ALEKSANDAR VUČIĆ, predsednik SNS, članovima Glavnog odbora stranke ("Informer")
Ko da neko lupnu o tanjir, javi se iguman Avakum, Da čujemo uzvišenog i čudesnog, neka ga čuju i anđeli, Matiju Bećkovića, nazdravi Matija, visoki RS dužnosnik reče, Ovo je budućnost, probesedi i muzika, Zovi, samo zovi, svi će sokolovi... sve krenu u taj ajtaš
Nedavno se pojavilo reizdanje albuma Majlsa Dejvisa Another Bitches Brew – Two Concerts in Belgrade, sa zapisima koncerata održanih 1971. i 1973. u beogradskom Domu sindikata, dragoceno svedočanstvo kako o velikom trubaču tako i o Beogradu tog doba
Muzika ovog benda kao da dolazi iz džuboksa smeštenog u nekoj pograničnoj kantini u kojoj za istim stolom sede Dimitrij Tjomkin, Federiko Felini, Viktor Hara, Majls Dejvis, Hoakin Murijeta i B. Traven. Sede, piju i puše, pričaju o prošlim vremenima, avanturama, životu, umetnosti, lepim ženama i dalekim ostrvima. Za susednim stolovima su likovi slični njima, poznati sa stranica petparačkih romana, filmskih špica, strip revija i rok pesama. Eto tako je to sa muzikom Calexica. Nestvarna stvar
Na bini posadiše razne perunike i suncokrete, ko da poče program, Predsednica, sa ‘vaki dekolte, odloži belu modernu torbu i povede kolo, smota ga nekoliko puta, publika u sumi i broju od nekoliko komada dade aplauz
Ne mislim da bi Tomislav Nikolić za Brehta bio veća smetnja od Valtera Ulbrihta, vlada Ivice Dačića i Aleksandra Vučića od vlade Vilija Štofa i Eriha Milkea, rečju, Republika Srbija danas od (istočne) Nemačke Demokratske Republike 1949. godine
Sve je išlo svojim tokom, i nizvodno, dok neko nije viknuo, Srbin u vodi, spasioci su se stuštili, ali ne bilo brige, čovek sa šajkačom je samo otreso glavom, i nastavio da se umače u ladnu Drinu, malo dođe sebi
Nijedan jugoslovenski pisac nije takav virtuoz u jeziku kao Mirko Kovač. U svojim pričama i romanima, scenarijima, dramama, esejima, Kovač je podigao spomenik (pamjatnik) našem jeziku (pa nek ga svako zove kako mu odgovara)
Jopet ne doš’o prima ministar Ivica, koji pjevo kod Palme u Končarevu, Vrhovni komandant, iako ima čin i uniformu, nije pozvan, što nije u redu, pa tradicionalno sve spalo na specijalca, takorekuć naučnika za ustanak doktora ministra Žarka
Mora da budeš pošten da bi živeo izvan zakona, kaže Bob Dilan u pesmi "Absolutely Sweet Marie". Ove reči su lozinka koja otključava vrata imaginarnog sveta popularne umetnosti. Njihova paradoksalna priroda nagoveštava neobične odnose koji tamo vladaju. Moralne norme su redefinisane, društvena pravila ponovo uspostavljena, dobrota i poštenje dobijaju nova značenja, a empatija i simpatija novi smer. Velika prevara onih "čija su usta sazdana po ugledu na božja" razotkrivena je. Vlasnici zakona i ljudskih života, lovatori i moćnici najrazličitije fele dezavuisani su u ovom svetu. Izvrgnuti su ruglu i preziru, proglašeni za hulje i razbojnike. Specijalnom elaboracijom svakodnevnog života, poigravanjem sa granicom koja deli mit i zbilju, došlo se do ovakvog poretka stvari. Tokom tog procesa nametnuo se zaključka da je odmetništvo jedini način na koji čovek može da sačuva samopoštovanje. Neko je rekao da je to "tužna istina"
Od tridesetih godina prošlog veka naovamo na prostoru Jugoslavije nastajao je jedan veoma zanimljiv i raznovrstan opus darovitih umetnika stripa. Beograd je možda prednjačio po broju izdanja i autora, ali je u Zagrebu postojao jedan tako samosvojan lik kao Andrija Maurović, nadahnut, crtački artikulisan – strip autor svetskog kalibra
