Milorad Ulemek Legija viđen je i pozitivno identifikovan desetak dana po atentatu na Zorana Đinđića u zapadnom Mostaru, ali i u Grudama, prestonici mafijaške paradržavice "Herceg Bosne". To je ono što je nesporno utvrđeno operativnim radom organa bezbednosti dve države: SCG i Hrvatske; podaci su uzajamno razmenjeni
Iz raspoložive dokumentacije teško je utvrditi ko je prepakivao uvezeni šećer da bi ga izvozio. Iz javnih izjava, međutim, nije teško utvrditi ko kome pakuje političku, ali i krivičnu odgovornost. Zašto se u javnosti olako prelazi preko činjenice da je državna zajednica Srbija i Crna Gora ispunila sve institucionalne i organizacione zahteve kojima je svoj carinski sistem prilagodila standardima Evropske unije
"Tužilaštvo u potpuno podaničkom i poslušničkom položaju. Ja sam takvo stanje zatekao. Nisam mogao da verujem da u Srbiji ima 30 odsto v.d. tužilaca. To je frapantno"
Čini se da se Kostić plaši da bi na kraju četiri sata informativnog razgovora njegova uloga bila prekvalifikovana u "osumnjičeno lice", te da bi možda posle sledujućih 48 sati zadržavanja u pritvoru protiv njega mogla biti pokrenuta i istraga, koja bi u zatvoru mogla da ga zadrži sve do donošenja presude
Ime Legija prolazi od samog početka kroz istragu oko ubistva Zorana Đinđića; jedva da ga neko od optuženih i svedoka ne pominje. Pažljivo čitanje dosadašnjih iskaza svedoka u istrazi i na glavnom pretresu počinje da daje sve precizniju ukupnu sliku samog događaja, ali i konteksta u kome je atentat pripreman. Teško da će bilo šta što bi Ulemek Luković mogao da izjavi u nastavku suđenja bitno izmeniti tu sliku – osim ako svedoci i optuženi ne počnu naglo da gube pamćenje i revidiraju svoje iskaze. To nije isključeno, s obzirom na Legijin obnovljeni glamur. Ali, sud ima poslednju reč
Oni koji su poznavali Legiju opisuju ga kao čovjeka nestabilnog ponašanja, surovog, sirovog, okrutnog, neosporno natprosječno inteligentnog i sposobnog, vještog lažova, ubjedljivog, karizmatičnog u njegovom svijetu. Sve je u njemu odavalo krajnost i neku vrstu patologije: šaren od tetovaža kao zmija, bio je sklon svim mogućim prerušavanjima
Na vest da se Luković predao ovdašnjim vlastima, Žan Danijel Ruh, politički savetnik glavne haške tužiteljice Karle del Ponte, odmah je reagovao izjavom da glavnoosumnjičeni za pripremu i organizaciju ubistva srpskog premijera nije u Hagu optužen niti pod istragom, te da može biti interesantan jedino pravosuđu u Srbiji. Priča o Legiji kao važnom haškom svedoku bila je aktuelna i krajem marta prošle godine, neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića
Prvooptuženi Luković može biti koloritna ličnost i temperamentan karakter; on, međutim, nije naivan. Po podacima do kojih je "Vreme" došlo, pregovori optuženog Lukovića i nespecifikovanih "vlasti" u Srbiji trajali su danima
U tok glavnog pretresa u predmetu ubistva Zorana Đinđića neko stalno pušta šum i skreće pažnju sa osnovnih pitanja. Odjednom je strašno važno šta je pokojni premijer mislio o ovom i o onom svom saradniku, a manje je važno to ko ga je i zašto ubio. Pa je važnije podržati sopstvenu hipotezu o "drugom strelcu" natežući najnovije iskaze svedoka, iako ti iskazi govore suprotno. Opet ispada da je potpuna i pažljiva rekonstrukcija zločina neophodna
Kako je čuveni švercer ljudima bio uhapšen u Ulcinju po međunarodnoj poternici; kako je to proglašeno velikim uspehom Amerikanaca i Evropljana i kako su se posle svi napravili navni, kad je trebalo ispuniti obaveze
Bez obzira na konkretnu ulogu Krstića u svemu tome, srebrenički masakr u kome je pobijeno oko 7000 ljudi, i zvanično je ovom presudom proglašen za genocid što u široj haškoj priči postaje presuđena činjenica o kojoj se više neće raspravljati, pogotovo u procesima u kojima se utvrđuje odgovornost i ostalih aktera zbivanja oko Srebrenice. U haškim optužnicama genocid se, inače, stavlja na teret i bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, zatim (Hagu još nedostupnim) političkom i vojnom lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, Momčilu Krajišniku, Radoslavu Brđaninu, kao i pukovniku Ljubomiru Beari, Vinku Pandureviću, Stojanu Župljaninu, Milanu Kovačeviću (sva četvorica su povezana sa srebreničkim masakrom)
U akciji hvatanja osumnjičenih za ratne zločine specijalci RS, u porodičnoj kući, ubili brata haškog optuženika Milana Lukića. Policija izjavila da je ubijeni pružao otpor, dok očevici kažu da su pucali bez upozorenja. Višegrad u neverici, jer je Srbin udario na Srbina
Postoji nešto što se može nazvati duh Jedinice za specijalne operacije i što svi njeni pripadnici dele. A to uverenje da je u zaštiti srpstva na način kako im ga je Miloševićev režim definisao dopušteno sve i da su u svojoj "misiji" nedodirljivi
Umesto da po dobroj demokratskoj tradiciji nastave tamo gde su prethodnici stali, novo rukovodstvo MUP-a Srbije odmah je počelo da pravi nepotrebne probleme i afere. Sada će oni "sve ponovo da preispitaju", da "vode istrage iz početka" i uopšte da sprovode stranačku ideologiju i retoriku Demokratske stranke Srbije – umesto da gledaju svoja posla
Matija Bećković, odgovarajući na pitanje da li bi radije da bude predsednik Republike ili da mu pucaju u čelo. ("Glas")
Dok gradski SUP obaveštava MUP Srbije da kod Bajrakli džamije leti kamenje i da ima povređenih policajaca, jedini odgovor je "primljeno"; i tako više puta. Naređenje da se ne primenjuje sila i dalje je na snazi; gradska policija ne sme da ga prekrši
U trenutku dok se hilandarski zidovi nisu pošteno ni ohladili, na Kosovu je izgorelo još bar 25 crkava i manastira. Posle toga, vatre su gorele u Nišu i Beogradu, Hari Holkeri je konstatovao da je izgorelo "par crkava", domaći zvaničnici bili su zgroženi, internacionalne organizacije za zaštitu kulturnih dobara neme. Čitava priča pokazala je da ovde, posle decenije ratova, ne vladaju ni Srbi, ni Albanci, ni međunarodni mirovnjaci, već ljudi s bakljama, bombama i puškama sposobni da unište ono što vekovima nikome nije smetalo
Pretpostavku "Vremena" od 22. januara potvrdila optužnica: u šenluku 13. januara Boris Banković je ubijen iz pištolja koji je pripadao Dragomiru Glamočaninu – radniku MUP-a
Možda će objavljivanje informacije o mladalačkom grehu novog ministra policije podstaći Vladu da najzad zakonom zaštiti privatnost građana
Imam puno ljubavi, vere i nade da Đinđićeva smrt nije uzaludna. Što su ovu istorijsku priliku prokockale njegova koalicija DOS, njegova vlada i njegova stranka, to morate pitati "nejakog Uroša" i njegovog mentora. Hoću da verujem da će nova vlada biti uspešnija na ovom planu. Jer ona će možda shvatiti moja upozorenja da atentat na Đinđića nije obračun kriminalaca, već da mnogo podseća na ubistvo knjaza Mihaila i prevrat iz 1903. godine
