Šanerske cene niže su od svetskog proseka za firmiranu garderobu, ali znatno više od onih na koje je naviknuta većina građana Srbije. Međusobna solidarnost trgovaca i njihovih mušterija je apsolutna. Mušterije teško odaju poslovne tajne koje su im "njihovi šaneri" poverili, a šaneri ni u šali ne žele da navedu poznata imena koja pazare kod njih
"Većina ljudi iz ondašnjeg rukovodstva smatrala je da ne bi trebalo ići u drugi krug jer je razlika u broju glasova bila toliko očita i praktično nenadoknadiva. Ta ubeđivanja nisu urodila plodom. U takvim situacijama procene ne zavise samo od nekog kolektivnog mišljenja nego, i pre svega, od samog kandidata u čijim rukama je odluka da li će se ići ili ne u drugi krug"
Činjenica da su se u BiH borili mudžahedini često je bila osnov za brojne spekulacije koje katkada nisu imale nikakvog utemeljenja. Jedna od njih – da je lično Osama bin Laden boravio u Bosni, pa čak i da ima bosansko državljanstvo, vjerovatno je potpuno netačna
Šta biva kad je Drveni Filozof sklon plemenitim metalima
Prema rečima branilaca, poslednji put kada je Simić bio kod Ristovića ovaj mu je rekao da uzme novac sa stola i otišao da natoči piće kako bi kamera Simića snimila kako novac uzima. Kako stvari trenutno stoje, čini se da će jedina olakšavajuća okolnost za Simića biti to što nije osuđivan
Pod korupcijom, danas, najčešće podrazumevamo nezakonito korišćenje društvenog položaja i moći radi sopstvene koristi. Generalno posmatrano, izvestan nivo korupcije neminovnost je u svakom društvu. Ona se ne može potpuno likvidirati, niti je moguće stvoriti sistem potpuno otporan na korupciju. Ali, moguće je suzbijati je i smanjivati njen nivo od visokog ka niskom. Ključna razlika između društva sa visokom i niskom korupcijom odnosi se na društvene prioritete. U društvima sa niskom korupcijom prioritet predstavlja stvaranje nove vrednosti, odnosno uvećanje blagostanja društva. U društvima sa visokom korupcijom, prioritet predstavlja preraspodela postojeće vrednosti, odnosno redistribucija blagostanja, a ne stvaranje nove vrednosti i uvećavanje društvenog blagostanja. Ovakva društva, ogrezla u korupciju, nemaju perspektivu
Kako "Vreme" nezvanično saznaje, direktor Savo Knežević koji je do prošle sedmice imao 1676, odnosno nekoliko procenata ukupnog broja akcija, naglo je uvećao svoj imetak i prema nezvaničnim podacima sada ima 49 odsto Dijamanta. "Ne mogu vam reći da li se radi o 49 odsto akcija, ali ta informacija koju imate, to je otprilike to", kaže načelnik zrenjaniskog SUP-a Dušan Zlokas
Kad bi neko pripretio da će me ubiti ako se ne okanim Koštunice, ja bih se smesta okanio (to bih učinio i kad mi niko ne bi pretio)
Kako su dvanaestoro penzionera zrenjaninskog Dijamanta i rodbina šestoro preminulih radnika ove uljare saznali 23. avgusta da već sedam godina u svojim rukama drže 62,4 odsto fabrike i šta je bilo posle
Dok se lideri DOS-a bave nerealnim ambicijama i sitnim podvalama, niko ne pita ko bi i kako to u policiji bolje uradio od Dušana Mihajlovića, niti je do sada ponudio boljeg kandidata, ali ni program, ideju ili projekt. Kao da im je svima Slobov MUP sasvim dobar, samo da ga se dočepaju
Da sam od Centroproma dobio pežo, ulenjio bih se i premija koju nudi policija otišla bi u ko zna čije ruke
Celo ovo zamešateljstvo oko pivatizacije "Dijamanta", koje je navodno režirao generalni direktor Savo Knežević, čije pozicije u Beogradu i Novom Sadu, opet navodno, postaju sve jače posle svake "površne posete" centrima vlasti, u suštini je izazvao "legalizam" niza državnih organa koji nikako da obaveste zrenjaninsku i srpsku javnost – o čemu se tu radi
Problem države Srbije i Jugoslavije nešto je drugo: sposobnost da se donose ispravne političke odluke. Kad je Napoleon jednom tako izgubio živce, pa dao oteti iz Engleske i streljati svog političkog protivnika vojvodu od Angijena, Žozef Fuše, njegov ministar policije, zavapio je: "Veličanstvo, to je gore od zločina! To je greška!"
Direktori su i krivi, i nisu, Jumko je trgovao sa ekstremistima, ali baš i nije, a vranjsko sudstvo je palo na ispitu, ili se proslavilo, zavisi od ugla gledanja. Policija radi svoj posao, ali nema koordinacije sa sudstvom u kome promene kasne desetak godina
Vrlo je osnovana pretpostavka da je Momir Gavrilović ubijen zbog iznošenja detalja o sprezi kriminalaca sa ljudima iz vlasti. Imao je saznanja iz dugogodišnjeg rada u Državnoj bezbednosti, kretao se u raznim krugovima, održavao dobre odnose sa kolegama iz Javne bezbednosti. Međutim, Gavrilović nije imao dokumentaciju o pomenutoj sprezi koju bi mogao predočiti savetnicima predsednika SR Jugoslavije, tvrde izvori "Vremena". Umesto nje, navode oni, na uvid im je dao pismeni plan o rekonstrukciji MUP-a
Slabije upućeni savremenik bi se zapanjio koliko današnji Srblji lako kombinuju ekstremno mitski i radikalno pragmatični tretman vremena
Načelnik Resora državne bezbednosti MUP Srbije Goran Petrović, saopštio je da nema podatke o kontaktu Momira Gavrilovića Gavre sa ljudima iz kabineta predsednika SRJ nekoliko sati pre ubistva
Goran Petrović, načelnik Državne bezbednosti MUP-a Srbije, primio je prošle nedelje novinare u hvale vrednoj nameri da svoju Službu otvori i približi javnosti. Akcija je u potpunosti uspela, a načelnik je pokazao smisao za dijalog i humor. Pokazao je i da ume da se spretno uklanja od nezgodnih pitanja. Novinari su pokazali da umeju da postavljaju nezgodna pitanja i da ih je teško impresionirati. Uspostavljena je linija dodira, prvi put posle mnogo godina
Priče o tome da je neko, negde, slupao nečija kola, vozio se nečijim avionom, štitio nečije interese, uzimao nečije pare ovde su uvek nailazile na plodno tle – u gladnoj zemlji lako je naći publiku željnu novih skandala i novih potvrda teze da su "svi oni isti"
Ma kakav bio konačan epilog "afere spot" koja se, igrom slučaja ili ne, poklopila sa okončanjem konkursa za važna urednička mesta u RTS-u, sve što se tim povodom događalo ovih dana pokazuje da se politika teško odriče uticaja na medije
Nakon malo više od pola godine izlaska iz izolacije, u Beogradu je u ponedeljak 23. jula 2001. prvi put organizovan antiglobalizacijski protest pred italijanskom ambasadom u Beogradu.
Da li je najavljena srpska žandarmerija samo način za nastavak trvenja između policije i vojske, praktično rešenje za oslobađanje od u međuvremenu ozloglašenih specijalnih jedinica ili tek nečije terminološko-pojmovno zamajavanje
"Čistota Otečestva"; "Vreme" br. 548
Moglo se to 5. oktobra desiti svakom ko se zatekao pred Skupštinom, RTS-om, na Trgu republike, Ibarskoj magistrali, autoputu Beograd – Niš... Ali, dogodilo se samo njima petorici: Ivanu Nikoliću, Bogdanu Jovanoviću, Drašku Mitroviću, Čedomiru Kaliniću, Dušanu Markoviću i Draganu Matoviću. Zbog zadobijenih prostrelnih rana, ova petorica muškaraca, od kojih najmlađi ima šesnaest a najstariji četrdeset tri godine, za samo pola sata doneti su u Urgentni centar. Kako se dogodilo da od 700.000 građana stradaju baš oni? O svom iskustvu govore Dragan Matović i Dušan Marković
