Nova državna himna
Bože zore
Predlog nove himne SCG, kao i sama državna zajednica, po mnogo čemu je jedinstven: za razliku od svečanih pesama većine drugih zemalja, ona nema autora ni imena, niti se zna o čemu govori i ko se u njoj slavi
Intervju - Pol Oster, pisac
Pisac priča o ljudima samoće
Pol Bendžamin Oster spada u red najznačajnijih američkih pisaca današnjice. Rođen je u Njuarku 1947, u Nju Džersiju. Nakon studija na njujorškom Kolumbija univerzitetu, šest meseci provodi kao mornar na jednom tankeru u Meksičkom zalivu, zatim odlazi u Francusku gde živi sledeće četiri godine, prevodi i piše poeziju. Vraća se u Njujork 1974, objavljuje poeziju, prozu i eseje. Godine 1982. objavljuje svoj prvi prozni naslov, esejističko-memoarsku knjigu Otkrivanje samoće. Nakon toga sledi objavljivanje tri novele koje sačinjavaju Njujoršku trilogiju, zahvaljujući kojoj postaje slavan. Sledi još osam romana od kojih je poslednji Proročka noć objavljen početkom ove godine. Objavio je još pet knjiga memoara i eseja, dve zbirke poezije, i realizovao tri filma kao scenarista, koreditelj i reditelj (Dim, Modri u licu, Pandorina kutija). Živi u Bruklinu, Njujork. Oženjen je američkom spisateljicom norveškog porekla Sajri Hustved. Ovaj intervju, koji ekskluzivno objavljujemo, a koji je nedavno dao uglednoj američkoj reviji za književnost "Paris rivju", Pol Oster je ljubazno ustupio "Vremenu" i Ivani Đurić Paunović, svom prevodiocu na srpski.
Alterglobalizam
Drugačiji svet u Srbiji
Protivnici neoliberalnog kapitalizma pokušali su da u Beogradu prezentuju ideje nove vrste otpora vladajućim društvenim trendovima. Na kraju se sve svelo na blagi kulturni događaj i sumnjičenja da su došli da potpiruju štrajkove u Srbiji. Protesti iz Sijetla, Đenove i Praga odjeknuli su u Beogradu snagom probušenog balona
Zlostavljana deca
Ime bez identiteta
Već tokom prvog koraka na takozvanom ulasku u sistem, zlostavljanoj, zanemarenoj ili napuštenoj deci može da se desi da budu direktno ili indirektno optužena da su sama kriva za to što ih je snašlo. Može da se desi da budu optužena za laganje, za podmetanje, za loš karakter. Može da se desi i dešava se
Irak – američki izazov
Radikalizacija umesto demokratije
Unutar samog Iraka narod je naučio da bude strpljiviji. Posmatra i čeka šta će uraditi Amerikanci. I sve je više onih koji ulaze u pokret otpora. Suniti i šiiti, nekad na ivici građanskog rata, sada su ujedinjeni, u opoziciji u odnosu na okupatore, dok njihove policije razmenjuju reči ohrabrenja i namirnice
Pozorište - Bečki pozorišni festival
Herakle i terorizam
Na upravo završenom Bečkom pozorišnom festivalu publika je mogla da vidi pedeset tri predstave i razmišlja "o poeziji morala i drugim paradoksima"
Knjiga o Zoranu Đinđiću
Promocija bez promocije
Branjenje načina na koji je sprečeno predstavljanje knjige zagovara nimalo bezazleno načelo da svako može da uzme stvar u ruke i određuje prava drugih, što nije prvi put da navodni Đinđićevi zaštitnici nanose ubijenom premijeru veću štetu od onih koji ga kritikuju
Predsednički izbori u Srbiji 2004
Čekajući Adenauera
Petnaest kandidata hoće na vlast, a šta hoće seljaci, domaćice, KV i VK radnici, tehničari, stručnjaci, učenici i studenti
Nuspojave
Štafeta stradanja
Dok su klinci iz Kragujevca bezbrižno klopali ćevape s kiselim mlekom u Sarajevu, u Nišu se odvijala drama besmislenog nasilja, koja zauvek razara ustaljene predstave o "prijatelju" i "neprijatelju"
Nebojša Čović
Kontinuitet i diskontinuitet dobrih i loših stvari
TV manijak
Briljantno maskirani policajci
Knjige -Arheologija nasilja, Pjer Klastr
Zašto divljaci ratuju?
Pjer Klastr, Arheologija nasilja. Rat u primitivnim društvima
Izdavač: Kiša; Studentski kulturni centar, Novi Sad 2004.
Prevod sa francuskog: Kristina Koprivšek
Iva Milošević, reditelj
Put do brutalnosti
"Ne zanima me šta publika očekuje, mene interesuje samo šta ja kao gledalac očekujem od svoje režije. Neko ko je autor, kreativac, ne treba da razmišlja o tome šta publika voli, već mora da ima dozu narcisoidnosti i da smatra kako publika treba da voli ono do čega je njemu stalo"
Pozorište - Razvaljivanje
Male priče o ubistvima
Nil Labjut: Razvaljivanje; režija: Iva Milošević; igraju: Nenad Pećinar, Jelena Stupljanin, Gordan Kičić i Tamara Vučković, Teatar Bojan Stupica
Nasilje i mediji
S one strane slobode govora
Ima mnogo istraživača koji veruju da je veza između televizije i nasilja složenija nego što se priznaje. Iako je gledanje nasilja na televiziji povezano s kriminalnim ponašanjem, ono vrlo lako može biti i simptom nekih drugih problema, kao što je npr. nemarnost roditelja
Iračka kriza
Neslavna godišnjica
U krvavim sukobima koji su ušli u drugu sedmicu do sada su poginula 73 američka vojnika ( što je ukupni broj američkih žrtava od početka "iračke operacije" povećalo na blizu 700); istovremeno, u "gradu džamija" kako inače, nazivaju Faludžu, grad sedamdesetak kilometara zapadno od Bagdada, prema izveštajima agencija iz lokalnih bolnica, poginulo je više od 600 Iračana, dok ih je ranjeno više od 1000
Šta je to "jekseraška književnost"
Postmoderna podriguša
Novi broj "Polja" ponudio je tematski prozni blok u kojem mahom "postmodernistički" pripovedači zaigrano preispituju model "prizemnog" književnog (hiper)realizma
Kosovo posle etničkog čišćenja
Prelazak na opštu priču
Knjiga o kosovskoj multietničnosti je zaklopljena i teško da bi bilo ko sa osećajem za realnost pokušao da je uskoro otvara i čita na isti način kao što je to činjeno do sada. Osim možda predstavnika međunarodne zajednice koji su suviše mnogo investirali u jednu propalu politiku da bi sada tako lako mogli da od nje odustanu
Irak
Godina razočaranja
Zbog decenijama duge obespravljenosti, šiiti u Iraku imaju velika očekivanja. Svrgavanje Sadama donelo im je nadu da će imati veću zastupljenost i uticaj u političkom životu zemlje. Produžena okupacija ih je, međutim, razočarala i ponovo oživela nepravde iz prošlosti. Sada se bore za vlast, za koju veruju da im je na dohvatu ruke
Međunarodna zajednica i Kosovo
Grubo buđenje
Kula od karata koju je UNMIK gradio pet godina srušila se za samo dva dana
Tema broja
Kosovo, 17.mart
Kada su gorele mnoge kuće, crkve i manastiri (ponekad zajedno i sa onima koji su u njima živeli i nisu uspeli da pobegnu), kada je broj poginulih stigao do 28, a u bolnice osim 850 povređenih građana počeli da pristižu i povređeni vojnici KFOR-a, razni međunarodni zvaničnici, vojnici i diplomate počeli su polako da sriču sintagmu koju svih ovih godina nikako nisu uspevali da prevale preko usana – počeli su da pominju "etničko čišćenje" nealbanskog življa i da za to optužuju albanske političke vođe. Uz napomenu da je očigledno reč o dobro organizovanoj i orkestriranoj akciji