Kultura sećanja - Nemačka i nacistička prošlost (1)
Intervju – Folkhard Knige, direktor memorijalnog centra Buhenvald
i Mitelbau-Dora

Na mestu zločina

S jedne strane stojimo pred problemom da u Evropi jača mišljenje kako je svet ponovo lep i da nas se užasi iz evropske prošlosti više ne tiču. Ali postoji i protivpokret koji se suočava s tim pitanjima, on postoji kako u civilnom društvu tako i u institucijama, na profesionalnom nivou među istoričarima, umetnicima, radnicima muzeja i pedagozima, kaže Folkhard Knige, koji se kao direktor Buhenvalda od 1994. godine i profesor istorije univerziteta u Jeni nalazi usred sveevropskog razgovora o načinu ophođenja sa prošlošću. U razgovoru za "Vreme", koji ćemo objaviti u dva dela, on govori o mukotrpnom putu Nemačke od nacionalsocijalizma do suštinske demokratije, o samozavaravanju i samokritici, o načinu na koji treba očuvati sećanje na zločine iz prošlosti, kako bi istorijsko pamćenje postalo pouka za budućnost

London

Neka drugi kupuju

Nuspojave

Menadžeri i paraziti

Demokratski mejnstrim na vlasti pokazuje sve jaču tendenciju da svede bogatstvo kulturnih modela samo na dva: etno-tradicionalistički i japijevsko-tehnomenadžerski

Izjava nedelje

»Građani prilikom kašlja treba da izbegavaju zaštitu rukom, već da to rade sebi u rame ili odelo«

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja (B92)

Bečki pozorišni festival

Kafkijansko oko

Ovogodišnji Bečki pozorišni festival okupio je 39 predstava iz 27 zemalja sveta. Ovoj statističkoj bujnosti odgovara zanimljiv izbor međusobno ekstremno različitih pozorišnih formi, od klasičnog izraza Petera Štajna do samovoljnog modernizma Robera Lepaža

Evropski izbori

Poraz levih japijevaca

Osim pobede u Grčkoj, partije levog centra jedva da su prešle dvadesetak procenata. Jedan od razloga poraza socijaldemokrata jeste što su u poslednjih desetak godina sve više počeli da liče na demohrišćane veličanjem slobodnog tržišta i modernog turbokapitalizma zapostavljajući socijalnu državu. Saučesništvom u stvaranju menadžerske privrede, lideri socijaldemokratskih partija i sami su počeli da liče na japije koji ne nude nikakvu alternativu

Intervju – Luk Bondi, režiser i pisac

Režiser suptilnih tonova

"Ne zanima me neki pisac koji piše o trenutnoj krizi. Jer savremenost je sve i ništa... dok mi razgovaramo, ona već prolazi. Od takozvanih savremenih političkih tema nikada nije nastalo dobro pozorište"

Špijun

Crna Reka i kult batine

Uloga motke u kolektivnoj svesti

Iako se Srbija nalazi na kontinentu čiji je veći deo usvojio zakone protiv fizičkog kažnjavanja, slučaj "Crna Reka" inspirisao je mnoge da iz svojih mentalnih arhiva izvuku poslovice, motke, pretnje, zaklinjanja i predanja u kojima je batina neprikosnoveno sredstvo ubeđivanja

Intervju – Dr Saša Dragin, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Kriterijumi uvoza, a ne carine, štite proizvođača

"Nisu naši poljoprivrednici glupi, umeju oni da proizvedu robu koja je po ceni i kvalitetu konkurentna onoj iz inostranstva, ali ne umeju da proizvedu tovljenika koji po ceni može da konkuriše svinjskim glavama zamrznutim pre deset ili dvadeset godina. Šta mi tu možemo da uradimo? Možemo da učinimo sve da takav uvoz onemogućimo"

Forum čitalaca "Vremena"

Glas naroda Crnoj Reci

Delta Agrar

Regionalni lider

Kao članica Delta M grupe, kompanija Delta Agrar d.o.o. je prisutna u agrobiznisu još od 1993. godine i danas predstavlja jednog od lidera u svim aspektima agrarnih delatnosti. Kroz intenzivnu implementaciju svetskih tehnologija u agraru, usavršavanje kadrova kao i kontinuirano unapređivanje znanja, Delta Agrar je danas jedan od najvećih i najkompleksnijih agrosistema u regionu sa realnom ambicijom da postane visokokonkurentan i na stranom tržištu. Sedište kompanije je na Novom Beogradu i u ovom momentu ona zapošljava oko 1800 radnika. Delta Agrar se bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, agrotrgovinom i distribucijom, maloprodajom i proizvodnjom hrane

Izvoz u Rusku Federaciju

Velika šansa za srpsku poljoprivredu

"U našem voćnjaku smo dobili sertifikat 'global gep' za proizvodnju jabuka, sa tim sertifikatom i prema tom standardu imamo prolaz ne samo za rusko nego i za evropsko tržište", kaže Slobodan Košutić, kategori menadžer za voće i povrće Delta Agrara

Nuspojave

Tri srećna rođendana

Šta znači biti medijska korporacija, pa još u Srbiji? To nužno znači trajno naseljavanje u stajaćim vodama mejnstrima

Lični stav

Sarajevo i ja

Da li idem u Sarajevo? Ne idem. A zašto ne idem?

Beogradska "Noć muzeja"

Putovanje na kraj noći

Ove godine manifestacija "Noć muzeja" održaće se između 16. i 17. maja, na 80 mesta u Beogradu, plus u 40 gradova Srbije, istovremeno kad i na 1900 lokacija u 40 zemalja Evrope. Organizatori naše "Noći muzeja" očekuju da će biti pola miliona posetilaca. Ovo što sledi je jedan mogući vodič kroz bogatu beogradsku ponudu

Vreme uspeha

Biznis

U prva tri meseca 2009. Srbije je uvezla robe za 2,683 milijarde evra, izvezla za 1,276 milijardi i napravila deficit od 1,407 milijardi evra

Lisica i ždral

Odstupna beseda

Zašto "Pikardijsku tercu" ne bismo prodavali hotelima, da i neznabošci pre spavanja saznaju o zemlji domaćinu nešto što neće baš naći u turističkom vodiču

Dve nove knjige Ranka Munitića

Za umetnost animacije

U trenutku njegovog odlaska, jedan broj knjiga Ranka Munitića bio je u štampi i pripremi, tako da će njegova nova dela nastaviti da izlaze još neko vreme

A pušenje?

"Bože, zašto ja"; VREME 956

Knjige

Hronika radoznalosti

Imamo li mi ovde još takvih ljudi kao što je Milan Vlajčić? Nemamo, a i da imamo – odakle nam

Intervju – Uliks Fehmiu, glumac

Glad za životom

"Mi sad snimamo u Boru i svako malo vetar donese beli dim koji ne vidite, samo odjedanput cela ekipa krene da kašlje. Užasan ukus metala i sumpora u ustima. Mi se davimo, oni ne. Oni kažu, nepovoljna ruža vetrova. Tako se to tamo kaže na vestima. Ne kaže se: ‘danas je zagađenost uvećana za 1000 odsto’, ne, nego: ‘to je nepovoljna ruža vetrova’. Čista poezija. I oni se onda smeju, a mi kašljemo"

Srpski prljavi Hari

"Neko treći"; VREME 952

Zdravlje – Nacionalna kampanja borbe protiv raka

Bože, zašto ja

"Čim sam saznala da imam rak dojke, samo sam razmišljala kako da ga se rešim. Nisam padala u očaj i nisam se pitala ‘Bože, zašto ja?’ Dva dana nakon dijagnoze bila sam na operacionom stolu", kaže za "Vreme" jedna vedra pedesetogodišnja ekonomistkinja. "Tokom hemioterapije redovno sam išla na posao, imala sam periku koja je ista kao i moja frizura, nisam dozvolila da me iko sažaljeva i živim potpuno normalno. Jedino što me razlikuje od ostalih jeste to što se više ne sekiram ni zbog čega, jer me je stres i doveo dotle"

Izjava nedelje

»Imam para da platim i taj porez, ali neću. Ne dozvoljavam da me vlast diskriminiše samo zato što vozim jak auto.«

Velimir Ilić, lider NS-a, o najavljenom porezu na luksuz ("Pravda")

Istraživanje - Psihološki profil studenta

Odrastanje, sloboda i posledice

Oni predstavljaju najveći finansijski teret svojoj porodici, iako najčešće žive u ne baš sjajnim uslovima. Gotovo uvek su finansijski zavisni, pa ih i to izlaže dodatnim pritiscima. Obično preskaču doručak. Stalno su u "frci", ali se ponekad i opuštaju, uglavnom tako što izlaze, a onda ih opet sačeka problem sa sadržajem novčanika. Više vremena provode u razmišljanju o obavezama nego u ispunjavanju tih obaveza. Njihov život, naravno, ima i lepih strana. Jedna od najlepših je, kažu stručnjaci, nesvesno ignorisanje realnosti i pomisao da je spremanje ispita najveći problem u životu

Na licu mesta – Orlovsko naselje

Najstariji Beograđani

Ono što se u slučaju Orlovskog naselja može naučiti jeste da se decenijama stari problemi ne rešavaju preko noći, da je svaki korak napred važan i da se taj korak može napraviti