Kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, Evropska unija i SAD uvode novi set sankcija protiv Rusije. Iako su lideri EU juče tokom dana najavljivali nove sankcije kao najoštrije ikad, pitanje je koliko će zaista pogoditi rusku ekonomiju
Evropska unija i države članice oštro osuđuju rusku akgresiju na Ukrajinu koja bi mogla da se pretvori u rat širih razmera. U toku dana doneće odluku o dodatnim sankcijama Rusiji „sa ciljem da je oslabe i spreče da se razvija“
Rusija je priznala dve republike u Donbasu i tamo poslala “mirotvorce”, a Vladimir Putin je konstatovao da Zapad “ponovo pokušava da uceni Rusiju sankcijama”. Podigao je ulog poručivši da će Rusija da preduzme uzvratne mere radi sopstvene bezbednosti, ako NATO nastavi širenje na istok i ako rasporedi udarne sisteme naoružanja na ruskim granicama
Od „grmljavine već pripremljenih sankcija“, „atomskih“ sankcija, „nikada viđenom paketu“ kaznenih mera „koje su spremne za upotrebu pohranjene u škriliji sa otrovima“ i treba da se primene u slučaju ruske invazije na Ukrajinu, za sada se ne vidi ništa. A Rusija jeste priznala nezavisnost samoproglašenih republika Donjeck i Lugansk, njene trupe su već u Donbasu, a Krim je odavno anektiran
Nakon što je Vladimir Putin priznao nezavisnost koju su izvikali ruski separatisti na teritoriji na istoku Ukrajine, SAD i EU najavljuju niz sveobuhvatnih sankcija protiv pojedinaca koji su učestvovali u kršenju međunarodnog prava i povredi teritorijalnog integriteta Ukrajine
Еvropski sud pravde je odlučio da ЕU može da smanji finansiranje državama članicama koje krše njene standarde vladavine prava. Sud je utvrdio i koje su to demokratske vrednosti kojih članice moraju da se pridržavaju, te da Mađarska i Poljska to ne čine
Sva je prilika da će Zeleni u Berlinu preuzeti resor spoljnih poslova. Za Aleksandra Vučića to može da znači uskraćivanje podrške kakvu mu je pružala odlazeća kancelarka Angela Merkel. Treba očekivati da Zeleni neće žmuriti pred stanjem demokratije i pravne države u Srbiji. Njihovi lideri su politička deca Jozefa Fišera, koji je zalaganjem za bombardovanje SR Jugoslavije izveo zaokret u stranci. Jedna od njih je i evroposlanica Viola fon Kramon
Evropski sud pravde je krajem prošlog meseca doneo odluku o kažnjavanju Poljske penalima od milion evra dnevno zbog nesprovođenja presude tog suda iz jula ove godine da Varšava mora da ukine "disciplinsko veće" Vrhovnog suda koje ima ovlašćenje da preispituje rad poljskih sudija i sprovodi svojevrsnu "lustraciju" u poljskom pravosuđu
"Evropa ne vidi alternativu. U Srbiji se Vučić za sve pita i više nema nikog. Ta zemlja u kojoj sam dugo živeo i znam da ima toliko talenta i pametnih ljudi, nikog drugog ne uspeva da iznedri. Jedino objašnjenje koje za to imam je migracija. Ali ne samo klasični odliv ljudi, nego i intimna migracija – ljudi koji su digli ruke, postali apolitični i možda samo još sade cveće u svojoj bašti. To je najgore od svega," kaže u intervjuu za "Vreme" švajcarski novinar i poznavalac Balkana Andreas Ernst
Srbija je regionalni prvak onog što se naziva "vakcinalnom diplomatijom". Dolazak velikog broja stranaca na vakcinaciju spasava mnogo života i donosi mnogo političkih poena. Ali otvara i brojna pitanja
Ako se ostave po strani političke kalkulacije i birokratija, iz gladijatorskog tržišta vakcina isplivava ključno, ali zapravo neobično pitanje: kako u savremenom tržišnom dobu proizvodnja vakcina uopšte može da ide tako sporo
Kakve su geopolitičke implikacije Investicionog sporazuma Kine i EU, čija je trgovinska razmena u prošloj godini u proseku iznosila milijardu i po dnevno, i ko će biti pobednici, a ko gubitnici nakon trgovinskog preplitanja dva moćna svetska tržišta
Da li svetu predstoji poslednji čin borbe sa pandemijom virusa kovid 19 i da li je rat vakcinama neizbežan? Ima li leka za rastuću globalnu nejednakost i ogroman broj izgubljenih poslova tokom epidemije? Ko će zauzdavati digitalne moćnike i ograničiti posledice sajber terorizma? Da li će nova američka administracija napraviti zaokret od Trampove politike i hoće li brojna krizna žarišta u svetu konačno izaći iz spirale nasilja? Sve to su samo neka od pitanja na koja čovečanstvo traži urgentni odgovor u bliskoj budućnosti
Aleksandar Vučić je prilično brutalan makijavelista po svom doživljaju politike kao neprestane i nemilosrdne borbe za osvajanje, povećanje i zadržavanje vlasti. Tu su fascinantne sličnostima između njegove političke tehnologije na unutrašnjem planu i one Vladimira Putina: predsednički kabinet kao komandni centar vlasti, formiranje "opozicionih" stranaka koje se probude pred izbore i kojima se diriguje telefonskim pozivom, kontrola nad celim nizom organizacija i pojedinaca međusobno ideološki potpuno udaljenih, i još mnogo šta drugog, sve u istom pravcu
Nakon antiliberalnog manifesta Viktora Orbana u kome bez rukavica kritikuje politiku Zapada i izjave holandskog premijera Marka Rutea o Evropskoj uniji bez Mađarske i Poljske, jedinstvo EU je pred novim izazovima
Ako London i Brisel u poslednji čas ne postignu sporazum o slobodnoj trgovini, od 1. januara 2021. godine Velika Britanija za Evropsku uniju postaje zemlja Trećeg sveta. Usledio bi trgovinski rat sa nesagledivim posledicama za obe strane
Posle maratonskih pregovora o načinu raspodele 750 milijardi evra namenjenih za pomoć zemljama ekonomski posrnulim pod pandemijom i sedmogodišnjem budžetu u visini od 1074 milijarde evra, Evropska unija je pokazala ono u čemu je najbolja: da podmiri svačiji prohtev, a da se pritom niko ne naljuti previše. Po više osnova rekordan samit pokazao je, međutim, i da se odnos snaga unutar EU promenio
Gde je najmoćniji čovek u državi? Zbog čega to ne zanima novinare režimskih medija koji godinama pomno prate svaki njegov korak? Zašto su maske i socijalno distanciranje na naprednjačkoj korona žurci zamenili trubači, kolce, zagrljaji i poljupci? Postoji li išta iritantnije od režimskog izdiranja na građane zbog neodgovornosti? Veruje li još iko išta aktuelnoj vlasti
U Evropskoj uniji se lome koplja oko fonda za prevazilaženje privredne krize koju je izazvala pandemija virusa korona. Rasprava između "prebogatih" i "prezaduženih", "štedljivih" i "rasipnika" još jednom je pokazala sve slabosti EU, ali i da njen opstanak zapravo nema alternativu
Kada je pandemija postala stvarnost, države Evropske unije su uprkos zaklinjanju u do sada neviđeno jedinstvo reagovale sebično i haotično
Evropske države zatvaraju granice, ograničena je sloboda kretanja, čitave industrijske grane u potpunosti su zaustavile poslovanje, berze padaju. Niko ne može da predvidi koliko dugo će sve to trajati i sa kakvim posledicama će se završiti. Pandemija virusa korona ne gura Evropu samo u recesiju, finansijsku i privrednu krizu koja bi mogla da nadmaši onu iz 2008. godine, već suočava Evropejce sa ranjivošću globalno povezanog sveta i apokaliptičnim scenarijima kakvi su do sada bili nezamislivi
Otvaranjem svojih granica za izbeglice Turska vrši pritisak na EU i NATO da podrže njene vojne akcije u Siriji. Desetine hiljada su pohrlile ka Evropi, stotine hiljada se spremaju na put – pijuni u geostrateškom nadmudrivanju koje su obe strane spremne da žrtvuju
Kao da su potrošene sve reči u vezi sa Bregzitom nakon troipogodišnjih rasprava, nadglasavanja i pada dve britanske vlade. Zavladala je neobična tišina pred 31. januar, kada Britanija formalno okončava svoje četrdeset sedam godina dugo članstvo u EU. U tišini užurbano rade i kalkulatori u Londonu i Briselu, jer drama još traje, završen je tek pretposlednji čin
Da li će klimatski dogovor Evropi omogućiti "zelenu tranziciju" i šta nas u 2020. očekuje po pitanju borbe protiv globalnog zagrevanja
Pobeda Borisa Džonsona na parlamentarnim izborima rasterala je maglu koja je od referenduma o Bregzitu 2016. godine obavila britansku političku scenu
"Ja sam koautor parlamentarne rezolucije (Evropskog parlamenta) o borbi protiv dezinformacija usvojene u oktobru ove godine. Ova rezolucija posebno apostrofira ranjivost zemalja Zapadnog Balkana na kampanje dezinformacija. Smatram da je sloboda govora, zajedno sa društvenom odgovornošću u izveštavanju i širenju vesti, osnovni preduslov za uspešan put Srbije u Evropsku uniju"
Odbivši postavljenje bivšeg mađarskog ministra pravde Lasla Tročanjija na funkciju komesara za proširenje i susedsku politiku, Brisel je uputio jasnu poruku mađarskom premijeru Viktoru Orbanu: za politiku koja se kosi sa standardima EU moraće da snosi posledice. Ujedno, to je signal da proširenje Unije nije ni na vidiku
