Zemlja ljudi
Točak sudbine
Kroz vazduh nabijen adrenalinom kovitla se divlja radost zbog još jedne preživele zime, još jednog dočekanog proleća. Kao da ništa drugo više ne postoji osim tog trenutka, te noći kada se sve muke zaboravljaju, kada sve izgleda pijano, lako i lepo, čak i u tom svetu odbačenom od svih. Bar do sledećeg jutra, kada će se točkovi ponovo zakotrljati ulicama grada i ćutljive, mamurne figure početi opet da u svoja kolica slažu ono što je "civilizacija" prethodne noći ostavila iza sebe