Lični stav
Zločini iz mržnje – mržnja iz zločina
Kao žrtve zločina iz mržnje pojavljuju se uglavnom pripadnici manjinskih grupa: verske, nacionalne, seksualne i druge manjine. Među žrtvama se nalaze i deca, a zločini iz mržnje se čine na javnim mestima i u okviru porodice
Intervju – Laslo Vegel, književnik
Građanski sloj je siroče ovog društva
"Ako je otišlo samo 500-600 hiljada, kako govore istraživanja, to je ogroman broj, a verovatno je da se radi o mnogo masovnijem iseljenju. Otišla je baza građanske pobune i građanske opozicije. Svi se osećaju kao da su u vakuumu. Treba tome dodati još nešto: intelektualci su većinom narcisoidni. Ako dobiju šamar, onda će se odupreti, ako ih pomiluju, oni postanu pitomi. Milošević je ljude prosto terao u opoziciju, a ova vlast će vas pomilovati, naravno ako primeti da ste, da tako kažem, koketna devojka"
Vlado Georgiev na koncertu »Za naše Kosovo i Metohiju«
Tamo daleko, u Herceg Novom
Ministarstvo kulture Crne Gore najavilo je prošle nedelje tužbu protiv organizatora humanitarnog koncerta "Za naše Kosovo i Metohiju". Sporan je, kako kažu, bio nastup Vlada Georgieva, koji je izvodio pesmu Tamo daleko. Desničarsko udruženje Crnogorski pokret, koje se zalaže za očuvanje crnogorskog identiteta, već je podnelo krivičnu prijavu Vrhovnom državnom tužilaštvu protiv pevača i Mitropolije crnogorsko-primorske, za "povredu ustavnog poretka, prava, dostojanstva i ugleda Crne Gore i njenih građana". U svoju odbranu Georgiev kaže da je samo želeo da širi ljubav i dobru muziku
Kultura sećanja – Iz knjige Jasmine Tomašević Veliki rat i mali čovek – svedočenja srpskih vojnika
Crni ljudi, žene za volanom i muškarci u suknjama
Prosečan srpski vojnik imao je 26 godina, ali je zbog teškog života na selu, a naročito usled ratnih okolnosti, delovao starije od svojih savezničkih vršnjaka. Poreklom je bio iz manjeg mesta u unutrašnjosti koje je retko napuštao čak i radi odlazaka u obližnja sela. Nakon tri rata obreo se na Solunskom frontu. Koga je sve tamo video i upoznao
Novi pesnički glasovi – Srđan Sekulić
Političari nam ne mogu ništa
"Od najranijeg detinjstva bio sam okružen pre svega orijentalnim svetom, da bih posle izbeglištva, kada sam se doselio u Vojvodinu, upoznao potpuno drugi svet, koji me je na nov način dodatno obogatio. Znate, ja ne mogu nikako da se odreknem svega toga. U suprotnom bih prasnuo kao porcelanska vaza prilikom lomljenja, u milion malih delića"
Intervju – Milan Antonijević, direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije
Nismo mirili jedne s drugima
"Što duže dijaloga ne bude bilo, to će gore posledice biti. Govorim o mogućnosti za pojačano nasilje i neka druga stanja koja smo gledali devedesetih, a ne bismo želeli da se ponove. Ne želimo ni da bilo ko u Evropskoj uniji postavi pitanje da li će u Srbiji biti nasilja, ali mnogo je važnije da niko od građana ne postavi to isto pitanje 2019. ili 2020. godine. Treba da obeležimo i 20 godina od Petog oktobra, i zaista bi bilo dobro da to uradimo na dostojan način"
Nuspojave
Larmadžije uteruju kusur
I šabački "incident" ukazuje da je proces sužavanja prostora javnih i opštih sloboda ušao u toksičnu, možda i radioaktivnu fazu
Intervju – Entoni Skaramuči
Amerika je spremna za nestranačkog predsednika
"Morate znati da su vodeće pozicije važne i da Tramp kontroliše funkcionere. Republikanci ga podržavaju zato što im se dopada jaka ekonomija. Međutim, ne dopadaju im se neprijateljska retorika, bezobrazluk, mislim da to ima uticaja. To vulgarizuje društvo, to nije poželjno. Šta god mislili o predsedniku Obami, on je prilično sofisticiran tip"
Ambijentalni teatar – Dubrovnik
Grad kao scenografija
Ambijentalni teatar počinje kada se uvučemo u stvarni ambijent sa što manje intervencija – jedna je od konstatacija simpozijuma "Budućnost ambijentalne izvedbe" održanog na Dubrovačkim ljetnim igrama
Intervju – Staša Babić, profesorka arheologije
Znanje se stiče u razmeni, saradnji i sučeljavanju
"U sistemu vrednosti gde opšte dobro nije prioritet, svaki neposlušni glas smeta. S druge strane, arheologija koja je spremna da podrži odluke vlasti neće joj smetati i biće za to i nagrađena. To smeta meni i mnogim mojim koleginicama i kolegama, ali naš je stav zaturen. Možda je vreme da se ti glasovi okupe kako bi se bolje čuli"
Turska – Izbeglice iz Sirije
Što dalje od Evrope
Milioni Sirijaca koji su bežeći od građanskog rata krenuli ka Evropi, godinama su zaglavljeni u Turskoj. Evropska unija plaća tursko gostoprimstvo ne bi li se izbeglički talas držao podalje od njenih spoljnih granica. Dok deo tog novca nestaje bez traga, Sirijci žive u često nehumanim uslovima, izloženi netrpeljivosti Turaka i neizvesnoj budućnosti