Slobodan Milošević pred sudom

Kraj mita

U nedelju 1. aprila oko 4.35 istražnom sudiji u Centralnom zatvoru u Bačvanskoj ulici u Beogradu predao se čovek koji je svojim odlukama, svojim postupcima i svojim mitom presudno uticao na tok tragičnih zbivanja u proteklih trinaest godina u Srbiji i na tlu bivše Jugoslavije. Poslednji čin te drame, dug 36 sati, obeležen je događajima u kojima je čak i senka smrti i nesreće, koja je harala centralnim Balkanom čitavu deceniju, bila zakucala i na vrata samog Slobodana Miloševića i njegove porodice dok se patologija jedne politike selila u sudske hronike

Izjava nedelje

„Srbin je mačak, više nego mačo.“

Verica Rakočević, modna kreatorka

Kosmajska priča: RTS u partizanima (1)

Dobri vojnik Vojka

Na samom početku bombardovanja RTS je oformio dve mobilne jedinice na Zlatiboru i Kosmaju, čija je funkcija trebalo da bude preuzimanje programskih aktivnosti u slučaju bombardovanja zgrade televizije. U najvećoj tajnosti novinari i tehničari RTS-a odvođeni su "u partizane", gde su svakodnevno izvršavali programske zadatke spremni da se uključe u svakom trenutku ukoliko je neophodno. Nikad se nisu uključili, a na ime nadnice za dvomesečni strah u kosmajskim šumama pojedinci su nagrađeni varijabilom od 300 dinara. "Vreme" će u tri nastavka ekskluzivno objaviti izvode iz rukopisa novinara RTS-a Vojke Pajkić, urednika kulture na Radiju 202, koja je boravila na Kosmaju u sastavu mobilne jedinice broj dva od 12. aprila do 22. maja 1999. godine. O kosmajskim noćima pod bombama koje su padale na manje od 150 metara od mesta gde su bili smešteni, lokatorima pronađenim u fioci, o redovnom izmeštanju mobilne ekipe, uzaludnosti celog projekta, novinarka Vojka Pajkić svedoči u feljtonu "Vremena". Imena aktera ove priče su promenjena, ali događaji su autentični. Redakcija nedeljnika "Vreme"

Zona sumraka

Danak u krvi

Nadao sam se da za Koštuničine vladavine nijedan Srbin neće dospeti u Hag, avaj, sudbina je drugo htela

Slovenački skandal

Nestanak svedoka

Bivšeg Komandanta elitne vojne jedinice Ladislava Trohu su neki smatrali klovnom, drugi poštenjakom, hrabrim i principijelnim čovekom. Široj javnosti postao je poznat kada je 1. jula 1998. godine, naočigled zbunjenih prolaznika, ispred slovenačkog parlamenta u punoj uniformi salutirao slovenačkoj zastavi

KNJIGE

Džiberi na posmatranju

Ivana Kronja: Smrtonosni sjaj: masovna psihologija i estetika turbo-folka; Tehnokratia, Beograd 2001

Pitanje odgovornosti pisca

Građanin pisac

Policija

„Štimo i služimo…“

Nezavisni sindikat policije konačno je registrovan – deset godina po osnivanju. Početak stvarnog sindikalnog organizovanja policajaca koincidirao je sa početkom drame preporoda naše policije, drame svakako veće od one iz 1966. i Brionskog plenuma

Ekonomske (ne)jednačine

Umereni reformizam

Sve je nekako krenulo pravcem suprotnim od tranzicije. Moda moralnog propitivanja Zapada koja se raširila među srpskim intelektualcima verovatno će završiti kao antikapitalistička histerija

Reforme i ujdurme

Krik iz crne rupe

DOS-u, koji ima mandat da brzo sprovede jednu neoliberalnu reformu ili svi propadamo, preti socijalno nezadovoljstvo, ali više od toga zapadanje u konfuziju, gubitak liste prioriteta. Paketi reformskih zakona se najavljuju, i kažu da su brzo spakovani, međutim u javnosti kola jedan vic koji slika DOS kao grupaciju neodlučnu i neefikasnu. Neka gospođa posle četvrtog braka tvrdi da je nevina, objašnjenje za prva dva muža je lascivno. Treći muž je bio socijalista, oni samo obećavaju... A četvrti? E, on je "dosovac", on se samo čudi šta su ovi pre njega radili... Deset pokušaja reformi u poslednjih četrdeset godina (1963, 1965, 1974, 1989, 1995. itd.) tako je do sada napuštano, najavi se reforma, pa se otvori dvadeset bočnih pitanja, ideoloških, demagoških, doktrinarnih, skandaloznih, kontroverznih, apatičnih, eliptičnih i onda se u proizvedenoj konfuziji sve preseče jednim bogatim "lovom na veštice".

Na licu mesta: Makedonija posle rata za Tetovo

Gajre i gajle

Ožiljak koji je ostao posle žestokog pucanja po Makedoniji jeste ružan, ali nije mali i nikako ne može biti brzo zaboravljen. Makedonska zastava zaista se vije iznad Tetova na tvrđavi Kale. Za mnoge to još nije sasvim pouzdan dokaz da je priča sa terorizmom u Makedoniji završena

Širom zatvorenih očiju