Čak i površni poznavaoci likova i dela Mirjane Marković, kao i Marije i Marka Miloševića, unapred su mogli da zaključe da uz taj "trio fantastico", ništa, pa ni sahrana, ne može da prođe bez mnogo buke i skandala
Dve osobe osumnjičene za ubistvo trojice braće Bitići, američkih državljana ubijenih u julu 1999. godine i nađenih dve godine kasnije u masovnoj grobnici u Petrovom Selu kod Kladova, uhapšene su pre nekoliko dana. Imena osumnjičenih javnost još ne zna: jedino što možemo je da nagađamo da je ponovo reč o pripadnicima MUP-a Srbije, bilo i danas aktivnim, ili poslanim u penziju
Biti prijatelj Marka Miloševića nije bilo lako ni dok mu je tata bio na vlasti, a kamoli kasnije. Isto je i sa poslovnim partnerima: Marko je mogao da bira čime će se baviti, pa je sa gajbi prešao na cigarete, a tu je bila gužva. Neki su u gužvi stradali ovako, a neki onako; neki tada, a neki, bogami i sada
Šta se događa kada osumnjičeni za ubistvo hoda ulicom ne "slobodan u nedostatku dokaza" već slobodan iz proceduralnih razloga
"Bojim se da Srbijom upravlja neki sloj sa četvrtog ili petog nivoa vlasti, ljudi ispod nekog načelnika, koji izmišljaju takve priče i dostavljaju ih novinama, koje opet, bez ikakve profesionalne odgovornosti, objavljuju neimenovane izvore, rame uz rame sa guvernerom Jelašićem – pa ko šta voli i u šta veruje. U tu trku bi trebalo da uložim svu svoju energiju, mada za to nisam plaćen. Trebalo bi da ja stalno komentarišem sve ono što neko može da izmisli, pa ko duže izdrži"
Izgleda da je priča o akten-tašni sa sto hiljada evra krenula u pogrešnom smeru pa je trebalo nešto preduzeti. Dok akteri te smrdljive afere pričaju koješta u istrazi, ozbiljni ljudi idu u akciju
Za razliku od Crne Gore, Srbija se teško odlučuje na prodaju vojne imovine. Protiv imenovanja novog direktora Fonda za reformu vojske SCG nije se oglasio ni G17 plus, stranka koja je do juče držala "tapiju" čija se vrednost procenjuje na gotovo milijardu evra
Petnaest godina posle munjevite ali kratke meteorske slave, Dragan Vasiljković iz Perta, Australija, ponovo se našao na novinskim stranama jer se hrvatska vlast setila da im je za nešto kriv. Nije jasno šta to znaju danas, a nisu znali pre petnaest godina, pa tako cela stvar liči na političku nameštaljku za unutrašnju upotrebu. A kapetan sedi u australijskom pritvoru...
Kao prilika za bogaćenje na trgovini oružjem, devedesete godine verovatno su nadmašile zlatno doba posle Drugog svetskog rata: viškovi Varšavskog ugovora bili su ogromni, ispravni i standardizovani na istu municiju i delove. A i ratovi na Balkanu bili su spremni, napunjeni, zapeti i otkočeni. Ko se ne bi obradovao
Dvojica se dogovorila sa policijom da trećem pošalju pare koje će onda policija da nađe. Jedan odneo pare bez pitanja, a onaj treći nije pitao šta je u akten-tašni. Četvrti se, eto, baš nekako našao tu, pa policija nije upala dok on nije izašao iz kuće. Prvi trećem poslao faks, a u faksu kao broj telefona koji u stvari otvara akten-tašnu. Fini neki svet
Dosta se toga izmenilo od početka našeg rada. Imamo veliki broj učesnika događaja, pogotovo kad je o Kosovu reč, gde nam dolaze svedoci nekih događaja. Sve češće nam se javljaju čak i pripadnici redovnog sastava policije, traže određenu anonimnost i faktički se ispovedaju i imaju potrebu da ispričaju ono šta se dogodilo. Neki od njih satima pričaju, hoće da se rasterete i izbace to iz sebe i neće da budu saučesnici zločina koji su činjeni, a u kojima oni nisu učestvovali
Na prvi pogled, čini se da je država konačno rešila da otvori sukob sa Bogoljubom Karićem, detaljno istraži njegovo poslovanje i kazni ga za nezakonite akcije o kojima se već godinama priča. Malo pažljiviji posmatrači, međutim, vrlo lako mogu da zapaze brojne "sitnice" koje pokazuju da je Karić i dalje nekome potreban i da je oduzimanje licence Mobtelu samo "prijateljsko upozorenje" onih kojima se ne sviđa njegovo prikupljanje poslanika u Skupštini Srbije. S druge strane, ima i onih koji smatraju da Vlada može da bira između totalnog rata s Karićem ili neumitnog pada
Od 5. oktobra naovamo gotovo da nije bilo predstavnika vlasti koji bar nekoliko puta nije javno izjavio da se Ratko Mladić ne nalazi na teritoriji Srbije, mada su naknadno mnogi skakali sebi u usta. Evo šta su bivši i sadašnji funkcioneri govorili o svojim saznanjima o Mladićevom prebivalištu, od 2001. godine do danas
Nemoćna ili nevoljna da Srbiju oslobodi haškog kamena koji joj visi o vratu, vlast se panično trudi da proizvede utisak da ipak nešto radi
Možda najvažnija operacija ilegalnog naoružavanja Armije BiH bila je ona tuzlanska iz 1994, kada su američki transportni avioni C-130 Hercules noćima sletali na tuzlanski aerodrom uz pratnju lovaca koji su kružili okolo. Samo po sebi se razume da zabrana letenja nad teritorijom BiH za njih nije važila. Tada su Amerikanci isporučili telekomunikacije, protivoklopne sisteme, municiju i streljačko naoružanje. Dejtonski mir iz novembra 1995. zatekao je teritoriju Bosne i Hercegovine i te kako naoružanu i zagađenu streljačkim naoružanjem i minsko-eksplozivnim sredstvima, sve to bez evidencije bilo koje vrste, u rukama civila
Već je primećeno da je Slovenija od 1990. do 1995. više nego udvostručila svoje devizne rezerve. Janez Janša pokušao je to da objasni "otkupom stanova u društvenom vlasništvu", mada je dobro znao pravi odgovor, kao čovek koji je vodio sve operacije ilegalne trgovine oružjem, a tih je operacija bilo mnogo za vreme ratova na Balkanu
"U poređenju sa vladama, privatni biznis sa oružjem je sitnež", govorio je Sem Kamings, najčuveniji privatni trgovac oružjem šezdesetih i sedamdesetih godina. "Oduvek sam govorio: kada bi vlade poštovale svoje vlastite zakone i propise o prometu oružja, svetski mir bio bi na dohvat ruke. Ali, vlade to ne čine i nikada neće to učiniti"
Uprkos očekivanjima, informacija o nacističkim grupama koju su izdali policija i Odbor za bezbednost Skupštine Vojvodine, nije izazvala nimalo panike u redovima prozvanih grupa i organizacija. Umesto da pobegnu u mišje rupe, oni su reagovali blagim i podrugljivim komentarima, a na nacističkim internet forumima čitava stvar izazvala je manje pažnje od, recimo, hapšenja Ante Gotovine
Podsećajući na Marka Miljanova i njegovo viđenje razlike između čojstva i junaštva, sudija Vesko Krstajić je obrazloženje završio: "Junaštvo je sebe od neprijatelja sačuvati, a čojstvo je drugoga od sebe sačuvati. O svemu će istorija doneti sud, a ovu presudu shvatite kao presudu vašem čojstvu"
