Kako je sadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) od čina kapetana 2010. vanredno unapređivan do čina brigadnog generala u aprilu 2019. i čime je to zaslužio? Ovo tim pre što Vojska Srbije u tom periodu nije učestvovala ni u jednom oružanom sukobu
Zašto je Uprava carina nabavila elektronske lokatore za kamione; da li je iko pre nabavke uradio procenu hoće li se nabavka lokatora isplatiti, kako i kada; da li su prilikom uvođenja sistema prevoznici pretrpeli štetu zbog nastalih gužvi i koliku; zašto je napravljena "falična" prva javna nabavka, a održavanje lokatora dato firmama koje ih nisu pravile; zbog čega, uprkos tvrdnjama da lokatori ništa ne valjaju, Uprava carina nije pokrenula mehanizme za zaštitu sopstvenog interesa...? Sve ovo su pitanja na koja bi država morala da odgovori nakon što je potrošila milione evra novca građana na ovaj projekat
Jedini lanac samoposluga koji nije radio za 1. maj je nemački Lidl, pa ispade da ovaj praznik mnogo ozbiljnije shvataju razvijene kapitalističke zemlje od naše tranzicione Srbije. Ispadoše Nemci neradnici, po Vučićevim aršinima
Duga tradicija prvomajskih praznika se menjala kroz istoriju. Od borbe za radnička prava došlo se do proslave pobede radnika. Čini mi se da u Srbiji radnici nemaju mnogo razloga za slavlje, a nekakva organizovana borba se i ne nazire
"To što sam upoznao Vladimira Cvijana, naš srdačan razgovor i veoma čudan susret na njegovu inicijativu 2014, pa onda to što su me dvojica napala i premlatila metalnim štanglama 2015. godine i na kraju činjenica da sam pripadnik advokatske profesije koja je posrnula u slučaju Cvijana – sve te komponente podstakle su me da postavim niz pitanja nadležnim institucijama. Imao sam dilemu da li je to korektno prema njegovoj porodici, jer ako se porodica ne oglašava, a ja nisam u statusu punomoćnika porodice, u čijem interesu i u čije ime ja mogu da pitam bilo šta? Imao sam moralnu dilemu da li je ljudski, da li je etički da istupam na ovaj način. Ali sam shvatio da ako ja ne istupim, neće, najverovatnije, niko"
Ako je u borilačkoj veštini aikido jedna od najvažnijih stvari prihvatiti energiju napada protivnika i okrenuti je protiv njega, onda je način na koji režim Aleksandra Vučića melje svoje protivnike pravi primer lomljenja kičme protivnicima onim što oni pripisuju Vučiću
Sweep it into Space donosi Dinosaur Jr onakve kakve smo uvek pamtili, i to je najbolja vest. Prijatno je čuti da i dalje poštuju sopstvena pravila
Potrebe za nedostajućom baznom energijom trenutno možemo namiriti na jedan od četiri načina: uvozom, angažovanjem nuklearnih elektrana, angažovanjem termoelektrana na gas i angažovanjem termoelektrana koje sagorevaju ugalj. Oslanjanje na uvoz je problematično. Za nuklearke novca nemamo, dok oslanjanje na ruski gas u ovom kontekstu nije prihvatljivo sa stanovišta energetske bezbednosti. To nas do daljeg ostavlja sa termoelektranama na ugalj kao jedinim realističnim rešenjem
"Dugo sam bio glavni urednik dnevnih novina ‘Blic’ u vreme devedesetih i sve ovo me vratilo dvadeset i više godina unazad. Samo da napomenem da smo tada novine štampali u pet štamparija, od Podgorice i Sarajeva do Novog Sada i Niša. Štampali smo se i na papiru za kese… Od najgorih izdanaka Miloševićeve vlasti se ne može ni očekivati da razvijaju slobodu govora, vladavinu prava... Delimično su samo promenili taktiku: danas potkupljuju većinu, a one što ne pristaju satanizuju"
Pažnju zavređuje i užurbanost da se postupi po preporuci Ujedinjenih nacija o legalizaciji kanabisa. Posebno ako se sagleda situacija u kojoj smo se našli kao društvo, imajući u vidu aferu Jovanjica
Snimak sa naplatne rampe u Doljevcu u celosti nikad nije prikazan – nedostaju dva minuta. Preduzeće "Teliks" iz Niša, zaduženo za održavanje video-sistema Puteva Srbije tvrdi da su "prekidi u snimanju normalna stvar". Lepo smišljeno, samo postavlja se pitanje šta je to onda gledao Aleksandar Vučić
Ljudi iz ove vlasti i njihovi saradnici uspeli su da budu umešani u sve kriminalne "žanrove": već imamo afere sa drogom i oružjem, a sada su u igri i podvođenje i prostitucija
Palmina Jagodina, onakva kakva postoji godinama i koja je odnedavno ponešto zaljuljala javnost, u međuvremenu je postala kulturni simbol naprednjačke oligarhije, te se u nekom obliku izlila u sve krajeve zemlje. Bahatost ove vlasti postala je prihvatljiv obrazac ponašanja. Treš svih boja, moć i nasilje su u modi
Vitezovi Lake male, režija Andraš Urban, pozorište Deže Kostolanji, Subotica
Umesto da pažnja bude na ljubavnim nevoljama i moralnim i porodičnim implikacijama koje iz toga proizilaze, reditelj je celu priču stavio u širi, savremeni društveni i politički kontekst. Drama bračnog para Nedeljković je, u novoj predstavi JDP-a, tek epizoda koja razotkriva mehanizam vlasti u kome sve počinje i završava se unutar partije. Toga kod Nušića nema, ali reditelja ništa ne sprečava da to tako postavi jer je u komadu pronašao osnovu za svoju ideju
Neđo Mandić iz udruženja Međunarodni transport kaže za "Vreme" da privatnici ne naplaćuju Upravi carina zakup parkinga, ali da onda zauzvrat reketiraju prevoznike: "To vam ide ovako: nađemo privatnika, našeg čoveka, koji nam dâ prostor za džabe, a on dobije dozvolu da privodi sve kamione jer i kad ulazi i kad izlazi iz zemlje kamion mora da pristupi na carinjenje. Pa, pošto mora da pristupi kod vas, onda ćete mu uzeti hiljadu-dve dinara, pa puta sto do petsto kamiona – zavisi od toga kakav je terminal. Ako je poput onoga na Kvantašu u Beogradu, sami izračunajte koliko je to miliona
Navodi potpredsednice Stranke slobode i pravde o žurkama predsednika Skupštine Jagodine na kojima su podvođene devojke od 15 ili 16 godina zavredele su pažnju malog broja medija. Jedni, umesto o Palmi, pričaju o Mariniki, drugi prebacuju slučaj na politički teren. Žrtve su u trećem planu, ali bar se oglasilo tužilaštvo
Ako je Zorana Mihajlović proglasila Mariniku Tepić za potencijalnu saučesnicu zbog onog za šta je optužila Dragana Markovića Palmu, kakvu li tek kvalifikaciju sprema za Nebojšu Stefanovića i Anu Brnabić? Zašto su u Srbiji najcenjenije društvene vrline ćutanje, okretanje glave od nasilništva i aplaudiranje ljudima na vlasti? I dokle je dovela vlast koja već gotovo deset godina ne polaže stvarno računa građanima
Šta se promenilo u ovih deset, još malo pa jedanaest godina otkad sam ja, u leto 2010, takođe imao bliski susret sa nekom drugom – a istom – dvojicom i sa njihovom metalnom štanglom?
"Svi da se branimo: naučnici, instituti, struka i motika, i javne ličnosti, i patrijarh Porfirije i Novak Đoković. Da stanu u odbranu svoje zemlje, njenih reka, zemlje, vode, vazduha i stanovništva koje se pretvara u nove ekološke izbeglice. Od akademika do čobanina"
Podrška države po pravilu ne vodi onom cilju koji je država zamislila, ali bi, ako bude bilo najavljenih finansija, podstakla razvoj mnogih laboratorija i istraživačkih timova. A tamo gde na takav način raste znanje, neizostavno raste i nada za budućnost. Ako najave nisu lažne i ako stvari krenu na takav način, nova vakcina na Torlaku tako bi nas mogla vakcinisati ne samo protiv kovida, nego i protiv neznanja i beznađa
"Postoji jedna Italija koja nikad više ne bi doživjela to iskustvo. Fašističko. Ima i ona druga, srećom manjinska. Koja fašizam živi romantičarski. Buon Duce"
Temperatura u regiji Šabli je ovog marta padala i na minus deset stepeni. Vinogradari koji nisu investirali u grejanje vinograda spasavali su čokote loze paleći baklje. Velika polja su noću svetlela kao da su zvezde sišle sa neba da zaštite vino
Orlando, prema romanu Virdžinije Vulf, dramatizacija Tanja Šljivar, pisac poslednjeg Orlandovog monologa Goran Ferčec, Narodno pozorište, Beograd Cement Beograd, inspirisano dramom Hajnera Milera, dramaturg Milan Ramšak Marković, reditelj Sebastijan Horvat, Beogradsko dramsko pozorište
"Nemam ništa protiv foto-novinarstva, ali pošto nikada nisam radio za novine, bio sam u privilegovanom položaju, što nije uvek bilo dobro za mene. Zato su me ljudi uvek videli u tom povlašćenom statusu, kao buržujskog umetnika, i po tome sam možda vrlo specifičan na nekadašnjoj jugoslovenskoj sceni pošto sam bio neki ‘slobodni elektron’ koji ide levo-desno"
Mržnja je samo još jedna tržišna niša, nimalo ugledna doduše, ali odavno je rečeno da novac ne smrdi. Da li se treba pobuniti protiv toga? Naravno da treba. Ali, nemojte imati iluzija da i ta pobuna nije takođe deo ponude na tržištu ideja
