Intervju – Anika Vavić, pijanistkinja

Na tim starim barikadama

"Ja sam sa šesnaest godina položila prijemni, počela da studiram, ali mi niko nije objasnio šta se dešava posle i šta je tačno ta neka karijera"

Intervju – Zoran Marković, kontrabasista

Tajna Dragonetijevog gudala

"U Beogradu je jedno vreme postojao manir da se godišnja produkcija žrtvuje zbog jednog, dva ili tri velika događaja koja će biti značka na reveru. Ljubljanski način kada je o muzici reč – tokom cele godine – mnogo mi se više dopada. Srce mora stalno da radi da bismo bili živi"

Politički svet Boba Dylana

Sa one strane kapije raja

Dylan je dao jedan od najvažnijih savremenih odgovora na danas ponovo aktuelnu temu: može li umetnost da promeni svet. Odgovor je, naravno, afirmativan

Uspomena – Miodrag Miki Jevremović (1941 – 2017)

Estetika patetika

Odlazak Miodraga Mikija Jevremovića podseća na pitanje – zašto je ta masovno popularna, serijski proizvođena i štedro prepakivana vrsta muzike izumrla, čak mnogo pre većine svojih glavnih protagonista

Iz televizijske kinoteke

Evo kako je to nekad bilo

U modi televizijskih serija, prirodno je setiti se onih starih, rado gledanih, uglavnom boljih od sadašnjih, i njihovih autora. Recimo, Ace Popovića i serije Ceo život za godinu dana

Huddie William Ledbetter, Lead Belly

Danas ne utovarujemo ugalj

Uprkos mladosti provedenoj u uličnim svirkama i tučama na smrt, postao je merilo večne mudrosti u popularnoj muzici, ali tek kad ga je pre 80 godina poznati etnomuzikolog otkrio u zatvoru i objavio knjigu sa njegovim pesmama, od koje počinje savremena američka folk muzika

Uspomena – Ivo Brešan (1936 – 2017)

Kad smo svi bili na okupu

Nedavno nas je napustio Ivo Brešan, hrvatski književnik, autor 12 romana, dve zbirke pripovedaka, osam scenarija i 23 drame. Jednu od njih, Nečastivi na Filosofskom fakultetu režirala je 1985. godine Vida Ognjenović

Ličnost godine – Ivan Ivanji, pisac

Moj lepi život u paklu

Nekada sam mogao da kažem da sam Jugosloven, sada bih mogao da kažem nostalgičar. Ideološki sam bio Jugosloven u Titovo vreme, vrlo svesno i vrlo namerno, a sad već ne bih mogao da se definišem. Nisam ničiji, mada imam dva pasoša, srpski i austrijski, a mogao bih da dobijem i izraelski i mađarski. Ovde sam kao kod kuće, znači sigurno sam Beograđanin, a inače sam apatrid

VREME BR.363 | 2. OKTOBAR 1997.

Mahmurluk

Muzika

Bez tambure i gajdi nema pesme

Nije li bilo lepo kad smo morali pevati sami sebi, drugima i sa drugima, i drugi nama?

Baština Vojvodine

Kulturna baština je jedna od bezbroj važnih stvari koje se uzimaju zdravo za gotovo, kao nešto što se podrazumeva da je tu, pa ga samim tim i ne primećujemo. Promovisanje baštine je buđenje interesovanja javnosti za nasleđe koje je u velikoj meri uticalo na naš identitet. Tema Baština Vojvodine je pokušaj "Vremena" da, izdvajanjem nekoliko detalja iz te oblasti, skrene pažnju na baštinom prebogatu kulturu Vojvodine. Izabrali smo primere o kojima se ne izveštava onoliko koliko zaslužuju

Intervju – Emir Kusturica, reditelj, profesor

Bajke su najbolje utočište

"Da li je čovjek promašena investicija prirode? Gdje se izgubio čovjek, prvo raspet na krstu, a onda raširenih nogu i ruku zaokružen u renesansnoj formi, poslije revolucionar idealista? Gdje se izgubio ideal revolucionarnog zanosa"