Nije, nažalost, Hrvatska jedina u kojoj je delu političke tzv. elite draži zločinac nego antifašista i partizan bez kojega, na kraju krajeva, ne bi ni postojala u današnjem obliku. Ima toga, nažalost, i u Srbiji (pa i Sloveniji) koja donosi ko-zna-koji već po redu zakon o rehabilitaciji
Za nekoga u Aziji i Africi i mi smo beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda.
Deset godina i nije neki dugačak period, kad čovek pogleda, a naše vreme se još i ubrzava. Kao juče da je bilo, a šta se sve desilo u međuvremenu! Ako zahtev za "istorijskom distancom", ionako sumnjiv, ostavimo po strani, ostaje nam melanholična uspomena na posrnuće države i na licemerje naše političke klase. Ubistvo premijera Zorana Đinđića bilo je logična posledica tih slabosti, oklevanja i kalkulacija
Usred bela dana čovek obučen u vehabijsku nošnju počeo je da puca na američku ambasadu u Sarajevu. Ranio je policajca, ali je uskoro savladan. Ispalo je da je Sandžaklija, da ima veze i tamo i u srednjoj Bosni, ali posredno i u Beču. Napad izgleda kao simboličan čin na ivici samoubilačkog ponašanja i nije prvi takve vrste
Nije problem u tome što se banke pljačkaju; uvek je tako bilo i biće. Problem je u tome što ljudi koji imaju za sobom debela krivična dosijea u Srbiji nisu u zatvoru; što se krivica za to stalno prebacuje između policije, tužilaštva i suda; što mesto službi obezbeđenja u pravnom sistemu još nije regulisano... Pooštrenje kaznene politike i proširenje ovlašćenja policije za upotrebu oružja tu neće biti od velike pomoći
Tinejdžeri kao žrtve policijske brutalnosti u Novom Sadu, osmoškolci organizovano izvedeni na ulice da dočekaju patrijarha Irineja u Jagodini i povređeni mališani na pokaznoj vežbi Protivterorističke jedinice MUP-a u istom gradu imaju zajednički imenitelj. Svi oni – niko stariji od petnaest godina – našli su se u pogrešno vreme na pogrešnom mestu
Nagrađen ministar Dačić, nagrađena najstarija baba, nagrađeno četvoro dece za hrabrost susreta sa gradonačelnikom... Palma, u svoju najsvečaniju kravatu sa leptirići plavi, najavio da će i dalje bude isto, i jedinstveno, da Jagodinaca ima bude još više, te da će oni prečim putićem u Evropu
Iza priče o tome ko je pucao na Jarinju 27. septembra otvara se priča o ljudima koji stoje iza onih koji svakodnevno dežuraju na barikadama
"Kako su nasilnici postali politički faktor"; VREME 1082
Mislio sam da smo se razišli oko važnih načelnih stvari, a sada ispada da treba da budemo jezičave jetrve koje se šajdare preko seoske tarabe
Prvo se pojavila priča Miloša Simovića o tome ko je sve navodno znao za pripremu atentata, a onda je u utorak policija počela da hapsi bivše oficire Jedinice za specijalne operacije RDB MUP-a Srbije iz vremena oružane pobune u novembru 2001. Između te dve teme ima i te kakve veze, ali će biti jako teško te veze dokazati tako da to bude prihvatljivo na sudu
Sve su nas rodili roditelji, pa i znamenite kriminalce. Njihova se slava po prirodi te stvari prenosi i na roditelje, pa i na decu. O sinovima slavnih očeva koji su, kako da kažemo, posrnuli, je li, sinovi to jest, već smo pisali. Sada je red na majke slavnih junaka crnih hronika. Reč je o teškom moralnom pitanju koje ima samo jedan pošten odgovor: zlo je zlo
Da Srbija ima većih problema od gej parade niko ne spori. Ali, vlast koja se pravda teškim ekonomskim i političkim trenutkom, prenebregava da je stvaranje povoljnog političkog i ekonomskog ambijenta – njen posao i da snosi (verovatno najveći) deo odgovornosti što Srbija ima većih problema od gej parade. Priznanje poraza je i to što je država odbijanjem da pruži nedvosmislenu podršku ista ona čiji Ustav garantuje slobodu okupljanja svojim građanima, ista ona koja je usvojila Zakon o zabrani diskriminacije u kom je izričito navedena i diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije
Nasilje postaje deo našeg života – nažalost. Prvi put se desilo da na javnom skupu neko izbode nožem nekoliko sasvim slučajnih učesnika, a zatim i da napadne opet sasvim slučajne prolaznike. Stručnjaci su zabrinuti i ukazuju na dva elementa: sve prisutnije shvatanje nasilja kao opravdane reakcije i opasnosti od medijskog senzacionalizma koji podstiče imitiranje nasilnih ispada
Ovog leta makedonsku javnost potresa slučaj reditelja Vladimira Milčina, profesora glume i izvršnog direktora Fonda za otvoreno društvo Makedonije, koga je Komisija za lustraciju označila kao saradnika "tajne službe"
Jedna od najodvratnijih perverzija, sadističko iživljavanje nad decom, došla je do praktično planetarno organizovane faze putem interneta. Mada su stručnjaci slutili da takvih zločinaca ima više nego što se inače misli, rezultati zajedničke operacije američkih i vlasti još trinaest zemalja (među kojima i Srbije) zaprepašćuju. Procenjuje se da je najmanje 500 ljudi uvezano u tu jezivu internetsku mrežu; od toga je pedesetak uhapšeno, dvadesetak identifikovano, a operacija traje i dalje
Na pokušaj Prištine da pokori sever Kosova uvučeni Kfor i Euleks, a Srbi odgovorili otporom i barikadama. Bilo je veoma kritičnih momenata. Pregovori započinjani, pa prekidani, pa nastavljani...
Na sva usta izvikani "poslednji haški optuženik" ispraćen je za Roterdam sa nepriličnom žurbom i još nepriličnijom ravnodušnošću. Eto ga tamo. Niko ga ne poznaje, niko s njim nije ni bio, ni sarađivao, niti mu naređivao; niko s njim nije ni radio razna posla sa umetninama, hrastovinom, naftom. Niko ga – naravno – nije pomagao u skrivanju; taman posla! Ko beše taj? Goran Hadžić? Pojma nemamo; neka organi rade svoj posao; svi zločinci da odgovaraju. Neka pitanja ipak ostaju
Nakon ubistva policajca Aleksandra Rkmana i ranjavanja njegovog kolege Ivana Radina, otvorena su pitanja da li je bilo propusta i zataškavanja prilikom akcije lišavanja slobode čoveka koji je pucao na njih. U saopštenju Policijskog sindikata Srbije navodi se da je otac ubice Gorana Petrovića prijavio policiji da ga sin zlostavlja i da preti da će ubiti nekoliko policajaca, jer ima pištolj, ali niko od starešina nije reagovao na prijave, već su deset dana kasnije "bez ikakvog plana poslali neiskusne policajce"
Osnovac koji ide u školu pod tuđim imenom i prezimenom, roditelj koji tvrdi da njegovo dete prisiljavaju da pohađa časove građanskog vaspitanja, član školskog odbora koji se žali na stav svoje političke partije prema njemu, mobing, pretpostavka korišćenje narkotika u školskom toaletu, fizički napad na nastavnika, sumnjiv rad nevladine organizacije u školi, blizina kladionice – sve su to sadržaji tužbi koje stižu na adresu Gradske prosvetne inspekcije
Uskoro će javnost saznati brojne detalje koji su pratili skrivanje i okolnosti hapšenja poslednjeg begunca od Haškog tribunala. Već je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao da je do "prodora" u potrazi za Goranom Hadžićem došlo nakon što je po saznanju Akcionog tima begunac pokušao da proda sliku čuvenog italijanskog umetnika Amadea Modiljanija pošto je ostao bez novca za skrivanje; da je uhvaćen kada je trebalo da se sastane sa jatakom koji mu je nosio pare; da je imao ličnu kartu na lažno ime; da je bio naoružan, ali da prilikom hapšenja nije pružao otpor; da mu je pomagalo svega nekoliko osoba među kojima je bilo i sveštenika Srpske pravoslavne crkve; da je obrijao bradu po kojoj je bio poznat itd. Ali ono što se već sada zna jeste da je Srbija nastavila da se obračunava sa ratnim zločinima i njihovim posledicama ne samo da bi okončala saradnju sa Haškim tribunalom, već pre svega zbog sebe same
Neverovatna je stvarnost u kojoj osuđeni silovatelj bez problema iz Srbije odlazi u Hrvatsku i mirno živi i radi, a da ga niko ništa ne pita. Neverovatno je i to da osoba protiv koje postoji Interpolova poternica dobija stalni boravak u Sloveniji uprkos strogoći koju tamošnja policija primenjuje na normalne i poštene građane koji traže boravak u toj zemlji. Neverovatno je i da je Paravinja u Hrvatskoj tako lako regulisao svoje dokumente, a poznata je "srdačnost" hrvatske policijske administracije u tom smislu
Kada je reč o položaju Srpske pravoslavne crkve u bivšim jugoslovenskim republikama, postoje različiti problemi koji utiču na njen i život vernika: negde je položaj SPC-a bolji nego ranije, negde je nezapamćeno loš, kao prethodnih nedelja u Crnoj Gori. No osim tih, nametnutih teškoća postoje i ona unutrašnja pitanja, kao što je ponašanje pojedinih crkvenih velikodostojnika, koja uporno ostaju otvorena
