Knjige – Geopolitika emocija
Samopouzdanjem protiv istorijske beznačajnosti
Emocije, poput holesterola, mogu biti i dobre i loše, kaže Dominik Mojsi, autor knjige Geopolitika emocija u kojoj tvrdi da savremenim svetom vladaju tri osnovne emocije: strah, nada i poniženje. One su u geopolitičkom smislu važnije od gneva, očaja, mržnje, ozlojeđenosti, besa, ljubavi, časti te solidarnosti jer su usko povezane s pojmom poverenja, a poverenje predstavlja odlučujući faktor u načinu na koji nacije i narodi odgovaraju na izazove s kojima su suočeni, kao i kako se odnose jedni prema drugima
Kultura sećanja
Drugi svetski rat i mir Mirka Tepavca
"Kad čovek čudom ostane živ, nekada zažali što nije na vreme umro. A tada nisam – kao deset godina ranije pred neprijateljskim islednicima – mogao da kažem: ‘Neću da odgovaram na vaša pitanja’, jer preda mnom ovog puta nisu bili moji krvnici, nego moji ratni drugovi"
TV manijak
Smokvin list i Banana
Svi znamo da Premijer nije pocrveneo zbog mufa i mačkice, nego zbog Banane. Istrage oko Azotare, Galenike i Šarićevih doušnika i saradnika ozbiljno su se primakle Dačiću, pa je zato "Nemoguća misija" dobila zadatak da ga na svoj način ismeje i diskredituje
Politička sudbina Ivice Dačića
Ostavka koju treba odraditi
Teško je i zamisliti nepovoljniju situaciju za jednog političara od one u kojoj se našao srpski premijer. Ivica Dačić više nema saveznike ni u zemlji ni u inostranstvu, javno je kompromitovan sumnjičenjem za vezu sa narko-klanom Darka Šarića, pod pretnjom je mogućeg spektakularnog sudskog procesa i potpuno zavisi od milosti jakog koalicionog partnera. Međutim, postoji čitav niz razloga zašto je, bar za sada, njegova vlada opstala
Lažiranje prošlosti
"Kako razvodniti pravdu"; VREME 1151
Pravosudni skandali
Smene, pretnje i apsurdi
Nata Mesarović i njena porodica su danas u Srbiji žrtve, Snežana Malović poziva na pravdu i proziva naprednjaka Vladimira Cvijana za pokušaj uticaja na pravosuđe u sudskom postupku u kojem je bio advokat, Cvijan preti naokolo dok se ne doseti da kaže da "ni danas, ni ubuduće" neće odgovarati na optužbe, ne objašnjavajući vlastite ne tako davne afere
Kultura sećanja – 70 godina Staljingradske bitke
Dve stotine dana razaranja i smrti
Pokoljenja delu sude, ali da li pamte po kojoj je ceni plaćena pobeda nad fašizmom? Staljingradska bitka vođena od 23. jula 1942. do 2. februara 1943. na površini od 100.000 kvadratnih kilometara odnela je živote milion vojnika i verovatno još toliko civila. U njoj je učestvovalo više od dva miliona ljudi sa 20.000 topova i minobacača, oko 2000 tenkova i oko 2000 aviona
Zoom
Dačić, Vučić, Dinkić – Troskok s motkom
Samo je pitanje dana kada će naoko idilični politički odnosi biti narušeni i kada će iza paravana saglasja nahrupiti ogoljen partijski interes. U danima koji slede sve više će probijati izborno pozicioniranje glavnih aktera, a posebno tri stranke koje su kostur ove vlade
Reagovanje – »O novcima i novinarima«; VREME 1151 (1)
O novinarstvu i ratnoj propagandi
Burkina Faso
Patnja i smeh
Dok u susednom Maliju besni rat, u Burkini Faso neopisiva beda i dalje je najveći neprijatelj "ponosnih ljudi". Zemlja hipnotiše svojom muzikom, čudnom tolerancijom, smislom za humor, arhitekturom i starim običajima. I muslimani i hrišćani imaju fetiše ispred kuće i veruju da su duhovi predaka moćniji čak i od Svevišnjeg, i jedni i drugi imaju više žena, mada muslimani, na veliko zadovoljstvo svojih supruga, obično piju mnogo manje. Ovo je priča o tronedeljnom putovanju kroz zemlju u kojoj jedan dolar dnevno znači opstanak
Ivo Andrić
Njegoš kao tragični junak kosovske misli
Ove godine navršava se dvesta godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša, jednog od ključnih protagonista srpske i južnoslovenske kulture. Povodom ovog jubileja "Vreme" će tokom godine objaviti seriju starih i novih tekstova koji se bave Njegošem i njegovim delom. U ovom broju donosimo esej Ive Andrića iz 1935. godine
Knjige – Millenium, Stieg i ja
Uloga ogrlica u svetskoj revoluciji
Knjiga sećanja udovice autora "Milenijum trilogije" dragoceno je svedočanstvo ne samo o jednom čoveku, nego i o duhu vremena
Intervju – Biljana Đurđević, slikarka
Memento vivere
"Prošle godine je jedan likovni kritičar ‘Njujork tajmsa’ radove savremene umetnosti o kojima je pisao izjednačio sa carevim novim odelom. Bio je to prvi put da sam pročitala da je neko ustao i rekao: da li smo mi slepi? Estetika u umetnosti, veština, izvršenje, postalo je nebitno, a veština koja je proizvod nečijeg talenta i rada postala je irelevantna. Bitno je postalo samo da imaš ideju koja može da se emituje brzo, na prvu loptu. Brzo, pa da idemo dalje. Pepeo je taj od koga se danas sve pravi, zato se lako raspršuje, zato sve što se napravi sutradan se zaboravi. Zato što nije ni bilo bitno da ga se sećam. A kad to postane nebitno, onda je umetnost izgubila svoje značenje. Svako bira svoj put, ja sam odabrala liniju otpora. Ja kontriram vremenu. Ono kako hoće, ja idem svojim tempom"
TV manijak
Cena mira
Nevidljiva tela
"Šta govori gromoglasna ćutnja"; Vreme 1149
Lisica i ždral
Luda sreća
Nacionalna penzija je šamar ideji ravnopravnosti, ona je bolesno dodvoravanje estradnoj i sportskoj eliti zbog kojeg ću se kad tad obratiti Ustavnom sudu
Portret savremenika – Mohamed bin Zajed al Nahjan
Šeik i opčinjeni Srbi
Malo koja poseta stranog državnika Srbiji je u poslednje vreme izazvala toliku euforiju kao dolazak Mohameda bin Zajeda al Nahjana. Reklo bi se da je uzbuđenje opravdano, on je princ prestolonaslednik Abu Dabija, njegov polubrat Kalifa je predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su već godinama simbol raskoši i prosperiteta, a došao je u Beograd da bi pregovarao o ulaganjima koja se, po rečima domaćih političara, broje stotinama miliona evra
Evropa – Šta nas očekuje u 2013.
Kriza krizi grize rep
Evropski mediji i u tekućoj godini očekuju produbljivanje recesije i dužničke krize, pad potrošnje, rast nezaposlenosti i opšteg nezadovoljstva. A kraj se ne nazire
Vatikan
Ne primamo kartice
Jednostavnim i suvoparnim saopštenjem za medije, odmah nakon novogodišnje noći, a na vrhuncu zimske turističke sezone u Rimu, Centralna banka Italije odlučila je da blokira elektronsko plaćanje i bankomate u Vatikanu
Intervju – Branko Krstonošić, generalni direktor Wiener Städtische osiguranja
Osiguravajuća društva kao stabilni investitor države
"Životno osiguranje je način da se smanji nesigurnost u periodu nakon izlaska iz radnog odnosa, jer penzija garantovano neće biti ni približno onome što je pružala plata iz radnog odnosa. Ono treba da počne u periodu kada je čovek učenik, student, da traje u toku radnog angažovanja i da se završi u trenutku kada opet postane segment izdržavanog stanovništva"
Ratno vazduhoplovstvo Srbije
Sto godina uzleta i padova
Kada smo pre više od šest godina tekstu u "Vremenu" dali naslov "Hej, vojnici, vazduhoplovci, čelična krila naše armije", nikome nije palo na pamet da će ta pesma, spevana avijaciji države koja više ne postoji i od koje se novonastale uglavnom ograđuju, dići na noge poslovično mirnu i hladnu – kakva se očekuje na događajima te vrste – publiku na svečanoj akademiji održanoj povodom obeležavanja 100 godina vojnog vazduhoplovstva u Srbiji u prepunoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta
Kultura sećanja – Autobiografija dr Feodora Lukača (1892–1973)
Burni vek u dnevniku jednog lekara (2)
Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Feodor Lukač, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj kratkoj autobiografiji dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u dva svetska rata, u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije, u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu
Ličnost godine – Episkop lipljanski Jovan (Ćulibrk)
Simboli venčanja Istoka i Zapada
"Čak i ta državnost, prvo, nije do kraja ostvarena, a drugo nije donijela nešto što bi čovjeku omogućilo ličnu sreću, tako da smo ovdje pred jednim duboko uzburkanim duhovnim stanjem na obe strane. Kao episkop, ovdje primam i Albance i Srbe i sa svima razgovaram, i kod svih osjećam žudnju za nečim stabilnim, što se ne mijenja, što čuva ljudske vrijednosti i vrline bez pogovora, da ne mogu da se mijenjaju s vremenom"
Pozorište – Galeb
Sedam sati, pa šta?
Tomi Janežič je u Srpskom narodnom pozorištu sastavljao i rastavljao Čehovljev komad stvorivši modernu i inventivnu, a opet i "klasičnu" predstavu, onu koja nam se obraća na srcu i umu uzbudljiv način