Intervju – Srđan V. Tešin, književnik

Prokletstvo malih razlika

"Čovekova potreba za nasiljem ne može se objasniti prirodnim zakonima. Zašto ga onda činimo? To pitanje muči filozofe, teologe i pesnike od kad je sveta i veka"

Tradicija

Zašto »Student« više ne postoji

Ovih dana navršava se osamdeset godina od 15. marta 1937. i pojave prvog broja lista "Student", organa Akcionog odbora stručnih studentskih udruženja Beogradskog univerziteta i centralnog glasila studentskog pokreta na tom univerzitetu, ali i u tadašnjoj Jugoslaviji uopšte

Kultura sećanja

Pobednici i poraženi

Bojim se da je problem naše stvarnosti, kako je vidim pod duboku starost, što ne znam ko su pobednici poslednjih nekoliko decenija, ali znam ko su poraženi

Region

Skrivanje na čistini, zaštićeni svedoci na Kosovu

Novi sud se suočava sa starim problemom zaštite svedoka mračnog poglavlja u borbi Kosova za slobodu

Knjiga

Kiš naš sagovornik

Trideset priča ex-YU autora o Danilu Kišu i njegovom delu, napisane na tragu njegove poetike, objavljene su u zbirci Priče o Danilu Kišu

Još jedna priča o izbeglicama – Beg Hajnriha Mana i Franca Verfela preko Pirineja

Put do plavetnila

Uveren sam da će kroz pet ili deset decenija negde na svetu stajati spomenici velikanima koji su početkom XXI veka bežali od smrti i bede iz Sirije, Iraka, Avganistana ili Pakistana. Oni će biti usamljenici među milionima čija imena neće biti zapamćena. Neki od njih su možda upravo prošli kroz našu zemlju ili čekaju da ih krijumčari prebace u Mađarsku ili Hrvatsku, preko kojih će stići nekuda, gde će se proslaviti

Kultura sećanja – Spomenici sećanja na Holokaust

Da li vam je svejedno

Pre nekoliko godina, jedna američka tinejdžerka se fotografisala ispred Aušvica, široko osmehnuta, dodajući smeška koji crveni kao komentar na fotografiju. Jula 2016, posetioci Aušvica su zamoljeni da ne love pokemone po jednom od najstrašnijih mesta u istoriji čovečanstva

Nuspojave

Vulindi ima ko da piše

Kako je jedno lepo i pametno otvoreno pismo demagoškom dušebrižniku pogodilo u srž patologije postjugoslovenskog stanja

Ličnost godine – Ivan Ivanji, pisac

Moj lepi život u paklu

Nekada sam mogao da kažem da sam Jugosloven, sada bih mogao da kažem nostalgičar. Ideološki sam bio Jugosloven u Titovo vreme, vrlo svesno i vrlo namerno, a sad već ne bih mogao da se definišem. Nisam ničiji, mada imam dva pasoša, srpski i austrijski, a mogao bih da dobijem i izraelski i mađarski. Ovde sam kao kod kuće, znači sigurno sam Beograđanin, a inače sam apatrid

Sirija

Kraj bitke za Alepo

Iran, Rusija i sirijske vlasti govore o oslobađanju, Zapad i sirijski pobunjenici o padu Alepa. U svakom slučaju, kraj bitke za ovaj grad bi mogao da bude početak kraja tog "svetskog rata opunomoćenika" sa mnogo učesnika na malom prostoru. Tragedija u Berlinu i ubistvo ruskog ambasadora u Turskoj su za trenutak zasenili slike iz Alepa, ali su i te vesti povezane sa apokalipsom Sirije

Zločin i kazna – Granice saučesništva

Knjigovođa smrti

Pravosnažna presuda knjigovođi iz Aušvica Oskaru Greningu više od sedamdeset godina po završetku rata ponovo je otvorila pitanja o osveti, oprostu, pravu i pravičnosti i saučesništvu u zločinu, pitanja o kojima se na jugoslovenskom prostoru tako nerado govori kada je reč o zločinima počinjenim u ime sopstvenog naroda

Predsednički izbori u Austriji – Poraz desnog populiste

Prvo poluvreme

"Još ćete se začuditi šta je sve moguće." Ovu izjavu kandidata desničarske Slobodarske partije Norberta Hofera jedna polovina austrijskog društva doživljavala je kao obećanje, druga kao pretnju. Rezultati izbora su pokazali da je baš Hofer "doživeo svoje plavo čudo", to je izreka koja se na nemačkom koristi za neprijatno iznenađenje