Često možemo čuti kako ljudi govore da su ovde veliki novac pošteno zaradili samo naši vrhunski sportisti, a da su svi ostali iskoristili tranziciju da bi se obogatili. Nećemo generalizovati stvari, to svakako nije istina u potpunosti, ali najlakše je sumnjičiti bogate ljude za sve neuspehe. Zar nisu na taj način neki političari došli na vlast u Srbiji? A što se sportista tiče, oni zaista jesu sve zaradili samo svojim trudom i radom
Tačno je da predstavnici ultradesničarskih partija koriste svaku priliku da posete Moskvu i slikaju se sa nekim od tamošnjih funkcionera, ali je činjenica da su ti kontakti na prilično niskom nivou. Stiče se utisak da bi oni u Rusiju zapucali i da ih pozove predsednik kućnog saveta nekog većeg solitera, samo da bi to medijski obznanili, odnosno da bi prezentovali svoju bliskost sa “velikim bratom”. Reklo bi se da je trenutno ovim strankama Rusija potrebnija nego one njoj
“Ono što se naziva intelektualnom elitom verovatno je najpropaliji deo društva. Oni nisu u nuždi da se prodaju, oni se prodaju iz obesti da bi živeli udobnije nego do sada, jer potrebe su narasle. To je tragično i zato više optužujem njih nego običnog čoveka koji radi od jutra do mraka, pa ga stave u autobus sa sendvičem da ide negde da aplaudira”
Na samom početku, serija je imala ozbiljan problem moralne relativizacije. Obraća se mladim ljudima, njihovim jezikom, muzikom i estetikom, sa porukom da je važno preživeti i maznuti kintu. Promoviše se ozbiljna prevara o poštenom mafijašu, koji se trudi da preživi ratujući sa još gorim od sebe
Gde god iz pukog straha pred tribunalom vaspitno-pokroviteljske cenzure udovoljiš jednoj osetljivosti, izrašće deset novih o kojima još ništa ne slutiš. Zapravo, ni one same još ne znaju ništa o sebi, sve dok ih nešto ne prizove iz ništavila
“Koncept zajedničkog rada možemo pratiti kroz čitav dvadeseti vek, to je kreativnost koju podstiče zajedništvo, mislim da to nije neuobičajeno i da su pomaci, kad je reč o umetnosti, nastajali zbog relacija koje nisu bile uobičajene, bez obzira na kontekst. Verujem da se ne mogu stvarati vredna umetnička dela a da ne ispitujemo kako živimo, da ne praktikujemo različite odnose koji ne prate ono što su ustanovljene norme, kroz koje moramo svi da se snalazimo”
“I sada, kad otputujem u Tunis, Indiju ili Meksiko i kad kažem Jugoslavija – ljudi reaguju. Onda kažeš sebi, pa dobro, ako i 30 godina kasnije ima moć da otvori neka vrata, onda bi sigurno imalo smisla da se zamislimo nad tim šta su ti tragovi. Šta je tu posađeno što, u stvari, i dalje niče”
Preminuo je Mirko Miloradović, pisac, dramaturg, pozorišni kritičar, kulturni delatnik, direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, direktor Izdavačkog preduzeća Prosveta, ministar bez portfelja u vladi Srbije zadužen za kulturu u vreme Jugoslavije. Naslov njegovog romana „Šou biznis i njegove žrtve“ postao je narodna izreka
Iznošenjem neistina, stoji u tužbi gradonačelnika Beograda, prouzrokovana mu je „neizmerna nematerijalna šteta“, tj. pretrpeo je „duševni bol“ zbog „povrede časti, ugleda i ljudskog dostojanstva“ čime su dovedene u pitanje njegove (Šapićeve) „ukupne moralne vrednosti koje uživa u određenoj društvenoj sredini“
Vlada Francuske procenila je da je u jučerašnjim protestima protiv reforme penzionog sistema širom zemlje učestvovalo oko 740.000 ljudi, dok sindikat CGT tvrdi da je na ulice izašlo više od dva miliona ljudi
Prethodnih nekoliko dana u Srbiji su zabeležena dva napada pasa. Ministarstvo poljoprivrede, koje je nadležno za zakone ove oblasni, ni posle dva meseca nije reagovalo na inicijativu „Vladanov zakon“
Uverljiva poput vegetarijanca na festivalu čvaraka i slanine, Ana Brnabić je na konferenciji za medije posvećenoj pozorištu za decu "Boško Buha" delovala kao osoba koja ličnu nesigurnost i tremu leči odlaskom na audiciju za stand up komičarku. Ipak, nije bez razloga istrčala na teren
Na današnji dan pre 24 godine NATO je počeo da bombarduje Srbiju i Crnu Goru. Potmule eksplozije, štektanje protivvazdušne odbrane, siktanje krstarećih raketa, zavijanje sirena za uzbunu, vanredno stanje, kolaterlna šteta, civilne žrtve, gušenje medija, Kumanovski poraz, povlačenje vojske i policije sa Kosova urezali su se duboko u srpsko kolektivno pamćenje i dan danas izazivaju kod mnogih građana antizapadna osećanja. Objavljujemo šta je ekipa izveštača „Vremena“ zabeležila prvih dana bombardovanja u vanrednom izdanju 27. marta 1999.
Boris Grojs: Komunistički postskriptum s nemačkog preveo Dragan Prole Akademska knjiga, Novi Sad, 2023.
Predstavnici opozicije imali su nedavno sastanke sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom u kontekstu ohridskog verbalnog sporazuma. Kakva je komunikacija dela proevropske opozicije sa predstavnicima Zapada? Šta im Zapad poručuje? I koliko je svestan problema koje imaju Vučićevi protivnici? Koliko su njihovi predstavnici zaduženi za Balkan kompetentni? S obzirom na prirodu tih komunikacija, koja podrazumeva i poverljivost, imena naših sagovornika nećemo otkrivati, ali ističemo da smo razgovarali sa bezmalo svim relevantnim opozicionim partijama sa građanskog spektra
“Moramo prvo da rehabilitujemo politiku da bi institucionalni narativ odozgo prestao biti do te mere dominantan. Upravo sam zato uvek prizivao ulogu organizovane religije u pomenutim procesima, jer je ona jedina na ovim prostorima dovoljno snažna i dovoljno autonomna da može parirati državi. Ako religijske zajednice, kao organizovane institucije, ne smognu snage da pruže podršku autentičnim pamćenjima odozgo, da priznaju tuđoj žrtvi da jeste žrtva i priznaju njenu patnju, teško će se stvari značajnije promeniti”
Samo jedna četvrtina svih sigurnih kuća u Srbiji odgovara propisanom minimumu kvaliteta i standarda koji se zahteva. Broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u Srbiji manji je za 74 odsto od propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije
Aleksandar Vučić je iz Ohrida morao da se vrati sa nekakvom pobedom iako je u realnosti nema. Zato govori šta je odbio i prećutkuje da je ono na šta je pristao pravosnažno i bez njegovog potpisa. Inače, javnost je Vučićev potpis do sada viđala samo na pismima penzionerima i na nekim zaključcima Vlade Srbije u vreme dok je bio njen predsednik od 2014. do 2017.
Rezultati prvog kruga suočavaju Đukanovića sa za njega dramatičnom činjenicom – da se trend pada poverenja u Demokratsku partiju socijalista nastavlja, ali i da je njegova popularnost manja od one koju uživa stranka na čijem je čelu. Uspeh Jakova Milatovića i nastavak rasta popularnosti Pokreta Evropa sad ne može da se tumači samo onim što analitičari nazivaju “strateško prelivanje glasova”
Svako ima količinu laži koju je u stanju da proguta, pa i poslušno izgovori, zarad vlastitog probitka ili pukog opstanka. Kod Dubravke Ugrešić, očigledno, tolerancija na laž bila je veoma niska. I zato joj je Laž odgovorila svakom merom odmazde koja joj je bila dostupna
„Vreme“ je svoju prvu iz nove serije javnih debata o stanju demokratije u Srbiji organizovalo u Vranju koje je postalo grad kriminala i straha, u kome se Dejan Nikolić Kantar namerio da uzme prostorije OK radija. Osim kolega, na tribinu je došao samo jedan obični građanin. Ostali nisu smeli
Kako je jedna tužiteljka dobro radila svoj posao, pokušala da donese pravdu za žrtve rodno zasnovanog nasilja, pa - nije reizabrana
Jedan deo profesora i saradnika na FPN izrazio je solidarnost sa targetiranim kolegama koje su označene kao teroristi samo zato što su radili svoj akademski posao u saradnji sa profesorima Prištinskog univerziteta. Oni zahtevaju da MUP ovaj slučaj rasvetli do kraja i da se zaustavi praksa nekažnjivosti organizacija čije akcije mogu da imaju nesagledive posledice
Zaista, malo je šta strašnije od tišine i ćutnje na nedela svojih, odnosno svoje zajednice. Ali problem je što svi oni koji to izgovaraju najpre misle na ove druge. Odsustvo pogleda u sebe i svoje postupke izostaje, osude svoje zajednice takođe. Jednako kao kada se kritikuje instrumentalizacija religije u političke svrhe – ali samo kada to radi onaj drugi
Osnovano se sumnja da su muškarci ubili više žena nego što pokazuju podaci organizacija za prava žena: ne zna se koliko ih premine kasnije od posledica povreda, niti koliko njih počine suicid jer ne znaju kako drugačije da pobegnu od nasilnika
Centar Beograda krase obeležja Crvenih beretki i njihovog komandanta Milorada Ulemeka Legije. Danas, kada se navršila dvadeseta godišnjica od mučkog ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića, Beograd i Srbija su preplavljeni simbolima njegovih ubica i sličnim obeležjima, dijametralno suprotnim od svih onih vrednosti za koje se Đinđić borio i za koje je naposletku i život izgubio
