"Srbija danas liči na pojavu sa nekog festivala mađioničara: jedan nas izvlači iz šešira u obliku svilene marame, drugi u vidu belog goluba, treći kao šarenu lažu, četvrti kao ribu-devojku… A što je najgore i najsmešnije, mi sebe doživljavamo zavisno od mađioničarevog trika"
Za narod koji insistira na svojim slobodarskim poduhvatima, potencijalima, pa i potrebama, značajnih filmova sa pobunom kao važnim motivom u srpskoj kinematografiji nerazumljivo je malo
Stiven Protero, Zašto liberali pobeđuju (čak i kada gube izbore) Harper, Njujork, 2016.
Blizu pet hiljada migranata i dalje je blokirano u Bosni i Hercegovini i živi u nadi da će uspeti da pređe granicu sa Hrvatskom i nastaviti dalje, u Zapadnu Evropu
Dok građani u slobodnom svetu kontrolišu svoje predstavnike, autokrata u Srbiji kontroliše sve
"Ja imam jako lep život. Od glume idem na skijanja, na letovanja, od glume sam kupio stan, kola, gliser. Ali, osamdeset posto mojih drugara nema da plati piće u kafani. I kako meni može da bude lepo? Pre neki dan, sedimo kod nas u Pokretu sa Lokalnim frontom, bistrimo politiku i jednom od njih stiže poruka... Sad mi se plače: ‘Ako imaš 200 dinara, treba da uzmem...’ ne znam, nešto. Alo, to su ponižavajuće stvari. To su strašne stvari, jer mi pričamo o ljudima koji kao imaju neki posao i negde čekaju neku platu, a ona nikako da legne. I drugo, kroz rad Fondacije ‘Podrži život’ imao sam priliku da jako dobro vidim kakav je ovaj sistem, šta radi ljudima i koliko ih nije briga za ljudske živote"
Samo jedan pogled na fotografiju na kojoj predsednik sedi za stolom i ruča sa radnicima razbija Vučićevu ružičastu stvarnost više nego tabaci teksta: Vučić jede pasulj i kupus salatu i ima jedno parče hleba. Radnici za stolom imaju i pasulj i kupus salatu, ali i gotovo celu veknu hleba, svaki od njih. Mogu biti samo dva zaključka: da radnici mnogo vole hleb ili da znaju da će to biti jedino što će pojesti tog dana
Ima li boljeg sugovornika od Milovana Đilasa, ako je reč o krahu komunizma?
Deprimirajuće je poređenje načina na koji razmišlja, govori i deluje makedonski premijer Zoran Zaev i onoga što u Srbiji nude vladajuće, ali dobrim delom i opozicione figure
Ovde je u glavama apologeta vlasti došlo do jednačenja Vučića i države (pa i društva) i samo nam fali uvođenje neke februarske diktature gde bi maketa vešala bila ključni dokaz da se radi o glavi i budućnosti nacije, kao što je tumačena paljevina Rajhstaga
"Voleo bih da ljudi gledaju Šavove i da osete patnju onih kojima su nestale bebe i da budu srećni što imaju svoje roditelje, svoje mame, tate, koji su ih negovali, pazili, uspavljivali i koji su uz njihovu ljubav postali odrasli, samostalni i odgovorni ljudi"
Štefan Cvajg, "Fridrih Niče", Gradac 2018, prevod s nemačkog Dušica Guteša
Ono što je dodatno iziritiralo javnost posle udesa u kome je jedna žena izgubila život jeste izjava Zorana Babića data "Kuriru": "Sva sreća živ sam i još ću vas gnjaviti. Nisam životno ugrožen, ali imam prelome noge, butne kosti najverovatnije, sada se sve utvrđuje. Nalazim se u Kliničkom centru Niš i ovde su lekari i sestre predivni. Dobro sam prošao", rekao je Babić
Posle četvorogodišnjeg oduzimanja dela penzija, država, uz podršku PIO Fonda, a u ime naroda, penzionere sada podvrgava mentalnom teroru – ponižavajući ih sudskim presudama, čija su nerazumna obrazloženja primeri drastičnog kršenja ustavnih i zakonskih prava
"Kažite vi meni, ko je u Evropi postao član Evropske unije a da se odrekao jednog dela svoje teritorije? Je l’ ima takav neko? Pa, Španci više brinu o nama kad su imali problem sa Katalonijom nego mi sami o sebi. Znate šta Vučić kaže za Briselski sporazum: ‘Mi smo morali neke bolne stvari da radimo.’ Čekaj, pa nisi ti lekar pa da pričaš o bolovima"
Opozicija i protesti svode zahteve na fer izbore i slobodu medija. Tu nastupa problem konkretizacije. Prvo, šta konkretno sprečava održavanje fer izbora i slobodu medija i odvlači Srbiju u diktaturu? Drugo, kako konkretno da se dođe do te neophodne promene
Aleksandar Martinović izmislio je odredbe Ustava koje ne postoje, pa je redakcijama poslata najava događaja, u kojoj stoji da će premijerka Brnabić, prvi put u svojstvu "izaslanika vrhovnog komandanta" uručiti srednjovekovne srpske mačeve polaznicima prethodnih klasa Visokih studija bezbednosti i odbrane
Zbog čega u Srbiji nema uslova za fer i poštene izbore? Može li ih Aleksandar Vučić ipak raspisati i šta sve može uticati na njegovu odluku? Zašto nije moguće zamisliti dijalog između vlasti i oponenata? Kakva je tu uloga "afere vešala"? Kako je bojkot postao ne samo realna nego i jedina opcija opozicije? Što, zaista, pokazuje naprednjački propagandni spot? Koliko su zaista validna hvalisanja predsednika Srbije da naprednjacima raste podrška, a opoziciji pada? I, konačno, dokle se stiglo na protestnim šetnjama
Podržavljenje najjačih medija u Srbiji i Crnoj Gori sprovedeno je do apsurda. Čak 40 TV stanica "bez politike"
Neznaveni i pogubljeni u svetu neautentičnosti, Vučić i naprednjaci i od osetljive i važne teme rodno zasnovanog nasilja svesno ili nesvesno prave parodiju i sprdnju
Oblikovanje javnosti glavni je posao, a ako zbilja idu i izbori, biće i jedini posao Aleksandra Vučića i njegovih. Toliko su agresivni da mu verujem kako rejting opozicije pada
Učio nas je da budemo zdravi, a ne sujetni, i pre svega nas je naučio slobodi
"Kad sam bio kod roditelja moje majke, redovno sam išao u sinagogu, nosio kipu na glavi i postajao religiozan. Kada bih se vratio kući, vodio bih sekularan život sa ocem. Kao magija, kao menjanje kostima"
Sto deset eksponata gostujuće izložbe "Sva lica kulture. Slikarstvo i život učenjaka drevne Kine" u Narodnom muzeju u Beogradu pričaju o kulturi koje više nema, ali i o kontaktu sa prošlim i dalekim kakav je samo u muzeju moguć
Put do konačnog izglasavanja Prespanskog sporazuma, koji su 12. juna 2018. potpisali Cipras i makedonski premijer Zoran Zaev, bio je dug i težak. Oba premijera morala su da se odupru unutrašnjim i spoljašnjim pritiscima, ali i da plate veliku političku cenu kako bi sa krhkom većinom u svojim skupštinama "provukli" ovaj sporazum
