U osnovi, “dverjansko” saopštenje nije ni novitet ni incident. Pune su naše ozbiljne novine i knjige ovakvih smatranja i ukazivanja, oglašavaju se u ovom duhu i smislu akademici i profesori univerziteta, štekću o tome mediji u kalibarskom rasponu od visokoparnih pa do raspušteno tabloidnih
Nakon sinoćne pucnjave među migrantima u Horgošu policija je privela više od 600 osoba na području Horgoš-Subotica i u Beogradu. Ministar policije Bratislav Gašić je rekao da će životi i imovina građana biti zaštićeni. Pokret Dveri traži vanredno stanje u Subotici i Kanjiži
U nedostatku bliske saradnje između Pariza i Berlina, teško se može očekivati da će Evropska unija uspeti da uspešno prebrodi ozbiljne probleme pred kojima se nalazi. Ni Šolc ni Makron očigledno nisu političari velikog formata iako je Aleksandar Vučić jednom ocenio da je “Makron geopolitički genije”
Troškovi održavanja Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva u fudbalu naglo su porasli u poslednjih trideset godina, a Katar je podigao lestvicu. MOK i FIFA žele da verujemo da je održavanje takvih događaja jedno od najboljih oruđa ekonomskog razvoja još od parne mašine, mada zemlje koje su bile domaćini velikih takmičenja najčešće nisu imale kratkoročnu neto ekonomsku dobit od takvih poduhvata, a dugoročnu je teško evaluirati
Srbija, Mađarska i Austrija danas su potpisale memorandum o razumevanju po pitanju potiskivanja ilieglanih migranata dalje na jug Balkana, to jest o tome da se drže podalje od spoljnih granica Evropske unije
“Često se dešava fenomen ‘staklenog plafona’, gde je ženama mnogo teže da dosegnu najviše političke pozicije bez obzira na kvalitet. Sada imamo zanemarljiv broj žena na čelu partija, a većina se i povlači iz političke trke, unapred misleći da nisu dovoljno kredibilne. Ženama se sve mnogo više zamera – i kada se snađu u politici i kada se ne snađu, i način na koji se prezentuju, kako se oblače, kakve su im frizure…”
Italijanska desna Vlada zabranila je iskrcavanje stotinama izbeglica koje se nalazi na spasilačkim brodovima. Dve organizacije Ujedinjenih nacija apeluju na evropske države da hitno nešto preduzme, nađu rešenje i zaustave ovu ljudsku tragediju
Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na izvesnu prednost Republikanske partije – njima je potrebno samo pet poslanika više u Predstavničkom domu da ponovo steknu većinu. Na drugoj strani, sasvim je moguće da će demokrate uspeti da sačuvaju krhku većinu u Senatu, ali je njihov problem što i sam predsednik Džozef Bajden ima relativno nisku podršku
Evropsku uniju pogađa najveći izbeglički talas od Drugog svetskog rata. “Poželjne” izbeglice su jedino Ukrajinci, ostale valja zaustaviti na Balkanskoj ruti. Ta igra preti da se slomi na leđima Srbije, koja je optužena da viznom politikom priziva migrante ne bi li ih, za račun Kremlja, slala u EU
Gledaoci koji očekuju će Strahinja Banović doneti vernu adaptaciju Banović Strahinje – biće razočarani. Iz književnog predloška preuzete su samo pojedine narativne linije (kao što je, na primer, motiv “potrage za voljenom”). Nova vremena zahtevaju novi tip heroja, pa je samim Strahinjina transformacija bila neminovna kako bi priča delovala sveže u novom, savremenom kontekstu
“Moram reći da aktualna hrvatska vlast nije ni ustaška ni proustaška. Dovoljno je znati da potpredsjednica Vlade Anja Šimpraga dolazi iz Samostalne demokratske srpske stranke i da bez troje saborskih zastupnika istog tog SDSS-a ne bi bilo parlamentarne većine koja podržava vladu premijera Plenkovića i njegovog HDZ-a. I Vučiću je jasno da SDSS ne bi sudjelovao u ustaškoj vlasti, niti bi proustaški nastrojen hrvatski premijer htio SDSS u svojoj vladajućoj koaliciji”
Na kraju festivala ne možemo se oteti utisku da pozorište koje svodi svoja sredstva na minimum kako bi bilo što jasnije i ubojitije sebi samom vezuje ruke, te da najjači i najduži utisak ostavlja pozorište koje se vraća superiorno artikulisanoj umetničkoj formi
Brisel vrši pritisak na Beograd da ukine bezvizni režim sa zemljama poput Indije i Tunisa, čiji državljani preko Srbije masovno ulaze u Evropsku uniju i podnose zahteve za azil. Srbija bezviznim režimom „nagrađuje“ države koje ne priznaju nezavisnost Kosova
Srbija je odlučila da će populacionu politiku da uči od Mađarske. Stručnjaci kažu da je pogrešno uzimati gotove mere od zemlje koja je ekonomski bogatija i čiji premijer misli da u Mađarskoj treba da žive samo Mađari
“Mnogo toga se već dogodilo što je pokazivalo da sve više nadiru snage koje se protive i proevropskoj i građanskoj orijentaciji društva. Proteklih nekoliko godina iz gotovo zaboravljenih niša stvarnosti počeli su da se promaljaju duhovi zla. Hroničar naših skorijih posrtanja morao bi da zabeleži opake znakove koje su na društvenom tkivu Srbije ostavljala čudovišta kojima ništa nije sveto”
“Svi, i odrasli i mala deca, umorni smo, umorni smo od disanja…”, “Molim vas, nemojte nas kažnjavati…”, “Dete, jednostavno, ne može dalje…”, ovo su neki od primera kako deca izbeglice i migranti opisuju svoje iskustvo na putu. O tom iskustvu, prožetom nasiljem, kako onim koje se desilo baš njima, tako i nasiljem nad drugima kojem svedoče ili o kojem slušaju od vršnjaka ili odraslih, deca su govorila istraživačima u toku kvalitativnog dubinskog istraživanja sprovedenog u Srbiji i Bosni i Hercegovini, čiji je rezultat izveštaj “Gde god da odemo, čine nam zlo”. Izveštaj pokazuje da je nasilje toliko prisutno u životima dece izbeglica da je postalo strukturni, neizbežni deo njihovog migrantskog iskustva, i ukazuje na jednu drugu, važnu temu, a to je normalizacija nasilja
Posle pola godine rata, ukrajinska vojska primenjuje taktiku koja se u analizima NATO a očekivala na samom početku ruske invazije, kada su njene bataljonske taktičke grupe išle putevima kao da se voze na izlet. Umesto brzih prepada, Ukrajinci su u to vreme vodili konvencionalni rat i artiljerijom su tukli koncentracije ruske tehnike. Premeštanje težišta ruskih vojnih aktivnosti na Donbas podudara se sa stabilizacijom fronta i puzajućim potiskivanjem odbrane. Ukrajinci su mnogo puta javno obećavali kontraofanzivu, ali umesto tenkova poslali su diverzante
Ne zna se koliko je oružja u svojim skladištima imala bivša JNA, taj podatak nikada nije obelodanjen jer je bio i ostao strogo čuvana vojna tajna. Nepoznanica je i koliko je oružja “sa strane” uvezeno u Sloveniju, Hrvatsku i BiH 1991. i 1992. godine, kao i kasnije tokom rata, koliko je ostalo u skladištima JNA u tim državama, koliko je odvezeno u Srbiju, koliko ostalo u Republici Srpskoj...
Vesna Milakara rođena je 1966. godine u Donjem Klasniću, u opštini Glina na Baniji. Sa osamnaest godina se udala za Peru Rudića, mog oca, i 1987. rodila mene, a Maju, moju sestru, sledeće godine. Živeli smo u Rudićima, u Gornjem Klasniću, sve do 4. avgusta 1995. godine. Ja sam Mirko Rudić, novinar "Vremena". Ovako počinje svedočenje o stradanju Srba iz Krajine koje ponovo objavljujemo povodom godišnjice početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja"
"Zahvaljujući profesionalnom i efikasnom radu pripadnika policije nasilna grupa demonstranata koju su činili i politički aktivisti, sprečena je da sruši zaštitnu ogradu, upadne na sednicu Skupštine grada Novog Sada i izazove haos i nerede", stoji u saopštenju MUP-a
Ne zna se koliko je oružja u svojim skladištima imala bivša JNA, taj podatak nikada nije obelodanjen jer je bio i ostao strogo čuvana vojna tajna. Nepoznanica je i koliko je oružja “sa strane” uvezeno u Sloveniju, Hrvatsku i BiH 1991. i 1992. godine, kao i kasnije tokom rata, koliko je ostalo u skladištima JNA u tim državama, koliko je odvezeno u Srbiju, koliko ostalo u Republici Srpskoj...
Sergej Dovlatov: Marš usamljenih prevela Natalija Nenezić; LOM, Beograd 2022.
Teška krivična dela čiji su počinioci iz redova izbegličko-migrantske populacije dešavaju se unutar te populacije, žrtve tih dela su upravo pripadnici te populacije, ne i domaće stanovništvo. Ovo je bitna činjenica, imajući u vidu da desničari u Srbiji i drugde jedva dočekaju vesti o nemilim događajima poput ovog subotičkog, kako bi govorili o porastu kriminaliteta i pošasti zvanoj izbeglice ili migranti
Saša Dragojlo smatra da je današnji sukob, koji je trajao čitavog dana, najozbiljniji incident koji se desio sa izbeglicama i migrantima u Srbiji, možda i na Balkanu, u prethodnih trinaest godina, od kada je otvorena Zapadnobalkanska izbeglička ruta
“U šumi u kojoj migranti borave, jedni drugima su neprijatelji, pogotovo što imaju svi novac uz sebe”, kaže izvor Vremena iz bezbednosnih struktura. “A što više novca imate, više se bojite drugih u okruženju i bolje oružje nabavljate." A to prema njegovim rečima nije problem u Srbiji – zavisno od vrste oružja, može se nabaviti u roku od par sati do par dana
U čast nekadašnjeg američkog ambasadora u Beogradu Džordža Frosta Kenana (1904–2005), pre nekoliko dana otkrivena je spomen-ploča na zgradi bivše američke ambasade u ulici Kneza Miloša. Pre toga, Kenanu je dodeljena ulica u Beogradu
Vlada Srbije je u martu ove godine donela Odluku o privremenoj zaštiti kojom se izbeglicama iz Ukrajine omogućava pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti u Srbiji. Sve druge izbeglice istom tom odlukom nisu obuhvaćene. Pritom Srbija beleži rekordan broj tranzita osoba iz trenutno zaboravljenih kriznih područja - Avganistana, Sirije, Pakistana, Burundija koji na putu kroz Srbiju nemaju nikakvu suštinsku podršku
