Lisica i ždral
Završno poglavlje
Razdelismo medijski prostor kao sinovi lajtnanta Šmita u Zlatnom teletu kad su na konvenciji razdelili sovjetske republike i gubernije, gde će ko da vara lokalne aparatčike
Nuspojave
Ruke iznad grada
Kako je mladić "poklonio" devojci spomenik kojeg kao da su se svi odrekli, jer su u međuvremenu zaboravili šta on zapravo znači
Privatizacija Beogradskog sajma
Nepristojno, uvredljivo,društveno i državno
Kada se raspisuju tenderi optimizam pršti… Posle euforije, kada se očekivanja ne ostvare, krene ljutnja, depresija ili kuknjava kako u stvari ništa nemamo pa nije ni čudo da prolazimo kako prolazimo. Ni najavljena privatizacija Beogradskog sajma do sada nije bila izuzetak
Haški sud
Vaspitavanje razmaženog vojvode
Šest godina posle Šešeljeve predaje Hagu i dve godine posle početka suđenja, izvesno je jedino da ničeg izvesnog nema. Presuda za nepoštovanje suda samo je epizoda koja ništa ne menja na stvari. Baš kao i februarski prekid suđenja, ona bi mogla da pomogne Tužilaštvu da se koliko-toliko sabere, ali i da doprinese Šešeljevoj samouverenosti koje ni do sada nije manjkalo
Bog i njegova ekipa
"Podsetnik za ispovest"; VREME 967
Doping
Sportski lopovi i žandari
Otkad je sporta ima i dopinga, a zvanična borba protiv najvećeg zla počela je 1928. kada je Atletska federacija, prva u svetu, uvela doping kontrolu i otad traje trka u kojoj ceh, kao i u svakoj nedozvoljenoj radnji, plaćaju samo oni koji su uhvaćeni
Gibraltar
Cirkus oko majmunske stene
Kavkaz – Sfera ruskih interesa
Svako gleda svoja posla
Americi je Rusija kao saveznik potrebna i za sprečavanje razvijanja atomskog programa u Iranu, i za smirivanje situacije u Pakistanu i Avganistanu, i za stabilizaciju na Bliskom istoku. Takođe, SAD i Rusija poseduju zajedno 95 odsto atomskog arsenala, te i redukovanje količine nuklearnog oružja, što je pri vrhu liste prioriteta administracije Baraka Obame, zavisi od saradnje sa Rusijom. S tim je vezano i sprečavanje nastanka neke nove nuklearne sile, kao i smanjivanje mogućnosti nekog terorističkog nuklearnog napada. Sve su ovo i suviše krupne teme da bi Amerika Rusiji osporavala primat na njenom domaćem terenu, na Kavkazu
Lešek Kolakovski (1927–2009)
Dosledna nedoslednost– najveća fantazija XX veka
Ono što važi za vojnika u bilo kom ratu protiv civila, važi i za komuniste koji u ime ideje boljeg sveta čine zločine i druge prestupe. Takvi komunisti mogu, bio je uveren Kolakovski, održavati vlast, ali ne mogu izgrađivati (a posebno ne i izgraditi) bilo kakav komunizam. Na kraju se pokazalo da je on ipak bio u krivu
Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina (4)
Odgovori čitalaca »Vremena«
Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Završavamo seriju delovima odgovora Slobodana Milića, Saše Mitrovića i Vladimira Oke. Redakcija "Vremena" će nastojati da ohrabri čitaoce da i o drugim temama iznesu svoja gledišta. (Priredio: M. M.)
Pad Radovana Karadžića – Godinu dana posle
Nekoliko misterija, jedno obećanje i gole činjenice
Iako je od hapšenja Radovana Karadžića prošlo već godinu dana, i u Hagu i na domaćem terenu najmanje se priča o onome za šta je on zapravo optužen. Zahvaljujući silnim misterijama i političkim igrama, nikako da na dnevni red dođu genocid, istrebljenje, progoni, sarajevske ruševine i bosanska groblja
Dragoljub Draža Mihailović
Draženje Srbije
Kada od nečije smrti prođu 63 godine, teško je naći razlog da se ta godišnjica obeleži na neki poseban način, ma kako smrt bila misteriozna, značajna i tragična. Ipak, 63. godišnjica streljanja generala Dragoljuba Draže Mihailovića ostaće upamćena po dve stvari: po tome što je na parastosu na Ravnoj gori bilo jedva pedesetak ljudi i što je venac na spomenik Draži Mihailoviću položila delegacija Bezbednosno-informativne agencije
Navigator
Ko nam lomi knjige
Bosna i Hercegovina
Crna rupa belog šengena
Slavni u akciji
Zvezde, sponzori i male države
Humanitarni aktivizam postao je opšte mesto svetskog džet-seta. U albumima bogatih i slavnih neizbežne su fotografije s izgladnelom decom, obolelima od side, izbeglicama, zlostavljanim ženama, a svako ko je poznat ili to želi da postane, obavezno mora i da se zalaže za rešavanje ovog ili onog problema. Pitanje je, međutim, šta je to što bogate i slavne inspiriše da budu aktivni, kao i da li taj njihov aktivizam ima ikakve efekte
Srpsko-hrvatski odnosi
Dekosovizacija i depiranizacija
Po hiljaditi put u proteklih desetak godina, od odlaska Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, mora se konstatovati da se Hrvatska i Srbija ponašaju kao da su ostrva daleko jedno od drugog i da su dobri pomaci u međusobnim odnosima uglavnom zabeleženi kao ekscesi
Majorka
Lov na dače bankrotera
Afera Indeks
Pravo i pravda na fakultetski način
Uoči sednice Saveta fakulteta na kojoj je Predrag Stojanović, optužen u aferi Indeks, izabran za vršioca dužnosti dekana, ostavku na članstvo u ovom telu podneo je profesor Zoran Ponjavić, inače prorektor za nastavu Univerziteta u Kragujevcu. Nakon njega, ostavku na mesto predsednika i člana Saveta Pravnog fakulteta podnela je profesorka Snežana Soković, a profesor Branislav Simonović na sve funkcije na fakultetu, osim predavačke. Tako je, formalno gledano, Stojanović izabran za dekana bez ijednog glasa protiv, a profesori koji su umešani u aferu Indeks nesmetano su preuzeli Pravni u Kragujevcu
Novogovor
Potemkinovske magle
Nuspojave
Dobar policajac, loš policajac
Izvor glavnine ovdašnjeg antiamerikanizma je u nekoj vrsti frustracije zarad neispunjene želje za identifikacijom
Kultura sećanja – Nemačka i nacistička prošlost (2)
Intervju – Folkhard Knige, direktor memorijalnog centra
Buhenvald i Mitelbau-Dora
Na mestu zločina
Nacionalsocijalizam nije bio samo običan karambol u nemačkoj istoriji. Njegovi politički i kulturni koreni sežu mnogo dublje od 1933. godine
40 godina misije Apolo 11
Mali veliki korak u Mesečevoj prašini
"Reklo bi se da mi nikad do kraja nismo razumeli značaj te letnje noći iz 1969. godine. Televizija nam je pokazala šta se na Mesecu dešavalo, ali veličinu toga morao je svako da oseti sam za sebe. Astronauti su to nerazumevanje osećali, ali većina njih nije bila u stanju da sopstveno iskustvo pretoči u priču sa poukom. Njihove reči teško su uspevale da preskoče jaz između visoke tehnologije i svakodnevnog života. Značaj Apola, naše prve posete jednom drugom svetu, ostao je, kao i sam Mesec – izvan našeg dodira"
Polemika – "Novinari svedoci i novinari saradnici",
Vojin Dimitrijević, "Vreme" br. 966 od 9. jula 2009
Sudovi političke volje
Dimitrijević pita i zašto se "gradim nevešta" govoreći o "autoru" tog članka, umesto o "autorima", kao što on čini. Veli da i ja, kao i on, i mnogi drugi, "osnovano sumnjamo" da je ovaj prilog imao više od jednog pisce i inspiratora
Životni put Milene Pavlović Barili
Poezija Mileninih boja
Prošlo je sto godina od rođenja Milene Pavlović Barili. Retrospektivna izložba njenog stvaralaštva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, najavljena za 17. jul, prva je manifestacija iz programa obeležavanja njenog jubileja koji je najavilo Ministarstvo kulture Srbije
Portret savremenika – Slavica Đukić-Dejanović,
predsednica Skupštine Srbije
Lekar bez granica
"U poslaničkim klupama sede mentalno zdrave osobe koje nemaju psihozu"
Iz ličnog ugla
Pogubna kultura zaborava
"Bilo bi previše nejasnoća kada istina ne bi imala vidljivih oznaka", rekao je francuski filozof Paskal (1623–1662). I posle četiri veka ova misao nas kristalno jasno podseća da se istina ne da sakriti, uvek ostavlja trag i pre ili kasnije savremenici ili potomci otkriće je, sagledati, i po njoj suditi o našim delima i nama samima