Godine 2014. imovina 80 najbogatijih porodica na svetu iznosila je koliko i imovina 3,5 milijardi ljudi. "10 odsto" najbogatijih poseduje 87 odsto svih bogatstava ovoga sveta. Trend porasta jaza između bogatih i siromašnih se nastavlja
Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka
U izdanju beogradske "Lagune" nedavno je objavljena knjiga Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače, poslednji i jedini nedovršen roman portugalskog nobelovca Žozea Saramaga (1922-2010). Rukopisu romana dodati su delovi Saramagovog dnevnika iz poslednjih godina života, predgovor Fernanda Gomesa Agilere, kao i tekstovi Roberta Savijana, Luisa Eduarda Soareša i Gintera Grasa koji, neposredno ili posredno, raspravljaju o misteriji nedovršenog rukopisa, dotiču temu trgovine oružjem kojom se Saramago u romanu bavi, ili temu rata u današnjem svetu, i predstavljaju pokušaj da se rekonstruišu piščeva namera i ideja. Uz dozvolu izdavača, u ovom broju "Vremena" prenosimo predgovor romana
U noći između 10. i 11. decembra sreli su se lice i naličje "onih" zaboravljenih, svelih devedesetih. Staro lice nakinđureno parama i slavom tadašnjih ljudi i simbola, i njegovo naličje teškog, oporog zadaha. A sve se dogodilo kao u kakvoj naturalističkoj režiji, u jednom luksuznom beogradskom hotelu
Media Observatory otkriva kako je Evropska komisija omogućila izmene medijskih zakona u Srbiji, a Vlada Srbije bespogovorno prihvatila, otvorivši tako put za potencijalno narušavanje medijskog pluralizma u zemlji
Nakon nastupa u Africi, Južnoj Americi i u zemljama BRIKS-a, Kina i u istočnoj Evropi pažljivo odmerava svoje dugoročne strateške projekcije
U Nemačkoj je preko šezdeset uglednih javnih ličnosti potpisalo apel u kome upozoravaju na opasnost od rata sa Rusijom, pozivaju na dijalog sa Moskvom i traže veće razumevanje za ruske strahove. Apel je izazvao lavinu kritika, negodovanja i podrugivanja. Ipak, nametnulo se pitanje: dokle je Evropa spremna da ide zarad principijelnog kažnjavanja Rusije zbog njene ekspanzionističke politike i da li su se aveti hladnog rata već otrgle kontroli
Prvi put otkad se pita, Aleksandar Vučić je saopštio da uslovi koje Srbija treba da ispuni na evropskom putu nisu baš isključivo kosovski i ekonomski, i da će osim odnosa sa Prištinom, što je do sada bilo "jedino nerešeno" političko pitanje, biti tu još mnogo politike
„Ljudi kojima rešimo stambeni problem prolaze kroz faze. Prvo su srećni i zadovoljni što konačno izlaze iz kolektivnog centra. Onda upadaju u depresiju jer su u selu u Hrvatskoj imali najlepšu kuću, a sada su završili u nekom seoskom domaćinstvu ili socijalnom stanu. Objašnjavamo im da je to, ipak, bolje rešenje nego da su ostali u dve sobe u kolektivnom centru"
Juče je bilo loše, danas je gore nego juče, ali danas je bolje nego što će biti sutra
Nemamo ništa: niti smo mi građani, niti su oni koji su sve ovo proizveli – vlast. Mi smo provizorij, koji svako od nas može zvati kako god hoće, i usput, nismo ni društvo niti država. Pogotovo ne pravna i pogotovo nemamo ni minimum vladavine prava
"Sve što sam izrekao bilo bi dobro da neko sakupi kao Vuk Karadžić, da napravi ‘dajdžest verziju’ i neka se vlada izjasni sa kojim se to delom od onoga što sam govorio ne slaže. Nemam drugi način da odgovorim na te tabloidne i spinovane manipulacije"
U izdanju Lagune upravo je objavljena knjiga Dušana Vesića Šta bi dao da si na mom mjestu, najkompletnija biografija najveće jugoslovenske grupe – Bijelog Dugmeta. Uz dozvolu izdavača prenosimo deo pogovora ove knjige koji je napisao stalni saradnik "Vremena"
Albanci na Balkanu žive, osim u samoj Albaniji i na Kosovu, u Srbiji, Makedoniji, Grčkoj i Crnoj Gori. Ako bi u nekoliko reči moralo da se opiše zajedničko stanje ljudi na ovom prostoru, gnev, nezadovoljstvo, nedostatak nade u bolje sutra bi sigurno ušli u takav opis. U takvoj atmosferi, priče o "vekovnim neprijateljima", uglavnom komšijama, pozivanje na "našu" slavnu prošlost i "njihove zločine", kod većine se mnogo bolje primaju nego vizije o zajedničkoj budućnosti
Stevan Filipović je naizgled "privoleo" Vesnu Pešić na autorefleksiju, ali tako da se, govoreći "o svemu", ne kaže ništa o jedino spornom i jedino važnom
U ponedeljak, 8. septembra, u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu otvorena je izložba posvećena austrijsko-srpskim odnosima od 1836. do 1914. pod naslovom "Beleške burnih odnosa". Izložbu su organizovali Austrijski kulturni forum Beograd, Institut za savremenu istoriju i Muzej grada Beograda. Autori, doc. dr Hanes Lajdinger sa Univerziteta u Beču, dr Danilo Šarenac, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, i Vladimir Tomić, viši kustos Muzeja grada Beograda, nastojali su da ovom izložbom dokumentarne građe i umetničkih dela, kao i pratećim, vrlo iscrpnim katalogom izložbe, predstave mrežu gusto isprepletanih, bliskih, ali u isto vreme komplikovanih odnosa dva naroda i dve zemlje, ne zanemarujući ni političke suprotnosti koje su 1914. dovele do rata. Sa dozvolom organizatora donosimo deo teksta iz kataloga izložbe koji je napisao jedan od njenih autora
O problemima i pitanjima povratka u Hrvatsku za "Vreme" piše Mirela Stanić Popović, predstavnica Državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Republike Hrvatske
U svojoj političkoj nezrelosti, možda su se oni koji danas Vučića upoređuju sa Zoranom Đinđićem jedno vreme zaista nadali da će mu na taj način dati vetar u leđa, da će ga okuražiti i podstaći da se transformiše u reformatora. Sa druge strane, sam Vučić ne odustaje od tih poređenja, trudeći se da se javnosti predstavi kao nekakav hibrid Zorana Đinđića i Vladimira Putina. Hoću da kažem da u svom izokrenutom ogledalu Vučić sigurno sebe sa jedne strane vidi kao reformatora, a sa druge kao čoveka čvrste ruke koji donosi važne državničke odluke. Naravno da ni jednom ni drugom svom uzoru Vučić nije ni do članaka
Bez strukturnih reformi nikakve investicije ne mogu da zaustave propast Železnica Srbije. Premijer Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu doduše najavio neophodne mere za prilagođavanje srpske železnice evropskom modelu, ali se od tada ništa ne dešava. Muk na tu temu prekinula je priča o Milanu Beku kao mogućem generalnom direktoru, a to je, čini se, tek priča priče radi
Otkako je sredinom maja udarila ona vodurina, zajednički sadržalac izjava svih zvaničnih i nezvaničnih tumača namera/postupaka višnje vlasti, može da se svede na "ova država je ozbiljna", "ova država vodi računa o svojim građanima", "ova država neće dozvoliti ovo", "ova država će se pobrinuti za ono", "samo da se usvoji ovo", "samo da još ono", ali i da će "prvog septembra deca krenuti u škole", da "do oktobra niko neće biti bez adekvatnog krova nad glavom", da će putevi i pruge biti dovedeni u red, da će struje biti dovoljno i sve tako to
"U bazi džeza je bluz, u bazi roka je bluz. U bazi emocionalnog života je bluz. Sevdah. Ta jaka potreba da se definiše bol raskoraka sa okolinom, nerazumevanje, energija, bes – baza toga je bluz, ali ne u striktno muzičkom smislu, već kada se ode dublje. Svako slomljeno staklo je bluz. U bazi povučene linije je bluz"
Nakon što su ubijena trojica izraelskih dečaka, vlada u Tel Avivu naredila je "ciljano" bombardovanje palestinskih teritorija i najavljuje "istrebljenje" palestinske organizacije Hamas. Hamas uzvraća pretnjama o radikalizovanju napada na Izrael. Kao da su svi samo čekali na povod da napuste i onako jalove mirovne pregovore
Da li će Srbija morati da zauzme stranu po pitanju ukrajinske krize. Zašto će politika "i Rusija i EU" proći kao deviza "i Kosovo i EU". Kako se Vučić obećao Angeli Merkel, zašto je to kratkovida strategija i kako loše ocene za umetnički dojam kvare prosek visokih tehničkih ocena koje Vučić dobija za klizanje po evropskom ledu
Nastala je konfuzija kojom je već poprilično ugrožena bezbednost grada u vrlo delikatnom trenutku: iz Štaba su odstranjeni ljudi koji po Zakonu u njemu moraju da budu – čelnici javnih preduzeća i institucija koji po svojoj funkciji, znanju i poznavanju posla i terena najbolje znaju sa kojim resursima raspolažemo, a ubačeno je društvance iz SNS-a. S druge strane, general Diković sve vreme održava kontakt sa mnom i preko njega smo uspeli da vratimo glavne operativce u Štab, da nas ovi iz SNS-a ne bi podavili
"Koristeći povoljan geografski i saobraćajni položaj uspeli smo da, u proteklih desetak godina, privučemo i realizujemo više od 50 grinfild investicija, čija se vrednost meri stotinama miliona evra", kaže predsednica opštine Pećinci Dubravka Kovačević Subotički
Bizarna inicijativa predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća potvrđuje da "identitetski inženjering" ovde ne izlazi iz mode
Možda je to zbog i dalje pojačanog adrenalina, ali opšti je utisak, sem kod onih na koje se odnosi, da nadležni nisu bili na visini zadatka, da su, recimo, ozbiljno shvatili upozorenje meteorologa i reagovali onako kako Zakon o vanrednim situacijama nalaže, da bi događaji imali bolji tok. Manje-više na svim punktovima dobrovoljci su bili prinuđeni da se sami organizuju, jer je retko gde – čast izuzecima, bilo nekog koji bi znao da kaže šta konkretno treba da se radi
