Ana Brnbić i Petar Petković se mnogo zahvaljuju Aleksandru Vučiću i čestitaju mu na njegovoj velikoj pobedi. Žozep Borelj pohvaljuje i Vučića i Aljbina Kurtija, ali i diplomatske napore EU i SAD i njihovu fantastičnu saradnju. Srbi uklanjaju barikade na Kosovu, srpski vrhovni komandant je ukinuo povišenu borbenu gtovost Vojske Srbije, pa sada svi na miru mogu da slave Novu godinu
Hvala Bogu što je Aljbin Kurti ustuknuo pred vojnom silom Srbije i spremnosti njenog vrhovnog komandanta da je upotrebi, pa zečevi neće morati da postanu vukovi, što napisa na Instragramu Aleksandar Vučić
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba i da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
Srbi sa Kosova čekaju predsednika Vučića da dođe u Rašku i da im obrazloži zašto smatra da bi bilo dobro da se povuku sa barikada, što oni ne bi hteli, ali će ga poslušati. Danas je gotovo istovremeno javljeno da je Dejanu Pantiću određena mera kućnog pritvora, ambasador Hil je poručio da je vreme da se barikade uklone, EU i SAD su poručile isto, Kurti se zapitao kako je moguće nekog ko je optužen za terorizam pustiti u kućni pritvor, a pušten je i Nedeljković
Predsednik pokreta Srbija centar (SRCE) rekao je da mu nije jasno šta podrazumeva podizanja borbene gotovosti Vojske Srbije (VS) na način na koji je to urađeno i koji je pravni osnov primenjen u odluci o stavljanju policije pod komandu vojske
Ova i ovakva, Vučićeva, Srbija nije u stanju da obezbedi nijednog jedinog saveznika ni za klikere, a kamoli za rat. Vučićevi lični bogati prijatelji, diktatori iz arapskog sveta, tu su samo radi bogaćenja svog, njegovog i njegovih ljudi, ni zbog čega drugog. Ograničen na tehnologiju održavanja na vlasti, bez bilo kakve političke ideje ili ideologije, „vrhovni komandant“ makar zna da u ratu ne bi imao nikakve šanse ni protiv koga
Dok EU apeluje na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija da lično doprinesu političkom rešenju u cilju smirivanja tenzija, u Kosovskoj Mitrovici su danas postavljene dve barikade, prve u ovom gradu, a plakati uBošnjačkoj mahali pozivaju građane na bojkot srpske robe
Na televiziji Pink samo što nije izbio rat na Kosovu, tj. napad nekih albanskih formacija na Srbe koji se nalaze na barikadama. U skladu sa tim vrhovni komandant, tj. Aleksandar Vučić, je naredio podizanje borbene gotovosti Vojske Srbije i policije na najviši nivo. Ministar odbrane Milošv Vučević, baš kao ni vrhovni komandant, nije objasnio da li to znači da će VS upasti na teritoriju Kosova ukoliko Srbi na barikadama budu bili napadnuti
Šolc za Vučića ima štap, ali nema šargarepu. Vučić za Šolca nema ni toliko, ima samo latentnu pretnju da bez njega, kao „faktora stabilnosti“, iskra može da padne na bure baruta. Najnoviji izlivi prostakluka usemereni prema nemačkim političarima i diplomatama svedoče o nervozi jer bi Berlin da suzi Srbiji prostor za politiku koju je Vučić jednom precizno opisao kao „vrdanje“
Protest je održan zbog „svakodnevnog terora“ koji trpe Srbi na Kosovu, „tajnih spiskova“ za hapšnje Srba, zbog „hapšenja i maltretiranja“ koje vrše specijalci Aljbina Kurtija. Barikade će biti uklonjene kada na slobodu budu pušteni Miljan Adžić i Dejan Pantić, kada budu povučeni tajni spiskovi za hapšenje Srba i kada se „Kurtijeva policija“ bude pvukla sa severa Kosova
“Cilj Srbije je da najprije dođe do politike u kojoj Zapad krivi obe strane, premda Srbija stalno govori da ne prihvata formulaciju o krivici obe strane; dosad je Zapad krivio samo jednu stranu, Srbiju, a kosovsko rukovodstvo je imalo podršku. Ako to uspije, Srbija će čekati i nadati se da će se srušiti zapadna hegemonija. Da li će to dočekati, zavisi o rezultatu rata u Ukrajini. Kao što je nedavno rekao Budimir Lončar, mi danas živimo u svijetu koji više nije unipolaran, ali nije ni bipolaran, nego je negdje između. Moguće je da će i sam svijet, a time i Balkan i Evropa, dugoročno ostati u tom procjepu”
Kao da je bol zbog krvavog raspada zemlje nosio duboko u sebi i kao da ga je to izjedalo iznutra sve vreme. I sav uspeh, sjajan život, smeh po kome ga pamte, nije mogao da pobedi tu duboku tugu koja ga je pratila od početka raspada Jugoslavije. I Italija, kao i Srbija, oplakuje legendu jugoslovenskog, srpskog, italijanskog i evropskog fudbala
