Različita mišljenja o krupnim pitanjima prouzrokovala su do sada mnoga cepanja Demokratske stranke, a umela su i da dovedu do promene njenog prvog čoveka. Šta bi mogla biti posledica aktuelnog neslaganja dve grupacije, kolokvijalno obeležene kao "dvorjani" i "stranka"
Svaki šesti kaže da je bar jednom bio ugrožen nasiljem. Taj procenat varira od škole do škole, u nekima je svega dva ili tri odsto, u nekima preko 30 odsto. To pokazuje da je problem i u školama, ne samo klima u društvu kaže za "Vreme" profesor Dragan Popadić
Kada se pronela vest o zločinu, pitanje koje je svako u Tuzli imao u glavi, a niko nije smeo glasno da izgovori, bilo je – da li su ubica i žrtve iste nacionalnosti
Zbog nepodizanja telefonske slušalice u Srbiji se godišnje izgubi 9.876.543,21 sat, potroši se 12.345 barela naftnih derivata
"Vreme" donosi deo teksta pod naslovom "Četnički votergejt" iz broja 160 od 15. novembra 1993. Tada je Ljubiša Petković – ovih dana isporučen Haškom tribunalu zbog nepoštovanja suda – predstavljao krunski dokaz Vojislavu Šešelju da on i njegovi radikali nisu delovali samostalno u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, već po nalogu i uz podršku režima Slobodana Miloševića
Hrvatska je zemlja u kojoj građani završavaju na zatvorenim psihijatrijskim odeljenjima nakon što policiju nazove neko ko se predstavi kao lekar i izda nalog za nasilno odvođenje pacijenta o čijem zdravstvenom stanju nema pojma. Kad je u pozadini interes Ive Pukanića, onda je zaista tako
Nije da smo nešto mnogo očekivali, jer znamo s kim imamo posla, ali to odgovornost države Srbije ne čini ništa manjom. Svi su se uredno zgranuli, svi su puštali poželjne zvuke, policija je ritualno prevrtala nebo i zemlju i onda se sve lepo zaboravilo. Jedino se radikali od početka zabavljaju
Otkad su konačno formirane kao jedinstvena državna vojska, Oružane snage Bosne i Hercegovine funkcionišu striktno po pravilima NATO saveza – smanjenje personala i odbacivanje ostataka zastarelog JNA naoružanja su dva ključna pitanja kojima se današnja vojska u BiH bavi. Ipak, rat i činjenica da funkcionišu na državnom nivou u državi koja baš i ne funkcioniše najbolje, Oružane snage BiH u velikoj meri drži na marginama današnje Bosne i Hercegovine
Kako se Ramuš Haradinaj, uz malu pomoć prijatelja, narugao pravu i pravdi
Samo pojedini udžbenici istorije tretiraju raspad bivše države bez zalaženja u razloge, te nema ni pomena o kjučnim temama tog perioda. Sredinom januara u Skoplju su promovisane istorijske čitanke u izdanju Sorosove fondacije i holandskog Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, kao dopunski priručnici za nastavnike i učenike za izučavanje zajedničke istorije, ali – tek o Otomanskoj imperiji, balkanskim, Drugom svetskom ratu...
Odluka koja će ove nedelje biti doneta na NATO samitu u Bukureštu, možda će biti nagrada vojnicima i oficirima u ARM-u za sva njihova dosadašnja zalaganja, ali će pre svega zavisiti od konačnog ishoda pregovora u sedamnaestogodišnjem iracionalnom sporu sa Grčkom zbog imena Makedonije za međunarodnu upotrebu Ucenjivačka dilema je rezultirala anketama u kojima se ogroman broj etničkih Makedonaca zalaže za zadržavanje ustavnog imena Republika Makedonija i po cenu nedobijanja poziva za članstvo, dok za ispitanike etničke Albance prvenstvo ima uzlazak u NATO, što je po ko zna koji put produbilo međuetnički jaz i otvorilo jalove polemike o osećanju pripadnosti i lojalnosti državi u kojoj se živi
Zagorska hajdučka tradicija ima novog junaka: general Hrvatske vojske u penziji Ivan Korade u bekstvu je, osumnjičen za četiri ubistva svojih zemljaka i jednu otmicu. To je, po nekima, očekivani kraj još jedne tužne priče o instant-generalima koji su se pojavili u pravom trenutku i uz pravu podršku svojih nacionalnih lidera, bez škole i stvarnih zasluga – osim veštine da se celoj zemlji nametnu onako kako su se nametali svojim lokalnim sredinama
Kako im vreme u službi odmiče, policajci i pripadnici bezbednosnih službi imaju sve više problema u porodici, na radnom mestu, s prijateljima... Uglavnom ostaju usamljeni sa svojim problemima koji mogu dovesti do potpune "eksplozije" ličnosti, a malo šta se čini da im se pomogne. O čemu je reč, nabolje govori podatak da na 35.000 zaposlenih u MUP-u Srbije, dolazi samo petnaest psihologa
Okončanje rata Hrvatska je vojska dočekala kao sasvim politizovana oružana snaga kojom su, osim kadrova iz JNA koji su dokazali privrženost HDZ-u, carevali vojnici i dočasnici pristigli iz Legije stranaca raspoređeni na najviše operativne dužnosti i u pretorijanske specijalne jedinice, konobari prekvalifikovani u nacionalne heroje, lokalni šerifi i siledžije, hercegovački vozači autobusa i šverceri bele tehnike...
I pre nego što je emitovan, a naročito posle emitovanja, film koji se bavi izveštavanjem medija o Đinđiću i načinu na koji su se mediji snalazili 12. marta 2003, postao je medijski događaj za sebe
U vreme pre i posle prvog postrojavanja buduće Hrvatske vojske održavani su susreti predsednika šest jugoslovenskih republika. Bilo je sasvim jasno da srbijansko vođstvo sa Slobodanom Miloševićem na čelu, srbijansko-crnogorski blok u Predsedništvu SFRJ i šefovi JNA, generali Veljko Kadijević i Blagoje Adžić, na taj čin gledaju kao na jednostranu hrvatsku secesiju koju valja osujetiti akcijom JNA koja bi razoružala tek formirane paravojne jedinice u Hrvatskoj i Sloveniji. Tadašnje podeljeno Predsedništvo SFRJ sa Stjepanom Mesićem na čelu, međutim, nije odobrilo intervenciju JNA. Hrvatska i Slovenija nastavile su s ilegalnim naoružavanjem svojih vojnih formacija i stvaranjem pretpostavki za osamostaljenje, predsednici BiH i Makedonije, Alija Izetbegović i Kiro Gligorov, neuspešno su predlagali treći put u vidu "zajednice jugoslovenskih republika", JNA se spremala na kratkotrajnu intervenciju u Sloveniji koja je završila debaklom, a dobar deo Srba u Hrvatskoj, uz pomoć JNA, Srbije i Crne Gore, proglasio je SAO Krajinu. U septembru 1991. uslediće hrvatsko zauzimanje velikog broja kasarni JNA na području Hrvatske i potom ozbiljno naoružavanje novoosnovanih jedinica sredstvima iz zaposednutih kasarni
U Srbiji, 12. marta 2003, u dvanaest i dvadeset pet, sve se promenilo u dvorištu Vlade, izvršen je atentat na premijera Zorana Đinđića Iz minuta u minut, iz sata u sat, javnost iz medija saznaje razmere tragedije. Ali, šta su novinari i kada saznali? Koga su sve zvali, a ko je sve zvao njih? Kako su uredništva radila i sa kakvim su se dilemama nosila? I – posle svega – da li su i mediji stvarali društvenu klimu u kojoj je bio moguć atentat na premijera Zorana Đinđića
Analiza događaja od prošlog četvrtka sve jasnije ukazuje na njihova dva ključna elementa: demonstranti umešani u nasilje bili su organizovani mnogo bolje nego se to činilo na prvi pogled; policija je imala u najmanju ruku čudna, ako ne i neshvatljiva uputstva. Neizbežno nesrećna kombinacija ova dva elementa dovela je do gubitka jednog života, velike materijalne štete i dugoročnog ugrožavanja ugleda zemlje. A mi još ne znamo ko rukovodi policijom u Srbiji
Jugoslovenska narodna armija (JNA) otkrila je sa nedopustivim zakašnjenjem da je bila zamišljena, zasnovana, razvijena i obučena u svim aspektima svog mogućeg delovanja kao odbrambena vojska jugoslovenske federacije, a ne armija građanskog rata. U opkoljenim kasarnama Slovenije i Hrvatske JNA je otkrila da je pretpostavka njene efikasnosti podrška lokalnih resursa: ljudstvo, logistika, transport; u Srbiji je otkrila da se rat ne može voditi bez konsenzusa celog stanovništva. Ili, kratko, da nema nikakvog rata bez dva neophodna i par excellence politička preduslova – jasno definisanog ratnog cilja i nacionalnog konsenzusa oko tog cilja
