Virtualni zec
"Trideset"; VREME 1084
Turska i Evropska unija
Nadobudni kandidat
Većina u Evropskoj uniji ni posle šest godina pregovora neće ni da čuje za ulazak Turske. Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napredovanju pristupnih procesa govori o zastoju. Turska je dopingovana svojim privrednim rastom i ulogom vodeće snage "arapskog proleća", koju je sama sebi pripisala. Ipak, ambicije Ankare koče pitanje Kipra i unutrašnji problemi
Dvostruki veto u Savetu bezbednosti
Zašto kažeš Sirija, a misliš na Libiju
Mada se u SB diskutovalo o Siriji, svima je bilo jasno da iznad svega što se govori lebdi senka Libije. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je, pravdajući upotrebu veta, rekao da su autori teksta rezolucije odbili da uvrste ruski predlog odredbe o zabrani strane vojne intervencije u Siriji, i da bi predložena rezolucija otvorila put vojnoj akciji. "To znači samo jedno, da naši partneri u SB UN ne isključuju ponavljanje libijskog scenarija", rekao je Medvedev. Veto protiv novih sankcija Siriji uložila je i Kina
Egipat – Obračun sa Koptima
Druga strana egipatske revolucije
Dok su mirno protestovali u Kairu, hrišćanske Kopte napali su radikalni islamisti. Umešala se vojska koja je bornim kolima gazila i pucala bojevom municijom na hrišćanske demonstrante. Državna televizija javila je da Kopti ubijaju egipatske vojnike. Poginulo je 25 ljudi, među kojima tri vojnika, povređeno je oko tri stotine. Hiljade ljudi prisustvovalo je sahrani ubijenih Kopta u Kairu i protestovalo protiv vojnog režima
Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora, Banca Intesa
Izazovi pred nama zahtevaju promišljenost
Iako su bankarski sektor i celokupna srpska ekonomija uspeli da izbegnu najizazovnije efekte svetske ekonomske krize, Srbija i dalje mora da ulaže znatne napore kako bi izbegla uticaj tekuće dužničke krize
Rizik i procene
"Kako su nasilnici postali politički faktor"; VREME 1082
Nuspojave
Jetrve i principi
Mislio sam da smo se razišli oko važnih načelnih stvari, a sada ispada da treba da budemo jezičave jetrve koje se šajdare preko seoske tarabe
Navigator
Život od interneta
Društveno odgovorno poslovanje – Delta Holding
Želimo da damo primer
"U Srbiji još ne postoji oslobađanje od poreza po osnovu humanitarnih davanja. Svi se nadamo da će zakonska regulativa evoluirati u pravcu rešenja koja postoje u zapadnoj Evropi, jer će se time dati snažan stimulans kompanijama da se ozbiljnije posvete"
Nuspojave
Izjasni se, druže!
Kako je moralna panika iskorišćena kao jedan osobito bizaran oblik identitetske politike
Intervju – Mira Banjac, glumica
Život s hiljadu boja, hiljadu poniranja
"Kad ne radim nedelju dana, ja se već ne osećam dobro. I znam da će tako biti do mog poslednjeg dana – dok sam živa radiću, kad prestanem da radim, više me neće biti"
R.E.M. (1980–2011) – Mirna dezintegracija
Kraj sveta kakav su znali
Posle trideset i jedne godine postojanja, 21. septembra 2011. članovi grupe R.E.M. objavili su da se razilaze i da bend više ne postoji. Posle petnaest albuma, završila se era R.E.M.-a. Ostali su pesme i sećanja
Politička pozadina zabrane Parade ponosa
Ko je ispao peder
Izuzimanje LGBT populacije kao devijantne, antinacionalne i protivprirodne iz čuvenih tradicionalnih vrednosti predstavlja čistu dehumanizaciju; nekažnjena hajka na ovu nezaštićenu i prokaženu manjinu ima opojnu privlačnost pogroma; pritisak na društvo da prihvati zastrašivanje i nasilje kao način političkog delovanja nije ništa drugo do ideološka platforma za permanentni teror protiv svega i svakog drugačijeg i različitog
Nuspojave
Dobri otac Adam
Sve je nametljivija analogija s turobnim tridesetim godinama: levica poletno delegitimizuje demokratski poredak, ali desnica iz toga politički profitira
Ispravka – Izlazak na mrežu
"Izlazak na mrežu"; VREME 1081
Rokada u Kremlju
Povratak u budućnost
Premijer Vladimir Putin biće predsednik, a predsednik Dmitrij Medvedev premijer, odlučeno je prošle subote na partijskom kongresu Jedinstvene Rusije. Ishod parlamentarnih izbora 4. decembra i predsedničkih marta sledeće godine niko ni ne dovodi u pitanje. Dok borci za demokratiju i zapadni mediji kritikuju primopredaju državne vlasti pri partijskom vrhu i autokratsku rusku vlast, zapadne vlade prećutno, a predstavnici privrede otvoreno izražavaju olakšanje zbog "kontinuiteta političke stabilnosti"
Zoom
Borko Stefanović u novoj epizodi „Nemoguće misije“ – Borio se borio i u keks pretvorio, a može da bude i ambasador na Maldivima
Insajderski uvid u planove izbornih štabova i ideje direktora kreativnih kampanja pokazuje da Kosovo, kao temu, svi izbegavaju, osim u onom segmentu narikačkog sentimenta i kao polugu da dokažu nesposobnost ovih što su sada na vlasti
Rasprava o »Bafetovom zakonu«
Oporezivanje milionera
Kada je Voren Bafet, težak 50 milijardi dolara, napisao da plaća procentualno manji porez od svoje sekretarice, to je inspirisalo američkog predsednika Baraka Obamu da predloži zakon o većem oporezivanju najbogatijih. Ideju podržava dve trećine američkih birača, pa i Bil Gejts, i francuski i nemački biznismeni, ali ona ima i žestoke protivnike: mnoge milijardere, a i "reganovce" i "fridmanovce", koji su bili i za "zatvaranje javnih parkova", a sada se protive takozvanom Bafetovom zakonu
In Memoriam – Vasilija Radojčić (1936–2011)
Glas čist kao suza
Svi volimo one koji žive to što pevaju – Toma, Bili Holidej – ali su nam potrebni i oni koji stoje kod zavese na pozornici i kao vanjski, svevideći narator umesto autorefleksije daju čitavu sliku, odnosno što više moguće od nje. Pogotovo kad je reč o svetu koji smo znali samo kao daleki eho. Vasilija Radojčić je bila takva pevačica
Posle usvajanja srpskog zakona o restituciji
Problem sa Mađarima
Vraćanje oduzete imovine je u Skupštini Srbije otvorilo problem domaćih "saradnika okupatora", jer to pitanje nije razrešeno zakonom o rehabilitaciji, koji je povučen sa dnevnog reda. Poslanici SDP-a, LSV-a, SDP-a i SPS-a ne prihvataju "izjednačavanje" okupatora i žrtava, a protive se i "kolektivnoj amnestiji" pripadnika okupatorskih snaga, ali i pripadnika kvislinških snaga Nedića i Ljotića. Zbog toga je Vlada povukla spomenuti amandman, pa su iz restitucije izbačeni ne samo strani već i domaći državljani koji su služili u okupacionim snagama
Portret savremenika – Snežana Malović, ministarka pravde
Moćna, mlada i kriva za sve
Bilo bi šteta da se neko ko je ipak imao hrabrosti da se upusti u razmontiravanje okoštalog lošeg sistema sudstva i tužilaštva (u svakom smislu) okrivi kao jedini odgovorni. Za sve greške, ne male, osim Snežane Malović, aktuelne ministarke pravde, odgovornost snose mnogi: skupštinska većina, nasleđeni mentalitet političkog uticaja, oportunitet onih koji su se sakrili iza nje mlade i krhke u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva i drugde u društvu
Nobelovac Robert Mandel – Evro neće propasti, a Grčka – možda
Evropski socijalni model je završen
Šta treba Srbija da uradi? Treba da dobro sluša pouke iz krize evrozone. Evropski socijalni model se završio. Ogromna potrošnja države i transferi prosto više ne funkcionišu. Zemlje Evrope koje su u evrozoni do sedamdesetih godina prošlog veka trošile su na socijalno blagostanje nekih 25 do 30 odsto BDP-a, ali 25 godina kasnije to je poraslo na 50 procenata BDP-a
Intervju – Isidora Žebeljan, kompozitorka
Ukus muzike
"Ne mislim da je dobra ideja predstavljati Srbiju našim folklorom ili popularnom muzikom koja je u sebe inkorporirala folklor zato što su ta dela u domenu turističkih atrakcija – kao kad Holanđani nude svoje klompe, lale ili marihuanu"
Srbi u Libiji
Taoci građanskog rata
Rat u Libiji zatekao je priličan broj naših građana. Većina se početkom rata evakuisala, ali neki su ostali u Tripoliju i mestima zapadno od glavnog grada, gde mesecima nije bilo sukoba, nadajući se da će se sve nekako završiti, razmišljajući o nepodignutim platama i deci kod kuće koju treba školovati. Neki od njih su u Libiji godinama, i jednostavno nisu hteli da napuste bolnice u trenucima kada su tamo bili najpotrebniji. Bilo je onih koji se nisu na vreme evakuisali, a kasnije se nisu usudili da krenu prema Tripoliju jer su putevi bili nesigurni
Dokumenti i tumačenja (3)
Milošević u očima Amerike
Upadljivo je da američki ambasador u Holandiji Kliford Sobel priželjkivanje brzog okončanja procesa, kojim više neće upravljati optuženi, ne pretpostavlja potrebi da suđenje zadrži legitimnost. Ambasadi je više nego Džefriju Najsu stalo da proces u očima javnosti ne izgubi na pravičnosti. Postoji stvarna, a ne fingirana američka briga za percepciju suđenja. I Sobel bi, doduše, voleo da se stvar brzo privede kraju, ali ne po cenu gubitka legitimiteta Haškog tribunala: zato su njegove depeše u znaku brige da će se proces haotično "raspasti", da prave odbrane neće biti i da će se to videti kao iz aviona