"Odluke se ovde donose napamet, na osnovu pojedinačnih slučajeva i iz potrebe da se nešto reši na brzinu, iz politikantskih motiva i da se zadovolji javnost koju formiraju tabloidi sa porukom da propadamo kao društvo. Bez obzira na sve, mislim da situacija nije tako tragična"
"Utjehu, dajte mi utjehu" zavapio je rani Š. Šaulić krajem šezdesetih: zbog duše slomljene, zbog rane na srcu obratio se široj javnosti, isto to čine neutešnici danas, jedni zbog ukradenog jezika, drugi zbog prirodnog podraštaja
Šta je Balkan danas i kakvi su odnosi između zemalja u regionu? Da li se zaista toliko ne poznajemo ili smo, naprotiv, isuviše bliski? Da li je težnja ka Evropskoj uniji nešto što nas neraskidivo spaja? Koliko smo okupirani sobom, a kakav je naš pogled ka drugima? Da li nevladin sektor sarađuje dovoljno i da li su naše mlade demokratije i sve što iz toga proizlazi ono što nas danas najpre čini sličnima
Pravosnažna presuda knjigovođi iz Aušvica Oskaru Greningu više od sedamdeset godina po završetku rata ponovo je otvorila pitanja o osveti, oprostu, pravu i pravičnosti i saučesništvu u zločinu, pitanja o kojima se na jugoslovenskom prostoru tako nerado govori kada je reč o zločinima počinjenim u ime sopstvenog naroda
Na pitanje šta misli o problemu Krima, Lavrov kaže: "Jesam li propustio nešto iz geografije? Krim nije problem, Krim je teritorija Rusije", i dodaje da se realna i nezavisna politika obezbeđuje ne samo lepim rečima, već da je potrebno imati i revolver
Lepo je kada se neko iz inostranstva zanima za umetnike iz Srbije, ali ne kao Beneton
"Riječi često postanu samoispunjavajuće proročanstvo. Javna osoba, recimo političar ili novinar, počne operirati rasističkim ili šovinističkim klišeima, potom te riječi stvore društveno ozračje u kojem se obistine – riječi stvore loše društvo jer su govorile o lošem društvu"
Kad je već psihologiziranje, zahvaljujući Vučićevom pominjanju Frojda, ušlo u Skupštinu, hajde da testiramo mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora REBT tehnikom. Da li je logično raspisati parlamentarne izbore samo godinu dana nakon prethodnih? Pa, nije. Mi još nismo shvatili ni zašto su prošli izbori bili raspisani. Da li je razumno raspisati još jedne vanredne izbore? Bogme, nije ni to. Štaviše, ideja je van svake pameti. Stižemo do poslednjeg, najbitnijeg REBT pitanja: kako je ovo dobro za Aleksandra Vučića? Moguće je da je okuražen istraživanjima javnog mnjenja koje u ogromnoj većini smatra da su čvrsta ruka i autoritarna vladavina najbolje za Srbiju. Zaista, ako se stavimo u kožu Aleksandra Vučića, ovakva slika sveta izgleda sjajno za njega
U naše živote nadiru deca "društvenih mreža", samozaljubljenog neznanja, skrolovanja umesto čitanja, postfaktualnog (samo)obrazovanja, deca sa planete Nibiru
Kod nas žene zvanično imaju pravo na godinu dana porodiljskog odsustva, ali niko se ne pita koliko žena nije u mogućnosti da ga iskoristi. Preduzetnike najviše zanima profit, i u tome imaju veliku podršku vlasti. Ne može se računati da će stanovništvo rađati zbog srpstva i Srbije, nego zbog sebe
Nikolić nije tako "politički mrtav" kako su ga mnogi četiri godine predstavljali. Zapravo, možda je ovaj poslednji nalaz i glavni razlog nezadovoljstva našim istraživanjem u Premijerovom krugu – jer ga urgentno stavlja pred dilemu kako da odgovori na Nikolićevu predsedničku ambiciju
Ako vam se čini da imate déjà vu, posmatrajući premijerov odnos prema svom koalicionom partneru i narodnom poslaniku Muameru Zukorliću, niste jedini. Na isti način pojedini evropski političari tretiraju Vučića. Princip je isti – radi šta ti kažem tamo gde je meni bitno, a ja ću te zauzvrat pustiti da u svom dvorištu činiš šta ti je volja, nesputan zakonom i obzirom
"Kad sam došao na mesto v.d. direktora Drame, vladala je predrasuda da se zna koja publika ide u Narodno a koja u druga pozorišta. Rekao sam da je to budalaština, i postavio Čudo u Šarganu, Belu kafu i sve ostalo"
"Građani ne samo Srbije nego čitavog evropskog kontinenta i SAD, suočeni su sa ogromnim rastom društvene nejednakosti, gde jedna uska oligarhija određuje uslove života najvećem delu društva, i ljudi su zbog toga nezadovoljni. To nezadovoljstvo dobija svoj politički izraz u različitim demagozima koji govore narodu ono što on želi da čuje. Nude se jednostavna i laka rešenja u okviru radikalno-desničarske ideologije, i u tom smislu treba govoriti o skretanju udesno građana širom sveta"
"Ne dozvolite da vas pogađaju stvari na koje ne možete da utičete, kao što su ishod neke utakmice, stavovi političara, život starleta, ali obavezno reagujte i trudite se da poboljšate bilo šta u vašoj okolini na šta zaista možete da utičete", kaže Aleksandar Vratonjić Gligorijević, osnivač OutRun agencije, suosnivač Thorila i IT sales manager u Telegroupu
Sva "divlja" zimska izbeglička stecišta suštinski izgledaju i mirišu isto. Međutim, napušteni hangar između autobuske i železničke stanice, tik uz Beograd na vodi, izgleda najjezivije od svih koje je reporter "Vremena" do sada video, a nije ih bilo malo
Kako je zemlji koja je manje od pedeset godina nakon atentata na Martina Lutera Kinga izglasala crnog predsednika, uspelo da na čelo dovede rasistu i šovinistu, koji poriče da postoji globalno zagrevanje
Nauka, obrazovanje i kultura tema su poglavlja 25 i 26
Taman kada smo pomislili da je realizam iščezla vrsta na pozorišnim daskama Beograda, pojavile su se dve dobre predstave (JDP – Pod žrvnjem i BDP – Moje dete) koje ovaj način/pravac promišljanja pozorišne umetnosti čine ponovo aktuelnim. Iako obe predstave po svom stilu pripadaju potpuno drugačijoj estetici u odnosu na Rodoljupce Narodnog pozorišta, one su komplementarne po svom dejstvu. Rodoljupci daju sliku srpskog društva u totalu, a Pod žrvnjem i Naše dete u krupnom planu
"Ono na čemu Univerzitet počiva jeste njegova autonomija, koja, između ostalog, podrazumeva slobodu kritičkog mišljenja, razmenu tog mišljenja, rasprave i neuplitanje u dnevnu politiku. Ona ne sme da bude ‘pokriće’ za samovolju, rad iza zatvorenih vrata, u tajnim procedurama, bez reči i bez obrazloženja"
Uprkos mnogim dokazima o višestrukoj koristi upotrebe bicikla kao sredstva transporta, u Beogradu je i dalje na snazi apsolutna prevlast "njegovog veličanstva automobila", bez većih izgleda da se to uskoro promeni
Ovde je ogroman problem što se sve radi scenski, kao u drami, kao u nekakvom trileru, a da je u isto vreme naša država u fazi propadanja, sa najvišim stepenom siromaštva, najnižim životnim standardom, smanjenim platama i penzijama i povećanim svim porezima i sve to postaje nebitno kad krenu tekstovi o "državnim udarima"
Posmatrano iz perspektive Evropske unije, postoji fenomen koji ponekad nazivamo balkanfatikom, to je fenomen određenog zamora od proširenja, od bavljenja Balkanom
Treba pohvaliti ovaj kreativni trend na našim televizijama. Možemo ga delimično tumačiti velikom krizom ovdašnje filmske produkcije, pa su domaće serije postale jedino utočište za kreativne filmske autore
"Emocija je jedno, a mi smo hteli da utičemo na razum. Osim što smo hteli da ukažemo na statistiku i podatke, zapravo je važno naglasiti da je 20 puta veća verovatnoća da ćeš se naći na listi čekanja organa nego što ćeš biti u prilici da ga daš. Misli o sebi, nikad ne znaš šta može da ti se desi, mala je verovatnoća da ćeš biti donor i mnogo je komplikovano, samo u slučajevima moždane smrti, da li je moguća transplantacija i hiljadu drugih stvari"
"Nema potrebe da objašnjavam koliko je apsurdno i licemerno kada premijer, čija vlada svake godine dobija samo od EU oko 200 miliona evra pomoći, nekoga iz civilnog društva optužuje da je strani plaćenik. Građanski front poseduje oružje protiv ovakve prljave medijske kampanje, a to je humor"
