Tragedija u Zrenjaninu

Smrt na dužnosti

Nakon ubistva policajca Aleksandra Rkmana i ranjavanja njegovog kolege Ivana Radina, otvorena su pitanja da li je bilo propusta i zataškavanja prilikom akcije lišavanja slobode čoveka koji je pucao na njih. U saopštenju Policijskog sindikata Srbije navodi se da je otac ubice Gorana Petrovića prijavio policiji da ga sin zlostavlja i da preti da će ubiti nekoliko policajaca, jer ima pištolj, ali niko od starešina nije reagovao na prijave, već su deset dana kasnije "bez ikakvog plana poslali neiskusne policajce"

Školske žalbe

Odgovorni za rešavanje problema

Osnovac koji ide u školu pod tuđim imenom i prezimenom, roditelj koji tvrdi da njegovo dete prisiljavaju da pohađa časove građanskog vaspitanja, član školskog odbora koji se žali na stav svoje političke partije prema njemu, mobing, pretpostavka korišćenje narkotika u školskom toaletu, fizički napad na nastavnika, sumnjiv rad nevladine organizacije u školi, blizina kladionice – sve su to sadržaji tužbi koje stižu na adresu Gradske prosvetne inspekcije

Hapšenje Gorana Hadžića

Poslednji putnik za Hag

Uskoro će javnost saznati brojne detalje koji su pratili skrivanje i okolnosti hapšenja poslednjeg begunca od Haškog tribunala. Već je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao da je do "prodora" u potrazi za Goranom Hadžićem došlo nakon što je po saznanju Akcionog tima begunac pokušao da proda sliku čuvenog italijanskog umetnika Amadea Modiljanija pošto je ostao bez novca za skrivanje; da je uhvaćen kada je trebalo da se sastane sa jatakom koji mu je nosio pare; da je imao ličnu kartu na lažno ime; da je bio naoružan, ali da prilikom hapšenja nije pružao otpor; da mu je pomagalo svega nekoliko osoba među kojima je bilo i sveštenika Srpske pravoslavne crkve; da je obrijao bradu po kojoj je bio poznat itd. Ali ono što se već sada zna jeste da je Srbija nastavila da se obračunava sa ratnim zločinima i njihovim posledicama ne samo da bi okončala saradnju sa Haškim tribunalom, već pre svega zbog sebe same

Navigator

Digitronska agenda

Slučaj Paravinja

Zločini i privilegije

Neverovatna je stvarnost u kojoj osuđeni silovatelj bez problema iz Srbije odlazi u Hrvatsku i mirno živi i radi, a da ga niko ništa ne pita. Neverovatno je i to da osoba protiv koje postoji Interpolova poternica dobija stalni boravak u Sloveniji uprkos strogoći koju tamošnja policija primenjuje na normalne i poštene građane koji traže boravak u toj zemlji. Neverovatno je i da je Paravinja u Hrvatskoj tako lako regulisao svoje dokumente, a poznata je "srdačnost" hrvatske policijske administracije u tom smislu

Srpska pravoslavna crkva u regionu

Slučajevi, zakoni i njihova tumačenja

Kada je reč o položaju Srpske pravoslavne crkve u bivšim jugoslovenskim republikama, postoje različiti problemi koji utiču na njen i život vernika: negde je položaj SPC-a bolji nego ranije, negde je nezapamćeno loš, kao prethodnih nedelja u Crnoj Gori. No osim tih, nametnutih teškoća postoje i ona unutrašnja pitanja, kao što je ponašanje pojedinih crkvenih velikodostojnika, koja uporno ostaju otvorena

Izjava nedelje

»On je tamo u kontaktu sa onima kojima se sudi. Oni su mu davali sugestije, te ovaj je ovakav, onaj onakav, ovaj nije dobar, ovaj jeste i tako su ga doveli u nedoumicu.«

Miloš Šaljić, advokat, otkriva zašto Ratko Mladić nije odlučio ko će ga zastupati pred sudom ("Pravda")

Ko je Vladimir Milanković

Gospodar života i smrti, Legijin ortak

Čim su "noć i magla" počele da gutaju Srbe iz Siska, tiho, ali efikasno, svima je bilo jasno da Milanković i ti njegovi nekakvi "Vukovi iz Jodna" stoje iza toga. Nije tu trebalo mnogo pameti: svi su znali odmah i ćutali su, zastrašeni s dobrim razlogom

Vojno-policijska motorizacija

Hameri po drugi put u Srbiji

Krajem sledeće godine Vojska Srbije trebala bi da postane jača za dvadeset novih hamera. Do sada – bar kada je o državi reč – ovim vozilima su nekad raspolagale "Crvene beretke"; a danas se ona nalaze u sastavu Protivterorističke jedinice MUP-a Srbije

Česte krađe bakra

Ubistvo i ugrožavanje brojnih života

 

Foto nedelje

Strateška konferencija

Samo partner i ništa više

NATO u Topčideru, a Beograd liže sladoled. Strategijska vojna konferencija NATO-a za partnere u neutralnoj Srbiji, čijem se članstvu u NATO-u protivi 66 odsto građana, 38 odsto smatra da je NATO instrument u rukama SAD, dok samo 5,7 odsto građana NATO vidi kao odbrambeni savez

Proslava 200 godina policije u Makišu

Tu su Njegov deda i stric

Ministar policije temeljnim marševskim korakom pređe temeljno ošišanu travu, stiže ‘de poš’o, primi raport, reče šta ima, rodovi narodne policije pokazaše šta znaju i umeju, kad se sve završi Najviše narodno rukovodstvo jedinstveno pređe na ostale zbor sadržaje

Portret savremenika – Goran Hadžić

Mali čamac pun k’o brod

Jedini preostali begunac od Haškog tribunala drugačiji je od ostalih. Upozoren u pravom trenutku, beži i skriva se od 2004. veoma uspešno. U javnosti ga jedva pominju, pa i tada s određenom nelagodom. Po nekima, on je za državu Srbiju i njen toliko cenjeni kontinuitet mnogo važniji od Ratka Mladića: o Mladiću se ionako sve zna, dok bi Goran Hadžić imao da ispriča mnogo toga što se u široj javnosti ne zna, a nije nikako zgodno za Srbiju

Kompanija »Dunav osiguranje«

Odgovorno prema društvu i zajednici

Osiguravajuća kuća lider je na domaćem tržištu, a široj javnosti poznata je kako po poslovnim uspesima tako i po filantropiji i zalaganju da doprinese unapređenju kvaliteta života u svim sferama društva

Navigator

Kako je Tadić proćerdao Mladića

Hapšenje najtraženijeg haškog begunca

Kako je pao Ratko Mladić

Svemu dođe kraj, naročito hajdučiji. Šesnaest godina po podizanju optužnice u Haškom tribunalu, vlast u Srbiji konačno je stala na rep i "najtraženijem beguncu". Čini se da je i on sam to jedva dočekao. Potraga za njim bila je duga, povremeno bolna, ali i opterećena zaostacima iz prethodnih vremena, pre svega kadrovskim i političkim. Ovaj uspeh bio je elegantan, ekonomičan i efikasan – naročito politički. Ukratko, Ratku Mladiću očigledno je istekao rok trajanja, jer je pronađen usamljen, bolestan, siromašan kao crkveni miš i bez igde ikoga svoga – osim malobrojnih rođaka

Državnici, ministri i lideri stranaka

Rekli su o Mladiću

Pravosuđe

Novinari bez zaštite

Apelacioni sud je ukinuo presudu kojom su napadači na našeg kolegu Teofila Pančića osuđeni ispod zakonskog minimuma. Međutim, presuda napadačima na snimatelja B92 Brankovića – kojom onaj tip koji ga, a videli smo snimak, udara svom snagom i s licem nekoga ko mrzi, dobija deset meseci kućnog zatvora – a ostalim kaznama dvojica budu osuđeni na uslovne kazne na šest, odnosno četiri meseca zatvora, ne sluti na dobro

Problem azilanata iz Srbije

Kad evropska kriza izgleda kao blagostanje

"Muž, žena i dvoje dece imali su ukupno 70 evra, što nije dovoljno ni da popiju kafu ni da plate taksi od aerodroma u Malmeu do destinacije gde hoće da idu. Videli smo da pravi razlog njihovog putovanja nije ni odlazak u privatnu posetu, ni turistički, već da su hteli da zloupotrebe slobodu kretanja, pa su vraćeni sa graničnog prelaza zbog neispunjavanja uslova za izlazak iz zemlje", kaže za "Vreme" načelnik Uprave granične policije Nenad Banović

Dan bezbednosti

Intervju – Ratko Butorović, zvani Bata Kan-Kan

Ljudi da li je to moguće

Oni su jaki. Mogu da mi nameste, i eto – doviđenja

Lisica i ždral

Rampa za avangardu

Hoće li Evropa umeti da peva kao što bi Romi pevali u njoj?

TV manijak

Prokleta avlija

Organizovani kriminal

Tango Brazileiro

Šta to čini Južnu Ameriku tako privlačnom za beogradske gangstere

Ratni zločini

Pokolj u zatvoru Dubrava

Neko se krajem maja 1999. setio da vazdušne napade NATO-a iskoristi kao pokriće za pokolj zatvorenika u zatvoru Dubrava, kod Istoka, Kosovo. Taj slučaj bio je zamazan i zaturen u opštoj gužvi i režimskoj propagandi, sve dok se nije neočekivano i iz banalnih razloga pojavio pre nekoliko godina pred Specijalnim tužilaštvom za ratne zločine. Pretkrivične radnje su u toku, a pravda je spora, mada dostižna

Jug Srbije

Između demokratskog i etničkog principa

Deset godina po okončanju oružanih sukoba na jugu Srbije 2000–2001. godine još traje proces normalizacije, koji uključuje i integraciju Albanaca u sistem Srbije. Jedna od najvažnijih stavki na tom putu je i veće uključivanje Albanaca u rad državnih institucija u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čiji je broj ostao u znatnom proporcionalnom disbalansu sa etničkom strukturom stanovništva u tim opštinama