“Da je bilo sreće, SSSR bi se raspao malo kasnije ili se ne bi raspao uopšte, pa bi zanimanje za demokratizaciju Jugoslavije bilo mnogo veće. Ovako smo ispali nevažni baš kada smo mogli da budemo najvažniji. I tako smo ušli u period koji je odredio sve naše male živote i koji će se u udžbenicima istorije zvati ‘vreme ratova za jugoslovensko nasleđe’, koji je počeo tada i traje još i danas”
Ministarka zdravlja Danica Grujičić prozvala je mlade lekara da će radije da ostanu kod “tate i mame”, nego da idu da rade u Malom Zvoriku. Zašto, međutim, mladi, i ne tako mladi lekari, lako napuštaju roditeljski dom da bi radili u Berlinu, Parizu ili Torontu? Čak nije reč samo o platama nedovoljnim za iole pristojan život posle teških i dugačkih studija i specijalizacije
Otkriće zlatne žile u brdima iznad siromašne Žagubice prava je dramska priča koja je, u međuvremenu, otkrila da se trenutno za zlatom u Srbiji traga na čak – 70 lokacija
Od društvene fabrike napravio je privatnu kompaniju, od Košarkaškog kluba FMP napravio je Crvenu zvezdu, bio je za i protiv Miloševića, za i protiv DOS-a; preživeo je brojne afere i ozbiljne optužbe, a već deceniju je uz Vučića i naprednjake, što mu je omogućilo da vedri i oblači u domaćoj i regionalnoj košarci i da se sada ustremi na Evroligu, usput se koristeći svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima, ne birajući često reči, baš kao što je radio tokom političke karijere
U Srbiji se danas obeležava Nacionalni dan bez duvana pod sloganom "Svaka cigareta smeta". Najčešće korišćeni duvanski proizvodi su cigarete koje svakodnevno puši 27,1 odsto stanovništva starijih od 15 godina. Dvadeset i više cigareta na dan puši 15,8 građana Srbije. Mnogi pušači i da hoće, ne mogu da se oslobode zavisnosti od plavičastog dima koji je za njih ćeif koji se graniči sa porokom
Policijska uprava za grad Beograd nije odobrila skup "Nema Srbije bez Kosova i Metohije" planiran za 2. februar 2023. godine u 15 časova ispred Skupštine Srbije, u vreme kada bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da referiše poslanicima o nemačko-francuskom planu za Kosovo
Čudno je to što se SPC ovako jasno i glasno nije čula kada je bilo logično i potrebno da se osude primeri kada su grehove činili ljudi u mantijama. Bilo je tu privrednih prekršaja, krađe, šverca droge, zelenašenja, građevinskih preduzimača, kojekakvog biznisa i, konačno, pedofilije
I sve najgore što mi se desilo – neka se desilo I sve najbolje što se desilo – neka se desi ponovo (Kanda, Kodža i Nebojša, Sad mi je dobro)
Preti nam epidemija malih boginja. Pre pet godina je zbog nedovoljnog obuhvata vakcinacije preminulo 16 osoba od ove bolesti. Moraćemo da pojačamo rad naših inspekcijskih službi, kako bi se videlo ko krši Zakon o o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti
Koliko je potreba za junakom-osvetnikom, koji uzima pravdu u svoje ruke, univerzalan fenomen? U kojoj meri i u kojim oblicima je prisutna u našem društvu? I zašto? Kakvu ulogu u tome igra (ne)poverenje u institucije, posebno sudstva, i šta slavljenje takvog razrešenja problema govori o nama? Koliko su udaljeni pravo i pravda i zašto je selektivna pravda – vrhunac nepravde? Kako ovo pitanje vide profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, profesor prava Bojan Pajtić i filozof Vladimir Cvetković
Aleksandar Vučić, kao pravi direktor BIA i ostalih službi, radi ono što inače radi sa institucijama: obesmišljava ih, relativizuje njihov značaj i delovanje, stavljajući sebe u centar zbivanja – sva ta delovanja stranih službi usperena su na njega, njega da slome, a ako njega slome, slomiće i Srbiju... Da li se onda i koliko na njega odnosi upozorenje ambasadora Kristofera Hila da će Amerika obustaviti saradnju sa BIA dok je na njenom čelu Aleksandar Vulin
Valensija je katastrofalnu poplavu iz 1957. pretvorila u šansu za potpunu transformaciju grada koji je danas, po mnogim anketama, jedno od najlepših mesta za život u Evropi
Ovaj novosadski klub se među ekstremnim nacionalističkim i profašističkim krugovima doživljava kao nekakvo satanističko jezgro, antisrpsko stecište „izdajnika“ i „pedera“, koje treba uništiti jer može da ugrozi „srpsko nacionalno biće“ i „srpsku tradicionalnu kulturu“. Drugim rečima, naprednjaci teže ka istrebljenju svega drugačijeg od njih i svakoga ko drugačije govori
Reagujući na izjavu predsednika skupštinskog Odbora za kulturu da „tamo gde se izdvojena sredstva mere promilima, u tim nesrećnim državama kultura ne postoji“, Press služba Ministarstva kulture i informisanja uputila je pismo medijima kojim dokazuje da je njegova ocena „paušalna“
Kako se dogodilo da deci bez roditeljskog staranja božićne poklone donose ljudi okićeni nacističkim simbolima, a sve to samo par stotina metara od humki đaka streljanih 1941.
“Nakon prvog predavanja profesora Vojina Dimitrijevića koje sam slušao zapravo sam shvatio šta su to ljudska prava. Profesor Dimitrijević je tada rekao da su ljudska prava kapacitet nas pojedinaca da se lišimo predrasuda prema svim drugim pojedincima. Taj citat je prva stvar koju sam uhvatio kao belešku, i dan-danas mi taj papirić iz sveske stoji kao uspomena”
Samo zato što je prvorođeni predsednički sin iz iskrenih rodoljubivih pobuda, jer vaspitavan da voli Republiku Srpsku, otišao u Banja Luku da na Dan RS bude uz svoj prekodrinski narod, svi odreda tajkunski mediji koje plaća Šolak su krenuli da brutalno napadaju i vređaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kaže predsednica Vlade Srbije
Za ček jednog penzionera radi 1,68 radnika, a optimalni odnos trebalo bi da bude jedan penzioner na četiri zaposlena. U 30 gradova živi više penzionera nego ekonomski aktivnog stanovništva
Novogodišnji koncert u Beču je prvi put izveden 1. januara 1939. godine po nalogu Hitlerovog ministra za propagandu Jozefa Gebelsa. Održavao se i u toku rata, poslednji put u Trećem carstvu 1. januara 1945. Zatim je usledila pauza od sedam godina, da bi 1952. počela nova era bečkog Novogodišnjeg koncerta, koji od 1959. prenosi Evrovizija. Za milione ljudi širom sveta nova godina zvanično počinje tek kada Bečki filharmoničari odsviraju “Na lepom plavom Dunavu”
Kada se jednog lepog dana bude ispisivala politička istorija Srbije pod vlašću Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, verovatno će biti dovoljno tek nekoliko pasusa da se prepričaju i pojasne rezultati delovanja “skakavaca” koji su razorili društvo, ukinuli politiku, dezorijentisali građane i državu doveli na slepi kolosek. Nema tu mnogo filozofije, sve je veoma prosto
Jedna neobična godina je za nama, a broj utisaka daleko prevazilazi okvire ovog pregleda. Kada smo svi pomislili da je korona na izdisaju, da ćemo se vratili koliko-toliko redovnom stanju, izbio je rat u Ukrajini i gurnuo nas u još veću, globalnu krizu. Premotajmo, dakle, kao na savremenim daljinskim upravljačima, ovu godinu, možda se u podsećanju otkriju nekakvi nagoveštaji budućnosti
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba i da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
Moj šef u listu “Omladina” Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču, koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja budem urednik kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, sa 22 godine i objavljenih nekoliko pesama, urednik kulturne rubrike saveznih novina
Šta je cilj javne nabavke? Da se javni novac iskoristi na najbolji mogući način, a to se ostvaruje tako što se na javnu nabavku javi što više ponuđača: konkurencija bi trebalo da iznedri najbolju ponudu sa najnižom cenom. No, to je tako u teoriji. U Srbiji ta teorija ne važi – svi veliki poslovi zaobilaze javne nabavke i idu direktnom pogodbom, a i ovi, uslovno, manji poslovi, “kroje” se za podobnog ponuđača
Muška košarkaška reprezentacija je razočarala na Evropskom prvenstvu, vaterpolo reprezentacija na Svetskom, kao i fudbalska, nisu se proslavile ni rukometašice, podbacili su i odbojkaši, a i košarkašice su prekinule niz uspeha na velikim takmičenjima, ali su u godini na izmaku zablistale odbojkaške reprezentativke, koje su odbranile svetsku titulu, uz njih i atletičari i atletičarke, basketaši, rvači i strelci, i naravno, dvojica svetskih sportskih zvezda – Novak Đoković i Nikola Jokić
