Jedna neobična godina je za nama, a broj utisaka daleko prevazilazi okvire ovog pregleda. Kada smo svi pomislili da je korona na izdisaju, da ćemo se vratili koliko-toliko redovnom stanju, izbio je rat u Ukrajini i gurnuo nas u još veću, globalnu krizu. Premotajmo, dakle, kao na savremenim daljinskim upravljačima, ovu godinu, možda se u podsećanju otkriju nekakvi nagoveštaji budućnosti
Moj šef u listu “Omladina” Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču, koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja budem urednik kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, sa 22 godine i objavljenih nekoliko pesama, urednik kulturne rubrike saveznih novina
Moskvi treba kraj rata, a Ukrajinci žele da se održe. Nema razloga da se veruje da će konačno rešenje doći brzo, niti da obe strane sada mogu da računaju da će imati snage i volje da učine neki presudan korak i postignu pobedu
Kad ju je srela razredna i čula da studira dirigovanje, pitala ju je: “A zašto, pa ti si bila baš dobro dete?!”, priča Biljana Radovanović Brkanović, jedna od naslednica Darinke Matić Marović
Verovatno je za Kremlj jedan od elemenata koji su bili važni pre početka rata bila procena da će izazovi krize narušiti odnose u EU i NATO-u, da će dovesti do visokih tenzija između članica tih organizacija i drastično oslabiti ili čak srušiti savez protiv Rusije. Za sada, dokaza o tome nema i odnos Poljske prema Ukrajini, odnosno izdašna pomoć u sredstvima ratne tehnike, pokazuje da antiruski diskurs može da bude održiva osnova za saradnju tih zemalja
Naši životi, naši demoni i naši problemi su slepi putnici u Belom lotosu, koji takođe putuju sa nama i neprijatno nas iznenađuju
Slike sa ukrajinskog fronta podsećaju na vreme Prvog svetskog rata: duboko ešelonirane odbrambene linije, bezbroj kratera nastalih od udara artiljerijskih projektila, blato, smrt i slabe šanse običnog borca da preživi
Ova serija bila je prvi pravi sitkom, višesezonska (pet sezona sa ukupno 84 epizode) i kreirana u tzv. scenarističkoj saradničkoj sobi (Lola Đukić, Siniša Pavić, Dušan Savković, Gordan Mihić, Vlasta Radovanović i dr.), sa kameo pojavama poznatih ličnosti u sopstvenom mizanscenu
Parafraziram Mikisove reči izgovorene negde pred sam kraj: Ne mogu da kažem da napuštam ovaj svet sa ponosom jer rođen sam kao Čovek, a danas smo na najnižem stepenu čovečnosti, nipodaštavanja života, nipodaštavanja jedinstvenosti i različitosti svakog bića
Dva jedinstvena “ambijentalna” albuma, jedan novi i jedan stari, vraćaju nas drugačijem promišljanju popularne muzike, kao nečega što može biti umetnost
Fascinantno je kako ista predstava gledana od istih ljudi na dva različita festivala može imati različite recepcije! Ipak, tome se može čuditi samo onaj ko ne razume da je pozorište umetnost trenutka i da upravo trenutak boji svako izvođenje, te nijedno nije identično
“Napredna” Srbija, osim elemenata DDR-a i Kolumbije (kojima smo se bavili prošle nedelje), dobija i komponentu Islamske Republike Iran, odnosno bilo koje druge teokratije
