Ostavljajući po strani sam novouspostavljeni mehanizam kojim će pravo na restituciju imovine imati svi za koje nije dokazano činjenje ratnih zločina, ipak se javlja pitanje: na koga ovo danas može da se odnosi? Ko su zapravo kolaboracionisti? Kada i gde na teritoriji Srbije su delovali kvislinški pokreti? Koliko su masovni i koliko ih je uopšte bilo
Ovogodišnji pozorišni festival MESS, a može se uostalom, unapred reći, i celu teatarsku sezonu u Bosni i Hercegovini, obeležila je predstava Pismo iz 1920. godine Olivera Frljića. Svojom prvom režijom u zavičaju, a nakon što je u širem regionalnom kontekstu već stekao slavu i reputaciju, Frljić se potvrdio kao trenutno najzanimljiviji post-yu pozorišni režiser. Uzevši čuvenu Andrićevu priču kao predložak, ali u zaista najlabavijem mogućem smislu, Frljić je zapravo ispisao svoje pismo iz 2010. godine
"Kad ne radim nedelju dana, ja se već ne osećam dobro. I znam da će tako biti do mog poslednjeg dana – dok sam živa radiću, kad prestanem da radim, više me neće biti"
Veoma opširna arhivska dokumentacija koju je Boro Majdanac predstavio u knjizi Pozorište u okupiranoj Srbiji saopštava podatke o bujajućoj pozorišnoj kulturi u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, o velikom broju umetnika-izbeglica koji su se doselili u Beograd, o velikom broju gostovanja, svedoči o bezbroj pozorišnih grupa, dečjim pozorištima, privatnim teatrima, seoskim pozorištima, o pozorištu Užičke republike...
Inspektori koji samo vrše svoju dužnost, Štrosmajer, hrvatski zakon o saobraćaju, zamka na putu, prekršaj od sedamsto do dve hiljade evra, ili kako se grupa Jevreja na povratku kući ovog leta prisetila Jasenovca
Šefćet Kabaši uhapšen je i predat Tribunalu po ranijoj optužnici za nepoštovanje suda, zato što je odbio da svedoči na prvom suđenju Haradinaju. Kabaši je bio stražar u logoru OVK u selu Jablanica 1998. Jedan je od dva ključna svedoka koji su odbili da svedoče na prvom suđenju, potom na slobodi u SAD čiji je državljanin; po drugi put je odbio da svedoči protiv Haradinaja u novembru 2007, sada se ničega ne seća
Ovog leta, nekako istovremeno, pojavili su se knjiga Ante Perkovića Sedma republika i film Pjera Žalice Orkestar. Makar i ne bili preterano značajni sami po sebi, ovaj film i ova knjiga dobar su povod za podsećanje na jugoslovenski rokenrol i njegovu propast koja je koincidirala s propašću zemlje
Ako radikali ili bilo ko drugi hoće da se hvalisa i podržava ratne zločince, to je jedna i uglavnom njihova stvar, ali ako to čini institucija, pritom i crkvena (makar i formalno, ustavno odvojena od države), promovišući takvo pisanije, onda je to stvar svih građana Srbije
Prikazivanje Srba kao trgovaca ljudskim organima u ovom filmu ravno je snimanju igranog filma o holokaustu u kojem bi se nacisti našli u koncentracionim logorima, a Jevreji ih streljaju i ubijaju u gasnim komorama
Prat nijednog trenutka ne pokušava da sebe predstavi kao anđela i pravednika, niti da bilo kome pridikuje, već jednostavno priča o svom životu. Kroz čitavu knjigu, čak i u delovima kada opisuje događaje koji izgledaju neverovatno, odiše potpuna iskrenost. Kada zatvori poslednju stranicu ove autobiografije, čitalac ne može da oseti čak ni ubod ljubomore što sam nije proživeo ono što Prat jeste, već samo zahvalnost jer zna da je moguće tako živeti
Matica srpska je oktobra 2007. objavila Rečnik srpskoga jezika u kom je prvi put posle Vukovog Rječnika iz 1818. godine u jednoj knjizi dat naučni popis oko 85.000 reči standardnog srpskog jezika. Najnoviji rečnik srpskog jezika je nastao na osnovu skraćivanja šestotomnog Rečnika Matice srpske (1967–1976). Potonji postoji u dva izdanja – novosadskom i zagrebačkom. Štampan je u šest knjiga od po oko 800 strana. A izradu rečnika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) inicirao je Stojan Novaković davne 1883. godine. Do sada je objavljeno sedamnaest tomova, do reči "Opovo". Veliki rečnik SANU pretenduje da u nekoliko desetina tomova okupi oko pola miliona reči obuhvaćenih kako književnim tako i narodnim jezikom, i to onim srpskohrvatskim. Ovaj tezaurus je time, kako je rekao Matija Bećković, "rečnik svih rečnika, da ne kažem rečnik nad rečnicima"
Prema nedavno objavljenim podacima iz Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom, u 2010. godini svi haški optuženici koji su ispunjavali uslove za dobijanje finansijske pomoći, njih 21, dobili su ukupno 180 miliona evra
