Koliko je realna mogućnost da bi moglo doći do ostavke Krivokapića i još ozbiljnije političke krize, pa i do vanrednih izbora? Ukoliko u ovoj igri "crvenih rukavica" premijeru dosadi da prima udarce po prstima iz skupštinskih klupa na svaki predlog vlade i onda kada još nije ušao u proceduru, ta opcija se čini mogućom
"Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna i Vojnoobaveštajna agencija mogu da prisluškuju i organizuju tajno praćenje, istina pod drugim uslovima i po drugačijem postupku od praćenja i prisluškivanja koje se vrši u krivičnom postupku. Da bi se primenjivale posebne mere iz Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, potrebni su obrazložen predlog direktora Agencije i odobrenje predsednika Višeg suda u Beogradu. Vojne službe takođe mogu da primenjuju posebne mere prisluškivanja i tajnog praćenja, predlog za primenu mera daje direktor službe, ali primenu mera odobrava predsednik Vrhovnog kasacionog suda"
Đinđićeva vlada formirana 25. januara. 2001. je pred planinom problema koje je zatekla delovala prlično nemoćno: neformalna vlast i dalje je bila u rukama formalno poraženih grupacija; Đinđić nije mogao da računa na lojalnost policije, vojske i službi bezbednosti; država je praktično bila bankrotirala; unutar DOS-a su se odmah stvorile međusobno suprotstavljene frakcije; trebalo je nešto učiniti sa Slobodanom Miloševićem; nad Srbijom su visili trozubac i mreža Haškog tribunala…
"Žalosno je što sem tih nekoliko godina vladavine Zorana Đinđića Srbija nikad nije bila demokratska zemlja. Ni u Karađorđevića Jugoslaviji, ni u Titovoj Jugoslaviji. Ono što je usledilo posle Osme sednice u Srbiji, pored nepoštovanja vladavine prava, uvoda u ratove i autoritarni sistem najgore vrste, upali smo u nemerljive količine primitivizma koje, nažalost, i danas živimo. To je danas samo multiplikovano, pa je ova vlast daleko primitivnija i od one Miloševićeve"
"Prisluškivanje podrazumeva pristup sadržini komunikacije, dakle, slušanje u realnom vremenu ili preslušavanje snimljenog razgovora. A pristup ‘zadržanim podacima’ se ne odnosi na sadržinu, već na sve druge podatke o komunikaciji, dakle, podatke o tome ko je, s kim, odakle, kada i koliko dugo komunicirao. Ozbiljan analitičar iz ‘zadržanih podataka’ može izvući mnogo više nego iz sadržine jednog ili nekoliko telefonskih razgovora"
Šta deli predsednike Srbije, Rusije i Kine, a ima veze sa borbom protiv korupcije? Kakva je tu uloga interesnog udruženja građana bez ikakve unutrašnje kohezije pod imenom Srpska napredna stranka? Zašto se Vučić ne može odreći nijednog od važnijih ljudi u partiji, uključujući i Nebojšu Stefanovića unatoč njegovoj "objektivnoj odgovornosti"
"Poznato je da Vučić većinu tih ljudi oko sebe ucenama drži pod kontrolom. Pakuje im afere, a onda ih, navodno, štiti. Konkretno, Nebojšu Stefanovića sa slučajevima lažne diplome, Krušika... Stefanović je očigledno, kad je došao na mesto ministra unutrašnjih poslova, mnogo toga naučio i našao načina da se zaštiti jer mislim da u tim krugovima niko nikome ne veruje. Stefanović i Dijana Hrkalović formalno-pravno, bar što se tiče prisluškivanja, nisu ništa zgrešili, ali su prokockali Vučićevo poverenje: ako su znali da se on čuje sa licima koja su na merama, postavlja se pitanje zašto ga nisu upozorili. To, ipak, nije krivično delo jer oni nisu mogli da uključe nijedan broj bez naredbe"
Zašto je Odeljenje za poslove bezbednosti po prvi put u istoriji MUP a postalo operativno odeljenje koje odgovara direktno ministru unutrašnjih polova? Ko je sve radio u ovom Odeljenju i koga su držali na merama? Kako je Veran Matić dobivši informaciju o praćenju novinarke Svetlane Vojinović rekao da je "ovo kao kod Slavka Ćuruvije", obavestio Vučića i šta je posle bilo? Na koji način je Dijana Hrkalović došla na čelo radne grupe za Rodoljuba Milovića povodom afere "Papaja"? I zašto joj načelnik UKP a nije mogao odbrusiti "je li bre, ko si ti da mi postavljaš pitanja"? Zašto se u MUP u smatralo da ako te pozove državna sekretarka to u stvari čini ministar Nebojša Stefanović? Šta su pripadnici Gradskog SUP a pričali o dolasku Hrkalovićeve na mesto zločina posle ubistva Aleksandra Stankovića, a šta su o njoj agenti DEA u Beogradu izvestili naše organe
Da li zbog svojevrsnog pakta o neiznošenju prljavog veša iz kuće ("vrana vrani oči ne vadi", kaže ona narodna) ili nečeg drugog, tek, Nebojša Stefanović je do sada bio zaštićen
Neefikasnost postupka ima za posledicu opasnost od obezvređivanja rada svih organa koji učestvuju u prekršajnom postupku i, kako je već navedeno, pravne nesigurnosti građana. U takvim slučajevima takođe opada ugled pravosuđa i pravne države
On nije ni mudar ni hrabar, niti je šmeker svetskog glasa. Ne gazi preko stotke, ali može da trči 20 metara. Malo podržava vlast, a malo glumi opoziciju. Predsednika Srbije zove često, a on mu se javi tek svaki hiljaditi put. On je Miša Vacić
Šta se dešava u postupku koji se vodi protiv grupe Veljka Belivuka i da li je to odvojeno od slučajeva u koje su umešani Slaviša Kokeza, Dijana Hrkalović, Goran Papić i drugi, te zbog čega u istrazi nema mesta za još neka lica koja bi mogla štošta da kažu na tu temu
U Srbiji nema mnogo specijalista-snajperista koji bi pristali da rade za kriminalne krugove, sve su to bivši vojnici i policajci, koji imaju neki kodeks. Da neko živi u okolini Beograda i počini ubistvo snajperom, odmah bi sebi natovario sve službe na vrat
Zašto su građani morali sklanjati decu od televizora? U kakvu poziciju je dospeo Nebojša Stefanović posle hapšenja svog kuma Gorana Papića, bivšeg zamenika načelnika SBPOK-a? Šta su visoki policijski funkcioneri tražili u stenogramima prisluškivanih razgovora Aleksandra Vučića i članova njegove porodice sa "bezbednosno interesantnim osobama"? Zbog čega istaknuti naprednjaci govore o zaveri unutar svojih redova protiv predsednika Republike? I kakve će političke posledice imati borba protiv organizovanog kriminala
Svi se u martu sete tragičnog ubistva Zorana Đinđića i haške smrti Slobodana Miloševića, analiziraju se njihove politike, postupci, ideologije i modeli vlasti, zapravo u pokušaju da se razume ovo u čemu sad živimo: despotija azijskog porekla upakovana u nekakav EU marketing. To je ta hobotnica koja je usisala sve moguće ideologije i modele vlasti, napravljen je jedan politički smuti i više se i ne zna šta je Miloševićev a šta Đinđićev legat
"Aleksandar Vučić je toliko nervozan jer nema odgovor na slučaj Jovanjica i sada pokušava da na sve moguće načine opere tragove koji vode do vrha države i do njegovog brata"
Deveti mart je bilo gubljenje nevinosti – ona tačka posle koje više nema nazad. Zemlja se nakon toga raspala u moru krvi, a mi smo preko noći odrasli znajući da više ništa neće biti isto. Posle se desio Vukovar, zatim Sarajevo, onda Srebrenica, Oluja, Kosovo i bombardovanje
Bio jednom jedan lav. Kakav lav? Strašan lav, narogušen i ljut sav. Strašno, strašno! Išao je na tri noge, gledao je na tri oka, slušao je na tri uva… Strašno, strašno
Kada predsednik Vučić prvi javno izrekne sudsku presudu koju još ne znaju ni stranke u sporu, da li to znači da i sve druge sudske odluke nosi u svom džepu
"Droga je takva vrsta kriminalne delatnosti da obezbeđuje enormnu zaradu. Ta zarada, koja u prvo vreme nije značajna, najpre zadovoljava lične životne potrebe i kupovinu nekih osnovnih dobara, automobila, manjih stanova. Ali, kada se uspostavi takav klan na nacionalnom nivou, onda ostvaruju toliku količinu novca da ne mogu da je potroše. I onda investiraju", kaže za "Vreme" Siniša Janković, policijski inspektor u penziji
Šta se dogodilo sa odlučnom borbom protiv mafije, klanova i organizovanog kriminala kao takvog? Kako se ozloglašena grupa Veljka Belivuka sa stranica tabloida i iz udarnih TV programa prebacila na grafitiranje zidova po Srbiji? Zašto vladu Ane Brnabić ne zanima veza njenog sekretara Novaka Nedića sa Janjičarima
Mogu li MUP i BIA raditi svoj posao bez zelenog svetla sa najvišeg mesta? Zašto je baš Vladimir Đukanović Đuka uputio otvoreno pismo Aleksandru Vučiću? Na koga se ono zapravo odnosi? Zbog čega bi aktualni predsednik Srbije da izbegne poređenje sa vremenom Slobodana Miloševića? I zašto Srpska napredna stranka vapi za rebrendiranjem
Prorežimski tabloidi okomili su se na direktora policije Vladimira Rebića. Njemu se zamera čak i to što je navijač Partizana, što je utakmice gledao iz počasne lože. Kako se klupko oko Veljka Belivuka odmotava, očigledno je da je vladajućoj garnituri hitno potrebna žrtva iz policije
"Umesto što slušamo vlast kako se hvali hapšenjem Veljka Belivuka i članova njegovog klana, trebalo bi da ponesu odgovornost za kreiranje tog kriminala. Čak i da su danas iskreni u borbi protiv ovog klana, neophodno je da ponesu ako ne krivičnu, onda makar političku odgovornost za saradnju sa tim klanom u prethodnih osam godina. Ovo je u suštini konačno priznanje Vučićevog režima o sprezi sa kriminalom, o kojoj sve vreme govorim u prethodnim godinama, a ne borba protiv organizovanog kriminala"
"Spin doktori" iz vrha vlasti pokrenu temu ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka kada je potrebno da se nešto "zabašuri" ili podigne nivo patriotizma građana, u nedostatku one već istrošene, o bezbednosnim pretnjama iz Hrvatske, BiH ili sa Kosova. I tako u nedogled
Šta je cilj aktuelne borbe protiv kriminala? Kako je unajmljena ekipa prešla put od držanja na kratkom lancu Partizanovih navijača do državnih neprijatelja broj jedan? Kakvu su tu ulogu igrali politika, policija i nabijanje rejtinga? Zbog čega se južna tribina stadiona JNA našla u srcu tame organizovanog kriminala? Da li je čitava jedna struktura koja je godinama koordinisala, kalkulisala i mešetarila sa Belivukovom i ekipama sličnim njegovoj izgubila Vučićevo poverenje? Tačnije, kako su u ovom državnom poslu pomešali prioritete
Od kriminala, preko telekomunikacija, pa do virusa korona, teorije zavere cvetaju u srpskom društvu
