Portret savremenika – Donald Tramp

12.avgust 2015. Biljana Vasić

Mačo magnat u predsedničkoj trci

Kandidat za republikansku nominaciju za predsednika SAD Donald Tramp je jedan od najbogatijih Amerikanaca i "najuspešnija osoba koja je ikada ušla u trku za lidera sveta", kako sam sebe naziva. Do sada se istakao agresivnom kampanjom, rasizmom i seksizmom, ali se čini da to nije nanelo veliku štetu njegovom rejtingu. Jer, Donald je Donald, komentarišu američki novinari, možeš da ga voliš ili ne, ali ne možeš da ostaneš ravnodušan

SAD i Kuba – Nagoveštaj otopljavanja odnosa

15.april 2015. Milan Milošević

Kubanska lula mira

Američki predsednik Barak Obama izjavio je da izolacija Kube nije funkcionisala proteklih pedeset godina, da je Kastrov režim još na vlasti, te da treba da se pregovara o normalizaciji odnosa. Republikanci su ga dočekali na nož. Opsesija Kubom je konstanta američke politike, starija od hladnog rata

Poslovi modernog doba

14.januar 2015. Ilija Resimić

Mokrogorac na kruzeru

Sve je više mladih sa Balkana koji avanturu i, za naše uslove, dobru zaradu traže radeći na velikim turističkim brodovima kao konobari, kuvari, prodavci... Kako izgleda takav život kroz oči jednog prosečnog mladića sa Mokre Gore?

Smederevska železara

13.januar 2015. Dimitrije Boarov

Teret teške industrije

Zašto se Vlada Srbije opredelila za "Esmark", ko tu šta daje, a ko uzima, na čiji teret padaju dugovi i kakve veze s tim ima sveti Petar

Trilateralna komisija u Beogradu

05.novembar 2014. Milan Milošević, Andrej Ivanji

Korporativna demokratija

Političari u biznis klasi. O uticaju krupnog kapitala na globalizaciju, ili o ograničavanju učešća narodnih masa u političkim odlukama i prenošenju odlučivanja u ruke korporativnih elita, to jest o tome da vlade i ekonomije svih nacija moraju da zadovoljavaju potrebe multinacionalnih banaka i korporacija, zašto i postoje Trilateralna komisija, Bilderberg grupa, Brojgel grupa, Pineli grupa ili Savet za međunarodne odnose

Marihuana kao lek

01.oktobar 2014. Jasmina Lazić

Biljka spasa s one strane zakona

Legalizacija marihuane u medicinske svrhe u ovdašnjem svetu pre svega je političko pitanje. Oni koji više nemaju šta da izgube i koji u tome vide jedini izlaz, od društva traže samo jedno – da im omogući pravo na taj vid lečenja i da prestane da ih zbog tog izbora tretira kao kriminalce

Intervju – Vladimir Arsenijević, pisac

13.avgust 2014. Sonja Ćirić

Čudna tišina pred veliku eksploziju

"Nama je stvarnost nakon 2000. doslovno pljunula u lice – to se danas jasno vidi. Mi smo tokom devedesetih ulagali sebe, svoje živote, svoj komoditet, da bismo stvorili budućnost koja će biti naklonjena drugačijem senzibilitetu od onog seljačko-palanačkog nadasve destruktivnog nacionalsocijalizma Slobodana Miloševića. Kad ono, desilo se da su nas svi, doslovno svi, neprestano vraćali u devedesete. Najpre desničarsko mračnjaštvo DSS-a, pa ljigavost DS-a, koji je za osam godina vlasti postao moje veliko razočaranje: niko nije odgovorniji za to što danas imamo naprednjake i Vučića na vlasti od DS-a"

Odlomak iz knjige Samo bogovi mogu obećati (Geopoetika, 2014)

11.jun 2014. Božo Koprivica

I dečak može obećati

Dvadeseto svetsko prvenstvo u fudbalu počinje u Brazilu u četvrtak, 12. juna. Savršena lektira za njegovo praćenje jeste knjiga Bože Koprivice Samo bogovi mogu obećati, objavljena nedavno u izdanju "Geopoetike". "Vreme" je o prvom izdanju ove "megažanr knjige", koja je istovremeno i esej i autobiografija i intimni vodič kroz istoriju svetskih fudbalskih prvenstava, a koje je objavljeno 2010. u izdanju zagrebačkog "Ljevka", već pisalo ("Sve jeste ako voliš", "Vreme" broj 1025). Novo izdanje Koprivičine knjige je prošireno i dopunjeno poglavljem iz koga, preporučujući je čitaocima, donosimo odlomak

Stogodišnjica nestanka Embrouza Birsa

05.februar 2014. Aleksandar Ćirić

Biti gringo u Meksiku

Uprkos stogodišnjoj potrazi, Birsov nestanak danas nije ništa jasniji nego na početku. Po jednom izveštaju, Birs je streljan na lokalnom groblju u mestu Sijera Mohada, po mišljenju drugih, Birs je nastradao zato što je sa sobom nosio pristojnu količinu novca... Ili su ga smatrali za špijuna... Ili uopšte nije skončao u Meksiku 1914, već je poživeo bar još dvadesetak godina, lutajući Južnom Amerikom, Afrikom i Evropom, sve do Dubrovnika

Izložba – »Meksički kofer«

29.maj 2013. Tijana Krivokapić

Slike iz najizgubljenijeg rata

Izgubljeni kofer sa više od 4500 fotografskih negativa na kojima su zabeleženi prizori iz Španskog građanskog rata, na čudesan način izronio je nakon sedamdeset godina. Fotografije Roberta Kapa, Gerde Taro i Čima potresno su svedočanstvo o ratu koji je bio preludij užasima koji su nakon njega usledili. Izložba ovih fotografija nedavno je otvorena u Parizu