Nauka

Dobro iskorišćena prilika

Prepoznavši potencijal koji Srbija nedvosmisleno ima, kolege iz Amerike najavile su da žele da u narednim mesecima ponovo dođu u Srbiju i rade sa našim naučnicima, ali i studentima master i doktorskih studija. Mi pripremamo uslove za sprovođenje te inicijative, čvrsto uvereni da je to najbolji način da stvorimo okruženje koje će pravim argumentima – zanimljivim radnim mestima i jasnim perspektivama za građenje karijere u nauci – inspirisati mlade ljude da ostanu ovde i pomognu da se razvoj Srbije zasniva pre svega na znanju

Školovanje u inostranstvu

Nevidljivi i neprevodivi

Učenici koji odluče da deo srednjeg školovanja završe u inostranstvu, a onda nastave obrazovanje u Srbiji, mogu da naiđu na brojne prepreke. Jedna od njih je S. K. koja uprkos odličnom uspehu i drugim uslovima koje ispunjava neće dobiti Vukovu diplomu jer je treću godinu srednje škole završila u SAD

Izložba

Hildina pisma drugaricama

Priča o jednoj devojci, Jevrejki, i o stripu Aleksandra Zografa o njoj, u "Parobrodu" koji je postavio prvi Stolperstein u Beogradu

Integracija izbeglica i tražilaca azila u Srbiji

Škola života

Od zatvaranja balkanske rute u martu 2016. godine, za mnoge izbeglice i migrante Srbija se, mada planirana kao usputna stanica, pretvorila u privremeno boravište. Neki su u našoj zemlji već duže od godinu dana, a među decom koja žive u prihvatnim i tranzitnim centrima ima učenika koji se školuju u Srbiji već drugu školsku godinu

Baština

Ideja nečeg u čemu smo zajedno

Kolo je upisano na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Specijalnost i ključ ovog uspeha je sprega vladinog i nevladinog sektora

Ekonomija – Budžet za 2018. godinu

Nekom na žalost, nekom na radost

"Pogledate da je planirani budžetski deficit ove godine bio 30 milijardi, čujete ono što kažu da imamo bolje finansije, manji deficit od planiranog, pa onda vidite da samo u kapitalne rashode neće biti potrošeno planiranih 30 milijardi. I – eto, nema deficita. Tu već nestaje cela ta fama da je sve sada daleko, daleko bolje. Jeste, bolje je, svakako ne možemo da kažemo da je lošije, ali to nije neki fenomenalan pomak, jer su uštede pravljene na mestima na kojima ne bi smelo da se štedi", kaže za "Vreme" dr Goran Radosavljević

Sajam knjiga

Velika Srbija d.o.o.

Na državnom Kosovo štandu završi guslar, od stola sa civilna i sveštena lica se javi moderator: Ove godine imamo zaista lepu temu, i zaista jake goste!

Intervju – Ivan Janković

Bludni Beograd prošlih vremena

"Cela opozicija je danas roptateljska, zato što je, kao u svim autoritarnim režimima, lišena svake moći. Ne znam kako je u vašoj generaciji, ali ja od svojih ispisnika stalno slušam da ‘nikada nije bilo ovako strašno’. To nije tačno, ljudi imaju kratko pamćenje i zaboravljaju sve zlo i bolno, trpljenje i patnju, postoje mehanizmi koji to zatrpavaju. I zato smo uvek spremni da kažemo da nikada nije bilo gore nego sada, da ropćemo. S druge strane, uvek treba roptati, jer promene bez roptanja nema"

Prosveta – Protesti u OŠ »Svetozar Miletić«

Politička smena iz proceduralnih razloga

Protesti roditelja i obustava nastave u školi u Zemunu pokazali su snagu solidarnosti uprkos činjenici da deca gube nastavu. Šta je prethodilo protestu i zašto je Ministarstvo bilo zapelo da smeni direktora koji važi za uspešnog i ima podršku lokalne zajednice

Država i kultura

Nedostupna kultura

Komitet UN će iduće godine ponovo ceniti da li i u kojoj meri Republika Srbija poštuje kulturna prava, i za očekivati je da će ocena ovog tela biti lošija nego pre tri godine

Školstvo – Promena nastavnog plana

Borba za informatiku

Prvi korak ka promovisanju informatike kao obaveznog predmeta u višim razredima osnovne škole bio bi uvođenje elektronskih udžbenika

Kultura i država

Sve po zakonu

Namera ovog teksta je da obrazloži pokrenutu inicijativu za povratak osnivačkih prava Doma kulture Studentski grad (DKSG), sa Vlade RS na Univerzitet. Inicijativu su pokrenuli zaposleni u DKSG-u, a nakon odluke Ministarstva prosvete i nauke da ih spoji sa Studentskim kulturnim centrom, i na taj način – ugasi

Navigator

Polupismeni osmaci

VREME BR.834-835 | 28. DECEMBAR 2006.

Mirni dani puni istorije

Podsećamo na 10 događaja od kojih je prošlo više od 10 godina, a koji su obeležili 2006. godinu

Politička klima – Urbani biciklizam

Neophodan, a ne postoji

Uprkos mnogim dokazima o višestrukoj koristi upotrebe bicikla kao sredstva transporta, u Beogradu je i dalje na snazi apsolutna prevlast "njegovog veličanstva automobila", bez većih izgleda da se to uskoro promeni

Sanda Savić, direktorka korporativnih poslova i komunikacija Hemofarma

Čekajući pretpostavljenog donora

"Emocija je jedno, a mi smo hteli da utičemo na razum. Osim što smo hteli da ukažemo na statistiku i podatke, zapravo je važno naglasiti da je 20 puta veća verovatnoća da ćeš se naći na listi čekanja organa nego što ćeš biti u prilici da ga daš. Misli o sebi, nikad ne znaš šta može da ti se desi, mala je verovatnoća da ćeš biti donor i mnogo je komplikovano, samo u slučajevima moždane smrti, da li je moguća transplantacija i hiljadu drugih stvari"

Intervju – Srbijanka Turajlić, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu

Populističko kupovanje vremena

"U Evropi postoje tri forme dualnog obrazovanja, u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji. Problem u tim zemljama, posebno u Austriji, jeste to što se sa deset godina polaže prijemni ispit koji određuje ko će u gimnaziju, a ko na dualno školovanje. To je sistem obrazovanja koji rešava problem dece gastarbajtera koji u tom uzrastu ne vladaju dovoljno dobro jezikom da bi položili prijemni ispit i nastavili školovanje u klasičnoj gimnaziji. To je duboko nepravedan sistem, ali je država rešila problem obavljanja poslova za koje se obično niko ne otima"

VREME BR. 1262 | 12. MART 2015.

Dualno obrazovanje

Ne sporeći dobre mogućnosti koje koncept dualnog obrazovnog sistema u teoriji može da pruži, u našim uslovima on podseća na onaj vic o engleskoj travi. Hoće pridošlica da ima lep engleski travnjak, kupi seme, uradi šta treba, jednu godinu, drugu godinu, i nikako mu ne uspeva. Na kraju pita komšiju Engleza koji je njegov recept, a ovaj mu odgovori u stilu – sve je lako, malo zaliješ, malo podsečeš i tako pet stotina godina

Skupština Srbije

Leteći cirkus Aleksandra Vučića

Direktan prenos sednica Skupštine Srbije bio je najzabavniji program u aktuelnoj TV ponudi. Mandatar je govorio 14 sati, pa se još i žalio da mu je zabranjeno da govori. U parlamentu se više raspravljalo o društvenoj mreži Tviter nego o pravcu u kom će zemlju voditi upravo formirana vlada. Kako je moguće da tvitovi poslanika povređuju Poslovnik, ko je u Skupštinu uveo konje, a ko od poslanika ima običaj da zavija tokom sednice, te da li je čeri paradajz posan ili ne. O tome su raspravljali ljudi kojima su glasači poverili izvršnu i zakonodavnu vlast

Položaj radnika u Srbiji

Muke premijerovog sina

Šta čeka mladog čoveka koji hoće da bude radnik u Srbiji

Intervju – Dr Dejan Popović, redovni profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti

Industrija moždanih ćelija

"Ima puno studenata sa odličnim ocenama, puno ljudi koji misle, ali mnogi od njih kažu: zašto bih držao neke časove i vežbe ako mogu da zarađujem u firmi tri do pet hiljada dolara. Tako smo došli u situaciju da nemamo asistente koji će naslediti nastavnika"

Jug Srbije – Školovanje na albanskom jeziku

Politika umesto obrazovanja

Albanska nacionalna manjina trenutno ne ostvaruje pravo na kvalitetno obrazovanje na maternjem jeziku, jer je ono za mnoge postalo pitanje politike, a ne osnovno ljudsko pravo

Intervju – Dušan Teodorović, akademik

Srbiju će upropastiti lažne diplome i doktorati

Ako neko traži diplomiranog ekonomistu, privatne kompanije vole da uzmu kandidata sa Ekonomskog fakulteta iz Beograda, a državna uprava, razna ministarstva, preko svojih partijsko-rođačkih i ostalih veza, zapošljavaju one sa diplomom privatnih fakulteta. Apsurdna situacija je u tome da se kadar privatnih fakulteta zapošljava u državnoj upravi, a pošto to nije nikakav kadar, onda će i državna uprava da bude takva kakva će da bude

Kultura sećanja

Dokazana i potpisana kolaboracija

Izlaganje na skupu dr Olivere Milosavljević (1951–2015) Kvislinška uloga Milana Nedića – zašto se to danas opravdava i veliča (11. april 2006, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd)

Vreme dece

Gde su sva deca

Ovog septembra, za osnovnu školu stasalo je 68.740 dece rođene u Srbiji od marta 2008. do marta 2009. godine. Prvog dana školske godine, tokom posete jednoj od najstarijih škola u Srbiji, Osnovnoj školi "23. oktobar" u Golubincima, ministar prosvete Srđan Verbić je objavio da je ove godine upisano 68.470 đaka prvaka i naglasio da ih je za 2500 više nego prošle godine. Zašto nisu upisana sva deca kojima je vreme za školu, nije komentarisao

Kultura sećanja – Selman Selmanagić (1905–1986)

Neimar iz Srebrenice

Sarajevsko "Oslobođenje" objavilo je 1974. godine članak pod naslovom "Od stolara iz Srebrenice do dekana Visoke škole u Berlinu". U njemu se sumira dotadašnji životni put Selmana Selmanagića, arhitekte rođenog u Srebrenici: diplomirao na Bauhausu, pod paskom Paula Klea, Valtera Gropijusa, Misa van der Roea; tridesetih radio u Istanbulu i Jerusalimu; Drugi svetski rat kao član Komunističke partije Nemačke proveo u Berlinu; posle rata, projektovao najveći stadion u Istočnom Berlinu "Valter Ulbriht". Umro je 1986. godine, a sahranjen je u Srebrenici, gradu u kojem će devet godina kasnije u samo nekoliko dana biti ubijeno 25 njegovih imenjaka

Seksualno zlostavljanje dece u Srbiji

Žrtve nepoverenja i lažnog morala

Na uzrastu od 10 do 18 godina, u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoji četvoro dece koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja i još četvoro koja poznaju nekoga kome se to dogodilo. U ovom trenutku, dvoje dece iz svakog školskog odeljenja izloženo je seksualnom nasilju. U osnovnoj školi, deca obelodanjuju najpre porodici, koja im po pravilu ne poveruje. Mladi u srednjim školama najčešće kažu drugarici ili drugu, koji su skloniji da im poveruju. Od dve trećine dece koja ispričaju šta im se dogodilo, više od polovine osoba kojima su se poverili ne preduzima ništa. Samo sedam odsto njih prijavi slučaj nadležnim službama