Treća zima "arapskog buđenja" stiže sa još većom neizvesnošću, kako u onim državama koje su revoluciju već obavile, poput Egipta, Libije, Jemena, tako i kod onih kod kojih je "Arapsko proleće" još u toku, kao što je Sirija. Ta neizvesnost muči i zemlje koje strepe od posledica, poput Libana, Jordana, Izraela, monarhija oko Persijskog zaliva, ali i Palestinu, večitom razlogu za frustraciju muslimanskog sveta
Rakete koje su doletele čak do Tel Aviva i Jerusalima stvaraju u Izraelu pravu ratnu psihozu. Zbog sve savremenijeg i brojnijeg oružja kojim raspolaže Hamas Izrael smatra da u vojnoj akciji "stub odbrane" "jednom za svagda" treba da uništiti njegovu vojnu strukturu. Dok traju raketni napadi na pojas Gaze, Izrael je mobilisao preko 40.000 rezervista spremnih za kopnenu ofanzivu. I palestinski Hamas spreman je na rat, a svetska diplomatija, opet jednom, ne zna šta da radi. Državna sekretarka SAD Hilari Klinton prekinula je azijsku turneju i uputila se u Izrael. Pokušavaju da posreduju i Nemačka, Turska i Egipat, čiji je predsednik Mohamed Mursi govorio o "grotesknoj izraelskoj agresiji". Za to vreme Hamasu lagano ponestaju rakete, a Izraelu presretači raketa
Direktori Centralne obaveštajne agencije SAD (CIA) smenjivani su i podnosili su ostavke iz raznih razloga od 1947. do danas. Uglavnom je to bilo pitanje smene administracija; ponekad poneki propust ili skandal. Ali, general Dejvid Petreus, slavljeni i hvaljeni komandant ekspedicionih snaga SAD koga je predsednik Obama doveo na čelo Agencije, morao je da podnese ostavku zbog ne baš sasvim dokazane sumnje na brakolomstvo. Bila je to kobna i nepotrebna kombinacija histerije "domovinske bezbednosti" i američkog licemerja
Je li afera Petreus samo predigra za ono što ćemo gledati u nastavku Obaminog predsednikovanja
U trenutku kada je prvog utorka u novembru zaključen ovaj broj "Vremena" još su se brojali glasovi u SAD. Međutim, bez obzira na to da li je u Beloj kući Barak Obama ili Mit Romni – pravi vladar u Americi je totalni kapitalizam
Ima li ovogodišnji festival angažovanog i dokumentarnog filma "Slobodna zona" pouku, angažovanu pouku? Možda. I možda bi ona mogla da glasi: ako su raznorazni tipovi u poslednjih dvesta godina neprestano menjali svet, sada je došlo vreme da malo predahnu i da, eventualno, prionu na njegovo tumačenje
Ovih dana treba da nas usreći najnoviji nastavak legendarne treš-serije o "tajnom agentu 007", kad nas već Bog nije sačuvao od prethodnih nastavaka. Još ga nisam video, ali se – poučen iskustvom – nešto preterano ne nadam da će biti imalo bolji. Evo zašto
Svet u jesen 1962. godine nemoćno gleda hladnoratovsku nuklearnu partiju pokera u kojoj čip iznosi jedan megaton trinitrotoluola. Sovjetska vlada tajno gradi baze na Kubi i postavlja rakete s nuklearnim bojevim glavama u čijem bi dometu bili Vašington i polovina baza američkih strategijskih bombardera. Američki predsednik Džon F. Kenedi odbija pritisak vojske da odmah bombarduje Kubu i naređuje njenu pomorsku blokadu. Američki bombarderi su u vazduhu. Ruski brodovi se približavaju liniji blokade o kojoj ih nisu obavestili... Prošlo je tačno pola veka od trinaestodnevne Kubanske raketne krize oktobra 1962, kada je zamalo izbegnut atomski Armagedon, poslednja bitka pre kraja sveta
Granata ispaljena sa sirijske teritorije je 3. oktobra u turskom mestu Akčakale usmrtila pet žena i jedno dete. Turska vojska je uzvratila artiljerijskom vatrom po ciljevima u Siriji, a televizija Al Džazira je prenela da su u tim napadima poginule 34 osobe. Građanski rat koji u Siriji besni već godinu i po dana ušao je u još dramatičniju fazu
Dok se Kabul naveliko izgrađuje, održavaju se filmski festivali, organizuje fudbalska liga i sluša rep muzika, gospodari rata podmićeni međunarodnim novcem i dalje kontrolišu gradove, a talibani planine. U samoubilačkom bombaškom napadu na patrolu koju su činili vojnici NATO-a i avganistanski policajci, u ponedeljak je na istoku Avganistana poginulo najmanje 20 ljudi, od toga trojica američkih vojnika. Ako sa povlačenjem NATO-a presahne i međunarodna finansijska pomoć, sukobi mogu postati još žešći
Počelo je u Egiptu, gde su u Kairu demonstranti napali Ambasadu SAD, skinuli i iscepali američku zastavu i na njeno mesto stavili crni barjak nalik onome koji koristi Al kaida. Iste večeri su u napadu na konzulat Amerike u Bengaziju ubijeni američki ambasador Kristofer Stivens i još tri službenika ambasade. Protesti u muslimanskom svetu ne jenjavaju, ima na desetine mrtvih i hiljade povređenih, Zapad ne zna šta da radi. Povod za izliv besa je trećerazredni film Nevinost muslimana, uzroci se, međutim, kriju u beskonačnom dnevniku uvreda poniženih, siromašnih, očajnih
