Fragmenti iz jugoslovenske prošlosti

28.decembar 2010. Ivan Ivanji

Srećna Nova 1948.

Godina koju smo dočekivali skinula je sa zidova Staljinove slike, ali dosta dugo je na njega podsećao nešto svetliji pravougaonik na mestu gde su dotad visile između bradatih Marksa i Engelsa i pedantno izbrijanog Tita. Na proslavi 31. decembra 1947, koju sam organizovao u školi u Novom Sadu, još su tu bila sva četvorica. Imao sam orkestar koji može da svira i moderne numere bugi-vugi ili "engliš vals", ali tome je valjalo suprotstaviti i nešto "idejno podobno". Dramatizovao sam zato Jamu Ivana Gorana Kovačića. Uz malo vina i tada pomodnog pića ajerkonjaka, pošto smo u ponoć ugasili sva svetla, izljubili smo se u prvim sekundima nove godine. Da li će biti istorijska? Ili su sve godine jednako istorijske, odnosno svaka nova kako za koga

Lju Sjaobo, borac za ljudska prava

28.decembar 2010. Andrej Ivanji

Ta sveta reč revolucija

"Ako jedna generacija za drugom laže, laži će sve da razjedu. Kineski narod više neće znati šta je lična iskrenost, a šta istorijska istina, zato će stalno zloupotrebljavati istorijske prilike, ili ih prokockati i propuštati", napisao je Sjaobo

Rat iz vazduha

28.decembar 2010. Aleksandar Ćirić

Tri pilota

Ako izuzmemo onog uplakanog Skota O´Grejdija iz USAF-a, oborenog sredinom devedesetih iznad BiH, ne sećam se da sam ikad video lice pilota neke od sila koje se – i humanitarnim bombardovanjem – brinu o nama, talibanima, Iračanima ili "civilima" u Pakistanu, Jemenu i drugde. Ne mogu da zamislim "pilotski roman" u eri bespilotnih letelica. Otud ova priča o trojici letećih pisaca

Izveštaj Dika Martija o mučenjima i trgovini ljudskim organima

22.decembar 2010. Dejan Anastasijević

Posleratni zločini bez kazne

Martijev izveštaj izručio je hrpu vrućih krompira u ruke međunarodne zajednice, opasno naljutio Albance i izazvao neprimerenu zluradost kod Srba. Sve dok se ne nađu leševi, sa bubrezima ili bez njih, bilo kakva priča o trgovini organima trebalo bi da bude u drugom planu

Ivan Ivanji, Slova od kovanog gvožđa, Stubovi kulture 2010.

15.decembar 2010. Filip Švarm

O ribama i devojkama

Ivan Ivanji je na jasan, sažet i nepretenciozan način napisao jedno snažno i duboko uznemirujuće delo. Ne znam da li je autoru to bila namera, ali čitalac ne može a da se ne zapita gde je bio i šta je radio u doba "događanja naroda", Vukovara, Omarske, Keraterma, Srebrenice, pada Krajine, NATO bombardovanja, ubistva Zorana Đinđića

Povodom otvaranja Muzeja Narodnog pozorišta

24.novembar 2010. Zorica Janković

U punom ornatu

Priča o Milici Babić, prvoj srpskoj školovanoj kostimografkinji, supruzi našeg jedinog nobelovca Ive Andrića

Sintiji i Romi u Nemačkoj

03.novembar 2010. Rüdiger Rossig

Sinti Sving vs. bras-saund

Predrasude protiv Džipsija postoje svuda, ali u današnjoj Evropi punoj pametnih glava one neće postati ekstremne, smatra Janko Lauenberger, gitarista berlinskog benda Sinti Sving. On nema redovnih kontakata sa Romima iz istočne Evrope, a jezik koji oni govore za njega je jedva malo razumljiviji od hindua

Dnevnici Ratka Mladica (3)

03.novembar 2010. Priredio: Dejan Anastasijević

Pohod na Ankaru

Kuda sa 5000 leševa? Pošto "stinger", pošto "zolja", pošto Konjic? Ko je kome petokolonaš, a ko komandant?

Potraga za haškim beguncima

03.novembar 2010. Slobodan Kostić

Lovci na Mladića

"Najnovija akcija potrage za haškim beguncima nije sprovedena na osnovu podataka koje smo dobili preko telefona 9191, već drugih metoda Bezbednosno-informativne agencije", kaže za "Vreme" šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić, otkrivajući da su operativci ove službe dobili nagradu za otkrivanje Radona Karadžića u visini dve do tri prosečne plate

Istraživanje – istorija i mi

28.oktobar 2010. Ivana Milanović Hrašovec

Propuštena prva lekcija

Naši građani ne znaju ko je bombardovao Dubrovnik i šta se desilo na Ovčari, u Srebrenici, Sarajevu, ali su složni oko toga da su među narodima za raspad Jugoslavije najviše krivi Hrvati

Politika Nobelovog komiteta

13.oktobar 2010. Andrej Ivanji

Nagrada za nemir

Kineski politički zatvorenik Lju Sjaobo dobio je ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir što je izazvalo žustru diskusiju širom sveta. Umereniji protesti vrteli su se oko pitanja zašto bi uopšte nagradu za mir dobio neko ko nikakve veze ni sa kakvim mirovnim akcijama imao nije, već se zalagao za praktikovanje demokratskih nasuprot totalitarnim vrednostima. Doduše, ništa manje logično nego što je predsednik SAD Barak Obama dobio Nobelovu nagradu za mir, koju tek treba da zasluži