog odeljenja Požarevačkog zatvora iz poslednjih četrdesetak godina 19. veka

Intervju – Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Samo se prepustite i uživajte

"Danas je pomalo utopijski verovati da promovisanje pravih vrednosti u pozorištu može da dovede do šire društvene emancipacije. Ali, vi me niste pitali da li može da utiče globalno, već na publiku. Da, verujem da može, ali da se taj uticaj sprovodi i kritikom onoga što ne valja u društvu, i promocijom emancipatorskih vrednosti"

Dokumenti

Diskriminacija i ugrožavanje svetske kulturne baštine

Zbog otkazivanja Festivala ojkača 25. avgusta u Petrinji pod pritiskom takozvanih hrvatskih branitelja, Srpsko kulturno društvo Prosvjeta i Srpsko narodno vijeće uputili su pismo Odboru za zaštitu kulturnog nasleđa UNESCO-a

SAD – Potresi u Beloj kući

Prizivanje impičmenta

Donald Tramp je pregurao možda najtežu sedmicu otkako je izabran za šefa Bele kuće, a spekulacije o njegovom mogućem opozivu sve su učestalije

Prilog raspravi o "razgraničenju"

Svako je imao svog Albanca

"Radničke novine" iz 1913. godine pišu: "Nama su u Beogradu Arnauti poznati: oni su vrlo valjani i izdržljivi radnici na obali Save i Dunava gde istovaruju i utovaraju velike terete, oni su drvoseče, bozadžije, salepčije itd. I još nijednog Beograđanina nije bilo da se na lenost Arnauta požalio." Posle Drugog svetskog rata gotovo svako koga sam poznavao u Beogradu imao je "svog Albanca". Nisu bili samo fizikalci, bili su i naši "privatni bankari" od kojih smo bez kamate mogli da pozajmimo novac ili kupimo devize

Intervju – Iguman Sava Janjić

Razgraničenje je model u skladu sa politikom etničkog čišćenja

"Ukoliko je reč o planu istorijskog "razgraničenja Srba i Albanaca" koji nam je saopšten gotovo usputno, prilikom otvaranja jedne fabrike mesa, što neminovno vodi ka razgraničenju Srbije i buduće ‘velike etničke Albanije’, mogu samo da kažem da će to biti ogroman faktor nestabilnosti za ceo region i Evropu i velika tragedija za naš narod koji u većini živi upravo južno od Ibra. Lično mislim da narod Srbije to neće nikada prihvatiti bez obzira kako se manipulisalo eventualnim referendumom. Istovremeno, to nikako ne znači podršku ideji etničkog albanskog Kosova čije ‘blagodati’ osećamo na svojoj koži već godinama kroz razne oblike diskriminacije, nepoštovanja sudskih odluka, kroz razna kršenja zakona ili napade na naše vernike"

Jedna medijska biografija – Emilija Benjaminja (1881–1941)

Letonska »kraljica štampe«

Kako je Emilija Benjaminja, baveći se novinskim izdavaštvom u maloj Letoniji, postala jedna od najbogatijih žena Evrope između dva rata i šta možemo da naučimo iz burne istorije gradova na južnim obalama Baltika

Medijsko-propagandne slike iz Republike Srpske

Zbijanje redova i premlaćivanje novinara

Uvrede, ponižavanje, omalovažavanje i vređanje na svojoj koži osetili su mnogi novinari u Republici Srpskoj u poslednjih mesec dana. To sve uglavnom se smeštalo u okvir izbornih nadmetanja, ali čini se da je – što potvrđuju i najnoviji događaji – reč o političkom stavu i vrednosnoj orijentaciji. Javnost je odgojena tako da je svaki četvrti ispitanik javnog mnjenja u Republici Srpskoj poslednju deceniju mislio da novinare treba tući. Preostali su se držali one krilatice "dobro je dok ne tuku"

Život na granici sa Kosovom

Srbi i Albanci na putu za Zapadnu Evropu

Kako izgleda svakodnevica u selima na granici sa Kosovom na krajnjem jugu Srbije koja se često pominju kao moguća teritorija za razmenu za opštine sa severa Kosova

Rezime

Ptice zarobljene u vremenu

Od 10. do 17. avgusta održan je 24. Sarajevo film festival. Prikazana su 223 filma, čuli su se strani jezici, eks-Jugosloveni su bili najbolji prijatelji kao da se nikad nisu svađali i kao da rata nikada nije bilo

 

Soul, sestro!

Dekonstrukcija pesme Respect najbolje pokazuje stvaralačku obradu prilikom koje nije obrnut samo rod/pol nego su manje tekstualne i muzičke izmene učinile tu verziju konačnom

Kultura sećanja – Areta Frenklin (1942–2018)

Respekt

Areta Frenklin bila je posvećena građanskim i ljudskim pravima i borbi za ravnopravnost šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Na njenom primeru se vidi da kompleksni društveni sukobi nemaju uvek hepiend kao u holivudskim filmovima

Čehoslovačka 1968. (drugi deo)

Sovjetska intervencija

Reditelji Goran Marković i Rajko Grlić, te snimatelj Predrag Pega Popović za "Vreme" govore o svojim sećanjima na Praško proleće 1968, kome su kao studenti prisustvovali u Čehoslovačkoj

Zlostavljanje na radu

Društveni, a ne lični problem

Srbija od 2010. godine ima Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Iako je, po mišljenju stručnjaka, ovaj zakon savremen, osam godina od početka njegove primene teško je proceniti njegovu uspešnost. Najčešće navođeni razlozi za to jesu teška dokazivost i velika mogućnost zloupotrebe

Navigator

Napući se, slikaj i prodaj

Bogatstvo dvadesetjednogodišnje Kajli Džener uskoro će premašiti milijardu dolara. Prodajom karmina i olovaka za usne pretećiće tako na listi najmlađih milijardera koji su se sami obogatili osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga. Najveći kapital kojim Kajli raspolaže su milioni pratilaca na društvenim mrežama. Umela je da ga iskoristi

Čehoslovačka 1968.

Proleće praških đaka

Reditelji Goran Marković i Rajko Grlić, te snimatelj Predrag Pega Popović, za "Vreme" govore o svojim sećanjima na Praško proleće 1968, kome su kao studenti prisustvovali u Čehoslovačkoj

Intervju – Vesna Pešić

Neoradikalsko davljenje Srbije

"Što se Nebojša Stefanović toliko uznemirio na reč glupost i najgluplji kad je njegov šef rekao za ove što su rušili u Savamali da su ‘kompletni idioti’? Pa na KTV Šešelj je u svom poznatom stilu izjavio da je Stefanović kreten, imam sačuvan snimak. Predsednik države naziva novinare ološem, ove druge žutim lopovima, javni govor je toliko radikalski ogrubeo da upotreba reči glupost, i to u kontekstu suspendovanja države, zvuči skoro nežno"

Svet i razgraničenje Srbije i Kosova

Samo nek je kreativno

Priča o "razgraničenju" Srbije i Kosova počiva na uverenju da promena granica u regionu nije tabu za trenutnu američku administraciju. Takvo eventualno rešenje će, kažu sagovornici "Vremena", morati da proguta i Evropska unija bez obzira na to što se neki pribojavaju dalje "balkanizacije Balkana"

Dosije »Vremena« – Ekonomski rat

Sankcionisanje sveta

Tramp se baš razmahao. Posle carina Kanadi, Meksiku, Evropljanima i ne zna se više kojih po redu sankcija Rusiji, udario je posle Turske i na Iran, čiji se "slučaj" tiče mnogih globalnih igrača i naravno cene nafte

Foto-reportaža

U Knin sa BG tablicama

Neću ove godine ići u Knin, pun mi je kufer hrvatskoga nacionalizma, napisao mi je kolega novinar

Nuspojave

Ćirilična alhemija i Хрватски бог Марс

U moru letnjih pseudotema ponovo je na vrh izbilo "uterivanje ćirilice", ali ovaj put s pompeznim akademskim pokrićem žalosnog dometa

Marija Zaharova u Guči

Moskva šnit i čvrst stav

Direktorka Departmana za informisanje i štampu Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije i počasna gošća Sabora trubača u Guči uporno ponavlja stavove zbog kojih, na primer, deo ovdašnje opozicije biva proglašavan izdajnicima

Navigator

Ram za Jabuku

Epl – Najvrednija kompanija na svetu

Jabuka od bilion dolara

Tehnološki gigant Epl (Apple) postao je prva kompanija čija je vrednost na berzi dostigla hiljadu milijardi dolara. Sve su glasnije kritike da Epl i brojne druge vodeće IT kompanije zloupotrebljavaju svoj uticaj na tržištu i tako doprinose sve većoj koncentraciji globalnog kapitala

Dosije »Vremena« – Jezik u Evropskoj uniji

Engleski bez Engleza

I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo

Vojska, politika i biznis

Zveckanje parama poreskih obveznika

Navodno je šest haubica NORA u upotrebi u Vojsci Srbije, kao i šest borbenih oklopnih točkaša "Lazar". Ali prema onom što se videlo u Nikincima, očigledno je da su još u vlasništvu SDPR-a, jer posade nisu činila vojnici, već zaposleni u tom javnom preduzeću. Zašto je tako, razlog je vrlo prost – NORA i "Lazar" nisu dobili verifikaciju Tehničkog opitnog centra, pa niko u Vojsci nije smeo da potpiše naredbu da se ta sredstva upotrebe. Mada su formalno stigli kao donacija, Ministarstvo odbrane je u zamenu poklonilo SDPR-u kasarnu "Jakub Kuburović" u Zemunu

Intervju – Saša Janković, lider Pokreta slobodnih građana

Pucanje režimskog kruga laži i obmana

Vrhovi službi sada služe produženju lične i kriminalne vlasti. Zloupotreba službi nikad nije jednostrana, trenutnu korist za sebe izvlače obe strane. Štetu trpi nacionalna bezbednost i svako od nas