Nuspojave
Vulinov frizer i (m)oralna panika
Ako "režim" i njegove protagoniste ne analizirate nego ih prosto "cinkarite", logična nuspojava je da se autoritarni društveni obrasci mišljenja i delanja samo dodatno učvršćuju
Lični stav
Predsednik Republike i ja
Istoričari i politički filozofi upozoravaju nas da prevelike koncentracije moći imaju po pravilu tragičan ishod. Ishod može da bude tragičan i po moćnika i po društvo koje je pokorio, kao što je bio slučaj naše zemlje potkraj minulog stoleća, a može da bude tragičan samo za državu i društvo
TV manijak
Seča Trampa
"Slučaj Tramp" je zanimljiv jer je otkrio slabosti američke demokratije u sadašnjem trenutku i ukazao na neuralgične tačke jednog okoštalog sistema politike, medijske i finansijske elite
Država – neprijatelj siromašnih
Po vodu do Strazbura
Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije uvela niti jednu posebnu meru socijalne politike prema najugroženijim građanima tokom vanrednog stanja i prvog talasa krize. Među njima dominiraju Romi
Vreme solidarnosti 15, 12. novembar 2020.
Život Roma u Srbiji
Zakoni i mediji
Šta je napisano, a šta nam se događa
Između ovdašnjeg pravnog okvira, koji više nego dobro zvuči, i otužne prakse, jaz je toliko velik da je glavno pitanje – pitanje njegove nepremostivosti. U ovim okolnostima, mnogo je razloga za pesimizam. A dvadeset i drugu godišnjicu od donošenja Zakona o informisanju, koju je tada izglasala skupštinska većina SRS-a i SPS-a, dočekujemo i dalje čekajući Medijsku strategiju, za koju postoji opravdan strah da će biti samo mrtvo slovo na papiru koji se vadi pred predstavnike Evropske unije
Intervju – Šaip Kamberi, narodni poslanik
Ova vlast se plaši istine
"Olako izražena volja da me percepiraju tako brzo kao ‘vođu opozicije’ u Srbiji – mene koji sam samo sat pre govora bio beznačajan – govori o društvenoj volji koja u zemlji postoji kao demokratska alternativa, čista suprotnost sadašnjoj vlasti i koju građani ne osećaju kod drugih političara"
Intervju – Vitene Mušik
Kada otpor znači – preživeti
"Knjiga Litvanci kraj Laptevskog mora može da se čita i kao egzistencijalna književnost, šta sve znači biti čovek. Miloš Kundera, kada piše o totalitarnim sistemima, kaže kako su svaki nehuman sistem stvorili ljudi i koliko su oni neljud(s)ki toliko je i sistem neljudski. Otud, može se čitati i kao svedočanstvo o tome šta sve ljudi mogu da učine jedni drugima. Ujedno, ona je i književno ispisivanje traume, iz ugla deteta koje gubi svoje detinjstvo i odrasta, ali i zastrašujuće istorijsko svedočanstvo o Staljinovom sistemu"
Film – Rebeka i Suđenje čikaškoj sedmorici
Damari praktične neposlušnosti
Ovi se filmovi obraćaju zreloj publici koja preferira serioznije sadržaje, a čini se da poslednjih nekoliko godina nisu plodno tle za ovu vrstu filmova koja je stalna tačka čežnje dela gledateljstva izmrcvarenog superherojskom halabukom
Premijere – Bura
Sklekovi ili stihovi, magija ili skalamerija
Pozorište je uvek jako kada glasno govori ono što gledalac u samoći misli. Ako pozorište treba da govori glasno ono o čemu drugi samo misle, zašto bi oklevalo da u tu svrhu menja dramski tekst koji i nije živ dok ne zaživi u pozorištu
Dosije – Milenijalci, generacija Z i izbori – američki test
Deca mržnje, straha i nejednakosti
Predsednički izbori 2020. u Sjedinjenim Američkim Državama bili su poprište najdublje generacijske tranzicije od ranih osamdesetih godina prošlog veka, kada su bejbi bumersi istisnuli do tada najbrojniju generaciju Amerikanaca koja je postala punoletna tokom Velike depresije i Drugog svetskog rata. Sada je na scenu stupila generacija digitalnih domorodaca koji su razočarani u demokratiju i neretko padaju u zagrljaj populistima, generacija koja je više od drugih utonula u novo globalno okruženje
SAD – Predsednički izbori
Pošalji pismo da bi glasao
Još pre izbornog dana 3. novembra preko sto miliona Amerikanaca poslalo je svoje glasačke listiće poštom. Predsednik Donald Tramp je u tome slutio pokušaj velike izborne prevare demokrata
O odlasku i povratku
Grad vs nešto manje
Ukoliko čovek ne teži da bude bog ili zver, ako je spreman da uči ili se priseća zaboravljenog, provincija će mu pružiti raskošan praznik potvrde identiteta
Intervju – Jelena Lengold, književnica
Ovo je moj izbor
"Ništa u našoj zemlji nije ravnopravno, pa ni položaj žena. Pitanje ženske ravnopravnosti samo je deo opšte ravnopravnosti. A kako te opšte ravnopravnosti nema ni u tragovima, naprotiv, onda je sve to o ženama u parlamentu samo deo farse"
1990–2020 – Od pisaćih mašina do 5G mreže
Troskok u naučnu fantastiku
Pre trideset godina još je postojao SSSR. Te 1990. godine Nelson Mandela je pušten iz zatvora, a Svetska zdravstvena organizacija je došla do zaključka da homoseksualnost nije bolest. Kucalo se na pisaćoj mašini, tek poneko je imao kućni računar, samo su stručnjaci znali da se razvija nešto što se zove World Wide Web, nije svako imao ni bežični telefon, nešto nalik mobilnim telefonima moglo se videti u naučnofantastičnim filmovima, a pametni telefoni su bili nezamislivi. Te godine, kada se ujedinila Nemačka i kada je Slovenija na referendumu izglasala izlazak iz SFRJ, osnovan je nedeljnik "Vreme"
Neka vrsta redakcijske hronike
Pet adresa »Vremena«
Dug put je za nama, ali to nam i nije glavna tema. Računamo, dokle god je opipljive i žive energije u onome "šta ima za sledeći broj", dok je nama onih stolica iz doba esencije "Vremena", dok je starih i novih esencijalnih saradnika i esencijalnih čitalaca – dobri smo, a ima nade i za bolje
Prvi broj »Vremena« izašao je 29. oktobra 1990. godine
»Vreme«, nedeljnik novog talasa – prvih trideset godina
Pokrenuto 1990. kao njuz-magazin po ugledu na "Tajm", "Njuzvik", "Vremja", "Špigl" ili "Ekonomist", u kojem ima prostora i za iznošenje ličnog stava i moralnog apela, "Vreme" tri decenije u teškim uslovima neguje novinarstvo zasnovano na činjenicama, analiziranim onoliko koliko je to dovoljno čitaocu da bi samostalno i pouzdano mogao da se opredeljuje...
Prognoza »Vremena« za narednih hiljadu brojeva
Očekuje se pretežno sunčano "Vreme", ali će u prvoj polovini perioda biti više oblačnosti s povremenim udarima i zapadnog i istočnog vetra. Sinoptičke karte pokazuju da će najteže biti u prvoj desetini perioda za koji se izriče prognoza
Ova situacija
Trideset ludih godina
Zašto igramo pionirsku ulogu već trideset godina kao prvi privatni medij u Srbiji? Zbog čega za razliku od svih ostalih pokrenutih 1990. ili 1991. jedini postojimo i danas? Za kakve se vrednosti zalažemo i protiv čega se borimo? I kako ćemo odgovoriti deci kada nas budu pitala šta smo radili tokom tri poslednje decenije iskušenja svih vrsta
Povratak »Borata«
Borat u Beloj kući
Šta uopšte da radi siroti seksista i rasista iz Trećeg sveta ako je kormilo Prvog sveta u ručicama njegovog mentalnog sabrata s nešto manje pigmenta?
Intervju – Danijel Server
Vučić neće priznati Kosovo
"Sasvim je sigurno da bi se neki građani Srbije usprotivili ako bi Amerikanci direktno podržali nekog od kandidata u Srbiji, kao što smo mi učinili sa Vojislavom Koštunicom 2000. godine. Ali iskreno, niko osim američkih Srba nije primetio entuzijazam Beograda oko Trampa. Američki Srbi možda mogu da utiču na izbore delimično u Ohaju, mada ni to nije odlučujuće"
Intervju – Boris Dežulović, kolumnista i pisac
Samo je Tito umro na vlasti
Pre tačno trinaest godina, recimo, u novembru 2007, "Večernje novosti" – pronađite negde taj broj – na naslovnoj su stranici kao glavnu temu najavile "Srbiju budućnosti 2020". "Godine 2020. Srbija će biti razvijena zemlja i članica Evropske unije", pisalo je u Večernjim, "prosečna plata biće 1.200 evra, penzije oko 500, a nezaposlenost će se smanjiti na svega pet odsto". Danas, u novembru 2020, Srbija je, kako vidite, ista kao 2007, samo gora. Nije to lepo čuti, ali trideset godina kasnije izvesno je kako su i Hrvatska i Srbija istorijski nepopravljivo propali projekti, i što pre to shvatimo, dulje ćemo živeti u nekoj koliko-toliko uređenoj evropskoj provinciji, pizditi na evropske elite, svirati klavir i pričati deci poučne priče o tome kako su naše krunjene glave završile na seoskim grobljima
Intervju – Rambo Amadeus
U muzici se laganje ne zamera
"Kapital se ovdje jedva zadrži u istim rukama dve generacije – s oca na sina, unuk obavezno ostane kratkih rukava. Takođe, u zadnjih stotinjak godina, unuk se nikada nije rodio u istoj državi u kojoj i deda, pa je teško očekivati i da se kapital skrasi kod nove elite"
Esej s povodom – 30 godina »Vremena«
Zašto je baš batler ubica… i čemu uopšte batleri?
Magazin mora da ime profesionalno potkovane i etički ispravne urednike te najbolje, najkompetentnije i najvisprenije autore kao svoj osnovni kapital – inače može odmah na doboš
Kratka kultura sećanja
Kontekst nastanka »Vremena«
Iako je Miloševiću, kao i svim vladarima posle njega, RTS bio jedna od najvažnijih karika vlasti, aparatčici imenovani na uredničke pozicije zavodili su red i u manjim redakcijama: iskusnim novinarima dodeljivani su ponižavajući zadaci, dok su iz kabineta stizali gotovi tekstovi – preteče onih koji će svoj procvat doživeti devedesetih. Za ovu priliku dovoljno reći da je ta situacija dovela do masovnog pregrupisavanja, prelaska novinara iz jednih medija u druge i – postepeno – pokretanja novih medija koji će tokom istih tih devedesetih osvetlati obraz inače ukaljanog novinarstva
Mi i svet
Oni su kontrolori i imaju moć
Kako smo od "alal vera, kuvarice, čorbica vam je za pet", stigli do bravo – filet orade sa pšeničnim klicama i penicom od luka je za tri Mišlenove zvezdice