Intervju – Mirna Zakić, istoričarka

Banatski Nemci i nacionalsocijalizam

"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"

Vreme solidarnosti

Ustav, zakon i toaleti

Neke od tema okruglog stola "Efekti privatizacije na radna prava u Srbiji" bile su da li radnik sme da ide u toalet za vreme radnog vremena, neplaćeni prekovremeni rad i zabrana sindikalnog organizovanja

Vlast i protesti vozača

Rezervoar pun gneva

Protesti zbog povećanja cene goriva isprva nisu dobili veliku pažnju prodržavnih medija. A onda se nadigla sva sila laži, pretnji i monstruoznih optužbi zbog kojih je razlog za bunt pomalo pao u zaborav

Intervju – Jelena Vasiljević, antropološkinja

Solidarnost kao politički projekat

"Pitanje koje mene najviše interesuje jeste da li su građani voljni, da li postoji potencijal za to da se solidarnost ugradi u neki politički projekat. A ne da uvek moraju iznova da se organizuju, prave akcije kako bi deo javnosti usmerili na neki problem. Zanima me i da li će politički akteri u Srbiji, trenutni ili koji su tek u nastajanju, imati želju da formulišu takvu politiku"

Sterijino pozorje 2018.

Kazalište – tri boda u gostima

Selektor Boško Milin je ponudio rizičan koncept "fokusa na mlade", a uspeh je bio polovičan: u zavisnosti od pokrića u dramskom i pozorišnom kvalitetu

Intervju – Milisav Savić, pisac

Bila jednom Šezdeset osma

"Možete li da predočite sebi sliku kako deca današnjih političara na vlasti stoje u prvim redovima demonstracija uperenih protiv njihovih očeva. Ili da zamislite kako se deca tajkuna pridružuju protestima radnika koje su njihovi očevi poslali na ulicu, da riju, kao svinje, po kontejnerima"

Kultura sećanja

Sa dželatovim unukom

Boravku Rajnera Hesa ukazana je pažnja kakvoj ne mogu da se nadaju ni značajni umetnici u poseti našoj zemlji. Po mom mišljenju, isuviše velika pažnja, iako je odlično što se govorilo ne o nama, unuku masovnog dželata i meni, slučajno preživeloj žrtvi, nego o onoj prošlosti koja je bila tako strašna da je logično što želimo da je zaboravimo

Intervju – Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije

Uticaj na one koji odlučuju

"Zakonito lobiranje podrazumeva javnost, a korupcija tajnost. Ljude buni pojam ‘uticaj na donosioce odluka’. A uticaja ima uvek, samo je pitanje da li je taj uticaj dopušten, da li je reč o dopuštenim sredstvima ili ne, i da li je sve regulisano"

TV manijak

Amerikanci i Srbi – frka u kablu

Najnoviji rat Amerikanaca i Srba neće se voditi u realnom svetu, već – unutar kablovske televizije! Neće to biti rat za teritoriju, već za primat u uticaju u medijskoj sferi

Lični stav

Zašto je ljude strah od kritike

Kako to da isti takvi devedesetih godina nisu strahovali kad je u opasnosti bio i sam život? I kako to da šute i oni koji se ničega ne smiju bojati jer su postigli sve što su mogli postići i dospjeli do zacementiranih pozicija

Šta se desilo sa kritičkom javnošću – Srbija – zemlja ketmana

Gde ste, intelektualci, stigao Mefisto

Da li su intelektualci zaćutali zbog nekog ministarstva, članstva u UO, da bi zadržali katedru na fakultetu, ili mesto načelnika u bolnici, seli u upravničku fotelju nekog lokalnog pozorišta? Ili slobodnomislećih više nema? Šta se dogodilo sa onima koji nemaju strah da se suprotstave, kažu, istupe, budu protiv većinskih stavova, odluka i mišljenja? Gde su profesori, lekari, advokati, novinari, akademici

Tribina – »1918–2018. – Mir, demokratija i ljudska prava. Šta smo naučili?«

Odjeci Prvog svetskog rata

Rastuća nejednakost u svetu, slabljenje socijalne države, jačanje krajnje desnice i antisistemskih pokreta, separatistički pokreti, Bregzit, finansijska kriza, Donald Tramp, izlazak SAD iz Atomskog sporazuma sa Iranom, Severna Koreja, politička kriza u Italiji, rat u Siriji, zahuktavanje krize na Bliskom istoku – čini se da je svet na prekretnici, kao što je bio na prekretnici početkom 20. veka. Da li smo sto godina po završetku Prvog svetskog rata nešto naučili

Portret savremenika – Siniša Mali

Kandidat za svedoka-saradnika

U junu 2016. Aleksandar Vučić saopštava da "iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu", a celokupno postupanje policije i tužilaštva u ovom izuzetno jednostavnom i lako rešivom slučaju daje odgovor na pitanje kako je moguće da je Siniša Mali iz svih afera (za sada) izašao netaknut: niko nije smeo ili hteo da postupa kako pravila službe nalažu

Lični stav

Neće me ućutkati

Nisam stekao imetak u sumnjivim privatizacijama u Srbiji. Nikada nisam bio u sukobu interesa, nikad mi nisu "ukrali" ličnu kartu ili "falsifikovali" potpis. Nikad svog kuma neću postavljati za direktora javnog preduzeća ili mu nameštati tendere

Intervju – Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija

Veliki korak unatrag

"Valja podsetiti, stara Strategija za borbu protiv korupcije doneta je 2013. godine i proklamovala je tzv. ‘nultu toleranciju’ u borbi protiv korupcije. Mnoge sugestije koje je davala Transparentnost tada su bile odbačene i nismo bili zadovoljni, ali, sada kad se gleda pet godina unazad, to je maltene naučna fantastika šta su sve tada ljudi iz vlasti bili spremni da prihvate, i šta sve nakon toga nije urađeno"

Vojska i politika

Pukovnik se nije šalio

Nakon što je britanski vojni ataše Sajmon Ficgibon izjavio da misli kako će general Ljubiša Diković biti načelnik Generalštaba „zauvek", iz Vojske je poručeno da Srbija veoma dobro razume i shvata britanski humor. Međutim, sasvim je ozbiljna činjenica da već godinu dana niko nije imenovan za Dikovićevog zamenika, kao i da bi po sili zakona od 20. maja trebalo da je on u penziji – a nije

Intervju – Sonja Vukićević, balerina i koreografkinja

Alisa u Kafkinom zamku

"Prvo što mora da se uradi to je da se vrate stari zakoni za balet, i za dramu takođe, jer ovi sada su poniženje za umetnike, i da se puste ljudi da budu slobodni, da slobodno stvaraju svoju umetnost"

Svet oko nas – vulkani

Nepripitomljena zver

Može se reći da je u borbi sa prirodnim stihijama čovek doživeo potpun neuspeh samo u zaustavljanju vulkanskih erupcija

Košarka – Fajnl for u Beogradu

Praznik i trijumf sporta

Najveći košarkaški događaj u Beogradu još od Evropskog prvenstva 2005. godine je završen. Dobili smo novog klupskog prvaka Evrope – Real iz Madrida. Ipak, ostaje zabeleženo da je Beograd, po oceni većine novinara i sportskih radnika, a ponajviše navijača, ostao u sećanju kao do sada najbolji organizator završnog turnira Evrolige

Buđenje neće biti prijatno

Dugoročno, najveći problem koji će za Vučićem ostati jeste dramatičan gubitak takozvanog ljudskog kapitala – mi ne doživljavamo više iseljavanje, nego egzodus pametnih, obrazovanih, civilizovanih i mislećih ljudi

Politička naučna fantastika

Šta čeka Srbiju posle Vučića

Vučića sa državom izjednačuju i njegovi glasači i partijska vojska, ali i svi oni koji ga doživljavaju vinovnikom svega lošeg u ovom društvu – od korupcije, razorenih institucija, zarobljenih medija, do siromaštva, partijskog zapošljavanja, odlaska ljudi iz zemlje. Ali, nije on stvorio sistem, nego je sistem proizveo njega. Zato utisak da bi se odlaskom Aleksandra Vučića sa vlasti sve promenilo nije toliko snažan, kao što je bio u slučaju Slobodana Miloševića. A da promeni sistem, ovo društvo izgleda još nema dovoljno snage. Trebalo bi da se vrati u 1990. A to nije nimalo prijatno. Tu je Vučićeva najveća moć

TV Manijak

Gde je Hitler iz našeg sokaka

Obračun sa političkim protivnicima je, naravno, iz današnjeg ugla neprihvatljiv, ali se zločinci svih boja i nacija prikazuju kao žrtve, što je čest manir u falsifikovanju istorije u Istočnoj Evropi

Intervju – Dr Zorica Crnogorac, stručnjak u lečenju steriliteta

Genetske anomalije u porastu u Srbiji

"Prema nekim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, godišnje se u našoj zemlji rodi oko 2000 dece sa nekom od anomalija. Najviše je anomalija srca, ekstremiteta, zatim urinarnog trakta i hromozomskih aberacija. Često ne možemo uticati na pojavu anomalija, ali možemo raditi na prevenciji"

Pravosuđe u Srbiji

Tri grane vlasti: crno

"Znate li šta je najhitnije i najvažnije da se promeni kad Slobodan Milošević ode sa vlasti?", upitao je profesor Ljubiša Rajić u proleće 2000. ustreptale polaznike Beogradske otvorene škole toliko željne promena. "Policija i pravosuđe. To su dve ključne stvari za razvoj demokratije", rekao je profesor Rajić. Nekoliko godina ranije čuveni i nagrađivani poljski reditelj Kšištof Kišlovski završio je svoju kapitalnu filmsku trilogiju "Tri boje: plavo, belo, crveno" inspirisanu fundamentalnim nasleđem Francuske revolucije – bratstvo, jednakost, sloboda, postulatima koji će postati osnova svake moderne demokratije. Srećom po njih, a na žalost mnogih građana Srbije, Kišlovski i Rajić nisu dočekali da vide kako Aleksandar Vučić i njegovi prijatelji sistematski razgrađuju dvovekovnu evropsku tradiciju zavijajući pravosuđe u nešto što ni fizika ni likovna umetnost ne priznaju za boju – crno

Portret savremenika – Ana Brnabić, premijerka

Kako joj on kaže

Ista netrpeljivost prema kritičkom stavu, prema drugom i drugačijem, koja je kod Vučića više nego očigledna, kod Brnabić se sve teže skriva i sve češće izbija na površinu. Na isti se način njih dvoje izjašnjavaju o radnicima u štrajku, o medijima, o opoziciji, o penzijama, o siromaštvu, o svakoj po njih negativnoj konstataciji, samo što se premijerka koliko-toliko kontroliše

Hleb

Zoom

Osiromašen život: Komisija za uranijum i drugi razlozi oboljevanja, uključujući tu i Kosovo

Ne znam samo kako će razdvojiti žrtve osiromašenog uranijuma od žrtava osiromašenog društva u kome je stres, kao jedan od važnih faktora rizika prilikom kancerogenih oboljenja, posledica bede i beznađa širokih slojeva stanovništva