Šta kaže struka

Roditelj je prva linija odbrane

Kako društva i pojedinci reaguju na kolektivne traume? Šta možemo da očekujemo od sebe i drugih? Šta se može učiniti da (društveni) odgovor na tragedije ide u pravcu zalečenja? Koji su konstruktivni, zdravi načini? Možemo li sprečiti ili makar umanjiti mogućnost za ovakve tragedije u budućnosti? Koji bi trebalo da bude odgovor na vršnjačko nasilje? Kada se kaže “razgovarajmo sa decom”, šta to zaista (treba da) znači? Konačno, koliki je jaz između mera koje je vlast predložila i mera za koje struka kaže da su potrebne

SAD

Istraživanje: Da li Bajden ima šanse protiv Trampa

Ankete pokazuju da samo 36 odsto građana Sjedinjenih Američkih Država ima pozitivno mišljenje o onome šta je do sada uradio

Društvo

„Vladislav Ribnikar“: Objavljeni plan i mere za povratak đaka u školu

Učenici će se, kako je saopšteno, na nastavu vratiti sledeće nedelje, po ciklusima, počevši od srede, 10. maja. Za učenike od prvog do četvrtog razreda biće organizovan prihvat, odnosno produženi boravak od ponedeljka 8. maja i svakog narednog dana

Pregled nedelje

Stanje nacije: Doktore pomozi – bolesni smo

Da li je normalno da se predsednik države takmiči sa tabloidima u opskurnom senzacionalizmu, a da gradonačelnik Beograda, premijerka i njeni ministri za 48 sati nisu našli za shodno da na mestu tragedije zapale sveću

Mentalno zdravlje

Saveti psihologa: Kako pomoći deci nakon masovnih pucnjava?

Veoma je važno da se nakon traumatičnog događaja deci ograniči pristup medijima i društvenim mrežama. Neprestana izloženost tragediji koji se dogodila – kroz medijske izveštaje, užasne slike, potresna svedočenja – može da izazove sekundarnu traumu

Knjige za decu (2)

Ovo sam ja

“U Stripoterapiji sam se otkrivala i govorila istinu uz pomoć humora. Mislim da humor ima veliku moć. Osim što olakšava da maske padnu, vrlo je lekovit. Uz humor se lakše vari, bolji je i od kisele vode”

Životna sredina

Alarm u Beogradu: Zagađenje vazduha šteti i razvoju fetusa

Poslednja istraživanja o posledicama visokog nivoa zagađenja vazduha pokazuju da on utiče na razvoj čoveka i pre njegovog rođenja

Politika

Boračka spomenica: Da li će je dobiti oni koji je zaslužuju

Srpska Vlada donela je Uredbu o Boračkoj spomenici za ratove koji su vođeni devedesetih godina prošlog veka, iako ne postoji tačan spisak ljudi koji su u njima učestvovali. Ne znaju se ni kriterijumi po kojima će ovo odličje biti dodeljivano. Zna se samo da će to biti povodom državnih praznika

Zdravstveni sistem i građanska prava

Psihijatri i stvarni motivi jedne dijagnoze

Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja je posle teksta “Slučaj dr Marka Lensa”, objavljenog u “Vremenu”, podnela krivičnu prijavu protiv grupe lekara koji su svetski priznatog hirurga lažno proglasili za duševno obolelu osobu, te ga prijavili policiji i brojnim drugim institucijama. To je tek jedna u nizu reakcija institucija nastala pošto je tekst o dr Lensu izazvao ogromno interesovanje javnosti

Pojedinci i sistem

Heroji ili očajnici

Koliko je potreba za junakom-osvetnikom, koji uzima pravdu u svoje ruke, univerzalan fenomen? U kojoj meri i u kojim oblicima je prisutna u našem društvu? I zašto? Kakvu ulogu u tome igra (ne)poverenje u institucije, posebno sudstva, i šta slavljenje takvog razrešenja problema govori o nama? Koliko su udaljeni pravo i pravda i zašto je selektivna pravda – vrhunac nepravde? Kako ovo pitanje vide profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, profesor prava Bojan Pajtić i filozof Vladimir Cvetković

Počinje 22. Svetsko prvenstvo u fudbalu

Stojkoviću, budi Osim

Poslednji dobar rezultat postigli smo pre 32 godine na Mundijalu u Italiji, kada je selektor bio Ivica Osim. Tada je Dragan Stojković postigao vanvremenski gol u utakmici osmine finala sa Španijom. Svoje remek-delo je potrčao da proslavi u zagrljaju Osima, kao što tri decenije kasnije reprezentativci Srbije trče njemu u zagrljaj nakon odlučujućih golova. I prolaz kroz kvalifikacije za Katar podseća na pobednički niz koji je pred Mundijal u Italiji napravila reprezentacija pod upravom Osima, pa mnogi priželjkuju da Piksi bude kao Švabo i dovede reprezentaciju bar do četvrtfinala

Nakon tragičnog masovnog zločina u cetinjskom naselju Medovina

Muk u Crnoj Gori

U situaciji u kojoj se decenijama kreira ambijent konflikta – u kojem je društvo zarobljeno politikom i kriminalom, u kojem su verbalni i fizički obračuni, neprimerene osude drugog i odsustvo dijaloga, primarna matrica društvenog ponašanja – možemo da govorimo samo o zagađenoj društvenoj stvarnosti koja ozbiljno narušava mentalno zdravlje pojedinca

Na licu mesta

Za jedne fenomen, za većinu vic: Bosanska dolina piramida

Visoko je jedna od destinacija na koju se Novak Đoković stalno vraća. Tamo je otišao i posle osvajanja sedmog trofeja u Vimbldonu, tamo je otvorio sportske terene. Tu su i „bosanske piramide“. Pojedini stručnjaci koji su bili u Visokom tvrde da su te građevine delo inteligentnih bića, a ne nasumična kreacija majke prirode, što je stav mejnstrim arheologije. Saradnica "Vremena" Liljana Sađil posetila je pre nekoliko godina bosansku dolinu piramida

Na današnji dan

Majkl Džekson: Crno-beli svet lažnog Petra Pana

Majkl Džekson, „kralj pop muzike“, umro je 25. juna 2009. godine. Geri Tejlor, vlasnik onlajn kluba obožavalaca Majkla Džeksona, tvrdio je da je između 25. i 30. juna te godine od žalosti za slavnim pevačem 12 ljudi oduzelo sebi život. Podsetimo se na legende o njemu iz teksta u „Vremenu“ broj 965

SAD

Masakr u Teksasu: Kako je smrt zakucala na vrata škole u Juvaldu

Najmanje 19 učenika i dvoje nastavnika je ubijeno u osnovnoj školi u teksaškom gradiću Juvald. Kao u prethodnim slučajevima masovnih ubistava u američkim školama i ovog puta je pokrenuta diskusija o izmeni zakona o oružju, izgovarane su iste fraze, isti potresni govori, prikazivane su iste tragične scene, isti rituali. I ništa se ne menja

Sociologija pandemije

Da li je kovid promenio svet

Predviđanja da će pandemija potpuno i nepovratno promeniti naše navike, naše načine rada, kupovine, putovanja i druženja i da ćemo se iz pandemijskog košmara probuditi u Hakslijevom novom vrlom svetu – sada izgledaju preuranjena i preterana. Pandemijsku depresiju zamenjuje ratna psihoza

Umetnici i korona

Ovde je život nemoguć, šta preduzeti?

U Srbiji je u martu 2020. godine 43,3 odsto umetnika i radnika u kulturi zarađivalo manje od sto evra, a u aprilu ih je već bilo 50 odsto. Laički rečeno, pandemija je učinila boljom sliku o lošem položaju koji je, zbog pandemije, postao još gori

Razglednica

I bogati plaču

Pre rata u Ukrajini, među ruskim oligarsima bila je stvar prestiža i društvene igre ko će svojoj ljubavnici kupiti veći i bolji stan u Monaku, kneževini porodice Grimaldi. Prosečna cena kvadratnog metra prošle godine prešla je psihološku granicu od 50.000 evra

Ruska invazija

Ukrajina u plamenu

Rat se zahuktava, žrtve se mere u hiljadama, izbeglice u stotinama hiljada, kraj se ne nazire. Čitava zapadna hemisfera se u rekordnom roku ujedinila u izolaciji, ekonomskom gušenju i osudi Rusije, u svekolikoj pomoći Ukrajini. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski preko noći postaje filmski heroj borbe za slobodu i demokratiju sa kojim građani širom zapadnog sveta mogu da se identifikuju. Poruka je da se Evropa brani u Kijevu. Slika njegovog obraćanja preko video-linka Evropskom parlamentu je slika, makar privremeno, ujedinjene Evrope. Srbije nema u toj slici

Korona i trauma

Prirodna reakcija na preživljeno

Balans uloga je neophodan da se održi mentalno zdravlje, važno je da se, uprkos ograničenjima, održe neke životne uloge, neki rituali, da se očuva makar deo kontinuiteta

Droga u Srbiji

Lako je nabaviti i sve više je ima

Najčešće se količina zaplenjene droge, kao i broj otkrivenih krivičnih dela, podignutih optužnica i donetih presuda koriste kao argument koliko su institucije uspešne u borbi protiv droga. Međutim, represivni odgovor je samo deo složene slagalice te borbe jer je potrebno smanjiti ponudu i potražnju, ali i unaprediti sisteme za rano upozoravanje i servise testiranja droga, kao i smanjiti i ublažiti štetne posledice upotrebe, koje ne moraju nužno da budu povezane sa problemom zavisnosti

Komentar

Tabloidi i suicid: Opasno gaženje svačijeg dostojanstva

Ovakvo izveštavanje o suicidu, kakvo imamo u Srbiji, dovodi u direktnu opasnost one koji su u riziku od samoubistva. „Verterov efekat“ je naziv za pojavu povećanog broja samoubistava kada se mnogo i pogrešno izveštava o jednom konkretnom slučaju

Vesti

Džulijan Asanž: Na korak od izručenja u SAD

Džulijan Asanž se nalazi na korak od izručenja u SAD gde mu zbog špijunaže preti kazna do 175 godina robije. Asanž je podelio javnost - za jedne je heroj demokratije, za druge špijun i zločinac

Mentalno zdravlje i pandemija

Nekako ćemo izgurati

Neizvesnost, izolovanost, strah i zazor od drugih, izbegavanje fizičkog kontakta... Zvuči kao opis simptoma poremećaja raspoloženja. Ali, nije reč o tome, nego o pravilima ponašanja kojih se moramo pridržavati poslednjih godinu i po dana iz najljudskijeg mogućeg razloga – da bismo ostali živi i zdravi

Navigator

Idi, vidi da l’ sam tamo

Fejsbuk nam nudi da iz dve pređemo u tri dimenzije, metaverzum, gde ćemo svi biti lepši, pametniji, bogatiji, šta god poželimo, a svakako zadovoljniji i srećniji. Neki misle da je to samo pokušaj kompanije da skrene pažnju sa velikih problema koje je napravila, jer se masovno govori o žrtvovanju privatnosti, bezbednosti i dobrobiti korisnika Fejsbuka i Instagrama zarad profita

Kovid propusnice – Noć u Beogradu

Virus radi od deset

Centralne beogradske ulice su opustele nakon uvođenja kovid propusnica bez kojih posle 22 časa ne može da se boravi u ugostiteljskim objektima. Zašto je ova pandemijska polumera uvedena, nikome nije jasno. Ponajmanje ugostiteljima kojima posao trpi, a da to nema ama baš nikakvog efekta na suzbijanje širenja virusa korona i smanjivanje broja novozaraženih i preminulih

Zdravstveni izveštaj kompanije Štada za 2021. godinu

Godina koja je izmenila zdravstvenu sliku Evrope

Evropljani su potvrdili da postoji jasan uticaj pandemije na mentalno stanje građana: jedna od četiri osobe oseća se nespokojno, još više ih pati od anksioznosti, dok 15 odsto ispitanika ima problema sa spavanjem. Kod građana Srbije sindrom sagorevanja (burnout) je najizraženiji, pokazuju rezultati novog međunarodnog istraživanja Štada grupe