Kurt Kobejn, vođa, autor i lice benda, zajedno s njegova dva pratioca zatvorio je vrata i ugasio svetlo nad čitavim pravcem. Posle njih, rokenrol je od akutne avangarde prešao u deo zaštićene baštine sveta, u visoku umetnost
Na pojedinim forumima mogu se naći tvrdnje da je Noris zapravo rođen i da je proveo najranije detinjstvo u Srbiji, u selu Lugovi u blizini Čačka. Nadimak Čak je dobio u školi ubrzo pošto se doselio u Oklahomu – od "Čačak" ("Ja sam iz Čačka"), što je Amerikancima bila smešna reč teška za izgovor, pa je nastalo "Čak"
Tamo, i do potoka, bilo je 13, neka bude više, gajbica kupine, ‘vamo, i do bine, stajalo je puno, neka bude više, prononsirani’ DS ljubitelja toga jagodičastog voća, a pod šatrom su umetnice, sa goli i namazati guzovi, na crvenom traktorčetu, menjale sve brzine
Luis je otišao u punoj umjetničkoj snazi, "na vrhu vlastite igre", kako kažu Amerikanci. Ne kao jedan od onih muzičara iza kojih je, kao kod tolikih danas, sve najbolje već u prošlosti, nego u apsolutnom zenitu svoje muzičarske, pevačke sposobnosti i zrelosti
Godišnja doba su oduvek služila kao metafora za ljudska stanja i polje filozofske ili umetničke artikulacije. Od svih umetnosti, muzika je tu podeljenost, prevarnost, kontraste i stanja znala najbolje fiksirati. Ovo što sledi je izbor od pet pesama za svako leto – pet najletnjijih tema
Svečani defile, sa barjaktar, sa dva u svi širiti policajca na konji, krenu po seno stazi, jedan ispod šatre uze sve na svoju ruku prenosi, Pozdrav za trubače, pozdrav za učiteljicu, dobro došli šampioni...
"Ona može da zakaže koncert, stane na scenu, gleda u nas i drži pano sa tekstom svoje pesme, i mi ćemo pevati umesto nje"
Morison je bio apsolutni heroj jugoslovenske osvešćenije omladine iz doba kasnog socijalizma. Neka vrsta i poluboga i tinejdžerskog idola u istom liku. Uz to, on nije bio voljena figura samo u svom "prirodnom staništu", u kulturi glavnih ili većih gradova. On je, i to je tajni i dragi, nostalgični sastojak, dobacio kao niko pre – i do najdaljih uglova provincije na dijagonali Maribor–Strumica
Semjuel Beket: Čekajući Godoa
Igraju: Nedeljka Ložajić, Vesna Radulović, Svetlana Gogić, Ljiljana Trbulin, Zorica Trifunović, Stefan Pantić
Režija: Nebojša Dugalić
Radionica integracije, Beograd
Razmeri halabuke koji su se digli oko jednog koncerta i jedne humorističke emisije, kao i jezik koji ovdašnji mediji koriste u izveštavanju na ovu temu prilično su provincijalni. Sve i da se Ejmi mane "supstanci" i otpeva Hajde, Jano na Kalemegdanu, a Čelsi se izvini i dođe, nevažno da li na Egzit ili Guču, i provede se kao nikad u životu, težak vonj bizarnosti i teške osrednjosti ostaje u vazduhu
